До пре неки дан тешко да је ико у Србији знао да у њој постоји СКОЈ (Савез Комунистичке Омладине Југославије), иако су Југославију давно убили, а комунизам је изумро сам по себи. И не само да СКОЈ постоји, него и делује у духу своје “револуционарне” традиције. Додуше, некада су бацали бомбе под ноге класних непријатеља, а сада торте у лице доказаних пријатеља корпоративног капитализма, односно глобалиста. Мета је био Бернар Анри Леви, набеђени интелектуалац и филозоф, а доказани србомрзац, за кога један француски новинар рече да је чудо које једном руком пише књигу, а другом фенира косу.

Наводни или стварни СКОЈ-евци су га погодили тортом у лице и уз повике “Убицо напусти Београд” и „Овај гад се залагао за бомбардовање Југославије осам година пре интервенције НАТО“ прекинули су његов наступ у дворани београдског Културног центра, у оквиру фестивала документарног филма “Белдокс”.(1)

Да не сумњам да ово није “спин” каквима је Леви склон да себе доведе у центар пажње, веровао би да за Србију још увек има наде, иако је гласала за Вучића. Овако, не знам шта да мислим. Но, пре него што Вам изнесем своје дилеме, да кажемо нешто о Бернару Анри Левију, самозваном мислиоцу и филозофу, а у ствари  глобалистичком плаћенику који припрема терен за војне интервенције Запада и обавља најпрљавије лобистичке послове савременог глобализма. И откуд он баш сада у Београду, и то као гост Горана Марковића.

Иако је син богатог индустријалца то Левију није помогло да успе као филозоф, будући да га је француска филозовска мисао још осамдесетих година прошлог века одбацила као човека чији ум не може  схватити “чињеницу” или “идеју” као такву. Тако се, познати Француски филозоф, Корнелијус Касторијадис 1979. почудио како “може једна земља са тако префињеном, дуговечном културом да дозволи неком писцу да прође некажњено за такве бесмислице”(2), док га је британски историчар Пери Андерсон назвао “глупаном”, а (такође филозофи) Ремон Арон и Жил Делез “незналицом”.(3)

Но, подсмеси и разорне критике стручне јавности, нису много сметали онима који креирају глобалистичке процесе да га пригрле у своје редове и третирају као употребљиво оруђе за своје потребе. На време су регистровали његову егоцентричност, површност и дозу болесног месијанства. Уз сталну глад за присуством у јавности по сваку цену преостало им је само благо „усмеравање“ и добили су оно што им је тако потребно – изопачену сподобу која не разуме ни форму а покушава да говори о суштини, уз то довољно аморалну да не размишља о последицама својих речи и поступака. Идеалан за манипуланта којим се манипулише!

Отуда му је лобистичка каријера ишла много боље боље него филозофска. Током ратова деведесетих прочуо се као истински србомрзац и велики пријатељ Алије Изетбеговића, чији је милитантни исламизам европској и француској јавности представљао као “космополитизам”(4). Био је неуморни инспиратор и промотер, свих антисрпских кампања  тог времена, а посебно је био активан пред бомбардовање Срба у Босни. Ни касније није посустајао.

Као отворени промотер НАТО интервенционизма залаго се  и бранио “моралну оправданост” западних интервенција у Ираку и Либији.

Касније се пребацио на Русију, посебице Путина, а његово лисичије лице појавило се приликом кризе у Грузији и, наравно, на украјинском Мајдану, где је са говорнице председника Путина поредио са Хитлером.(5) Сада, очекивано, удара по руским активностима у Сирији.

Дакле, ако анализирамо, недвосмислено видимо да се Леви појављује управо у оним регионима којима претходи неки вид западног интервенционизма. Обојени, оружани или комбиновани. Свеједно. Он је увек претходница. Сада се појављује у Београду и то на позив још једног отвореног глобалистичког пиона, Горана Марковића. Зашто? Сигурно не због фестивала! 

 

Што се тиче торте у његову лисичију фацу, ова београдска му није прва. Гађају га њима још од 1985 и до сада је облизао фил бар десетак пута. Но, да ли је аутентична? Да ли СКОЈ заиста постоји и делује у Србији, или је све представа, којом почиње још једна Левијева  сатанизација Срба? Волео бих да му је торту у лице бацила аутентична патриотска рука, па макар и СКОЈ-евска, и не би желео момцима да оспоравам успешну „диверзију“ али…

… СКОЈ је у Србији укинуо још Тито када га је 1948. “утопио” у НОЈ (Народну Омладину Југославије), а касније је још два пута мењао име. Као такав идеалан је за “лажну заставу” којом Срби Западу треба да се представе као комунисти и анти-демократе. Ово истичем јер је 18.05.1994. године у Кану, на пројекцији његовог анти-српског филма “Босна”, Леви такође погођен тортом. Са говорнице је за тај инцидент одмах оптужио Србе, иако је једини Србин у дворани био новински извештач Југослав Пантелић.

Дакле, ништа не треба искључити. Једино је сигурно како је Србија опет у фокусу Левија, а то не слути на добро.

А вама момци, ко год да сте, свака част. Кажу да ко у младости није био левичар, никада неће постати ништа. Желим Вам сваку срећу и да никада не постанете као Вулин. А, открићу вам и једну тајну, до које ћете и сами доћи као истинске патриоте – “Равна Гора, победити мора”…

_____________________________________

Упутнице:

(1) www.kurir.rs/vesti/politika/huskac-vise-ne-bira-sredstva-bernar-anri-levi-inscenirao-napad-da-bi-bacio-ljagu-na-srbe-clanak-2825831

(2) rs.sputniknews.com/analize/201705111111135384-bernar-anri-levi-torta-beograd-1/

(3) Исто

(4) Исто

(5) rs.sputniknews.com/analize/201510151100310219-francuska-filozof-misija-NATO/


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Леви и левичари (видео)

* Обавезна поља