Kriza pred vratima

Školski jednostavno i bez mnogo mašte, dosledno sledeći uputstva za izazivanje pripremljenih ekonomskih kriza, srpski vlastodršci su otvorili problem dolazeće ekonomske kataklizme. I kao da su u vrelu srpsku stvarnost sleteli sa ledenih grenlandskih bespuća Vučić nam je poverio da ga zbog ekonomije „muči nesanica“, Dinkić se dosetio da se mora smanjiti potrošnja, a Dačić se, sa sve Krkobabićem, isprsio da odbrani penzionere od nekakvih „onih“ koji bi da im smanje penzije.
Za ostalo su se, kao i obično, pobrinuli mediji. I narodna banka. Uostalom, tome i služe u konstelaciji novog svetskog poretka.
Tek, za samo par dana, nad uplašenim i iscrpljenim Srbima pojavio se novi preteći crni oblak praćen konstantnim padom kursa, najavom „gorkih pilula“ i mističnim zasedanjima koalicionih partnera kakve više ne praktikuje čak ni „Bilderberg“.
U kojoj meri to ima veze sa nedavno završenom inspekcijom MMF-a Srbiji i „instrukcijama“ koje su tom prilikom date, ostaje da se vidi, ali lideri vladajuće koalicije i nosioci ključnih resora u Vladi kao da su zaboravili da su samo pre par meseci odbili polovinu ponuđenog ruskog kredita od milijardu dolara i da je tom prilikom, 11 aprila, Mlađan Dinkić izjavio da „nam novac nije potreban za tekuće finansiranje budžeta, s obzirom na to da smo prodajom evro-obveznica već obezbedili novac za funkcionisanje države“.
Šta se to, odjednom, promenilo?! Zašto Vučić koji je tako mirno spavao posle briselskog sporazuma sada, zbog budžetskog deficita provodi budne noći?! Zar je moguće da nije znao kako je javni dug od maja prošle do maja ove godine porastao za preko 4 milijarde evra?!
Ili, zar mu niko nije rekao da je držva u prva četri meseca ove godine na ime kamata platila 33,7 milijardi dinara, a da je podatak o smanjenju duga u odnosu na BDP sa 59,3 na 56,1 odsto samo Dinkićev markentiški trik nastao kao zloupotreba statistike i mešanje „baba i žaba“, (tako što je stvarni dug stavljan u odnos sa planiranim BDP-om).
Zar vlada u kojoj se nalazi nije preuzela obavezu da zatvori preko 30 Agencija, a zatvoreno je svega sedam, pri čemu je još i otvoreno novih pet?! A šta sa još onih stotinak, prepunih partijskih kadrova malih sposobnosti ali velikih apetita?!
Zar je moguće da ON, svevideći, sveznajući i sveprisutni Vučić, ne zna šta je sve uradio Mlađan Dinkić prethodnih 13 godina svoje apsolutističke vladavine srpskom ekonomijom?! Zar je zaboravio onu prugastu majcu koju mu je pokazivao sa govornice?!

Nije, naravno. Ali, ona, ta majca, samo je bledo sećanje na političko detinjstvo, a on je, sada, odrastao političar. Zreo. Pragmatičan. Otkrio je tajnu moći. Ona se ne zove patriotizam, već globalizam. To je kretanje ka višem, tok iza koga stoje mudri ljudi, izvori novca, moć oružja. Oni brišu razlike i granice. Njihov pogled je iznad ličnih ubeđenja, stavova ili namera, jer oni uvek vide dalje. I zato im se mora verovati. Na reč i bez pogovora. Jer, oni daju sve a traže samo jedno – poslušnost. Umeju da nagrade, ali i da kazne. A, Dinkić kod njih ima dugi staž. I zasluge, bogami! Možda je on samo vojnik, ali sudio je i presudio mnogim oficirima. Kada ih on napusti i oni brzo odlaze. On se zatim vrati, oni nikada.
I zato je svaka priča o rešavanju ekonomskih problema Srbije, čiji je Dinkić deo, gašenje vatre benzinom, jutro koje nikada neće svanuti. Zna to Vučić, sveznajući, svevideći, sveprisutni.
Ali, na istom su poslu i mentor im je isti. Mentor koji zna i određuje kada se i kako povlači okidač za pucanj koji vodi u ekonomsko beznađe i haos. A vreme je. Vidovdan se bliži, a Datuma neće biti, ili će ga biti na nekakvu cuclu čiju će flašicu držati Nemačka, a pridržavati Tači. Kosovo su, sve su prilike, dali uzalud. Pri tome, Dačićevo korišćenje manipulativne metode „dečijeg jezika“ i srpski arhijereji sa papskim prstenom nisu uverili Srbe da Kosmet već davno nije srpska zemlja.
Da, vreme je za najstrašniju od svih strašnih pretnji. Glad. Državni bankrot. Prazni fondovi za penzije i socijalna davanja. Divljanje kursa…
Odjednom, pojedinac shvata koliko je mali i koliko su svi opšti ciljevi besmisleni pred strahotom praznog tanjira ili detetom kome ne možeš kupiti neophodni lek. Tada nije važno ni Kosovo, ni Datum, ni ko je za sve to kriv. Mislite li da se Grci još uvek sećaju bilderbegovaca Jorgosa Papandreua i Kostasa Karamanlisa koji su ih godinama vodili upravo tamo gde su i završili?!
Važno je samo preživeti. Onaj ko to obezbedi biće spasilac.
Uostalom, mnogo takvih malih i velikih kriza usmerava tokove globalističkog prekrajanja sveta. Sve pripreme u smislu umrtvljavanja srpskog privrednog i finansijskog organizma da na krizne situacije odgovori, uspešno su odrađene. Srbija više nema energetsku samostalnost, niti slobodnu primarnu emisiju, ne kontroliše svoje izvore hrane i pitke vode, jedini domaći prehrambeni lanac (DIS) na klimavim je nogama, preostale domaće banke u problemima su zbog sumnjivih plasmana, a trajna neuravnoteženost državnog budžeta, sama po sebi je generator kriznih pojava.

Dakle, postojanje elementa za izbijanje ekonomske krize nesporna je činjenica. Ali, svi oni postoje već godinama. Po tom istom osnovu, kriza je mogla izbiti i dan nakon formiranja ove Vlade, koja gotovo godinu dana komotno „rešava“ kosovsko pitanje i policijski se bavi korupcijom, a da se nije ni dotakla iole ozbiljnije ekonomske teme.
Danas je poznato da ni jedna ekonomska kriza nije izbila sama od sebe, da uvek postoji neko ko povlači okidač, neko u senci. U našem slučaju, poenta je da povlačenje tog opasnog okidača nije stvar ekonomske nužnosti već posledica političke volje srpskih vlastodržaca i njihovih evro-atlantskih mentora.
Jer, možda niste ni primetili da otkako je započeta ova priča o Vučićevoj nesanici i Krkobabićevom odlučnom „Ne!“ onima koji bi smanjivali penzije, naši mediji više i ne pominju sever Kosmeta i Srbe koji se ne slažu sa briselskim sporazumom. Ne znamo ni da lu živi. Kao da ih nema. Kao da su nestali. Ali, oni su još uvek tamo. I još uvek neće da budu oterani iz Srbije. I doći će nam za Vidovdan! A da li će posle toga nestati i od nas zavisi …

Izvor: CEOPOM - Istina