Magarci i logika

Ubi me prejaka reč…

Branko Miljković

 Objašnjavajući čitaocima švajcarskog Blika, Evropi a verovatno samom sebi, kako se od izrazitog nacionaliste premetnuo u ubeđenog evropejca, Vučić kao da je zaboravio na kojoj se funkciji nalazi, pa se izrazio vrlo neprimerenim, da ne kažem uličarskim rečnikom. „Ne stidim se da kažem da sam se promenio. Samo se magarci ne menjaju. Ponosan sam da to svakog dana pokazujem i da mi građani veruju”(1) – rekao je predsednik jedne države koji namerava da svoju zemlju ugura u EU, pokazujući ne samo da nema neophodni diplomatski nivo u komunikaciji, već da mu nedostaje i elementarna kultura, koju smo nekada nazivali domaćim vaspitanjem. 

No, pored toga što je, po ko zna koji put, pokazao ono što bi mogli nazvati državničkim prostaklukom, on je i uvredio mnoge građane Srbije, pa i Evrope i sveta, koji imaju postojana politička uverenja i ne menjaju ih kao košulje. Posebno je to bolno za one koji čine patriotski diskurs u Srbiji i koji od petog oktobra 2000-te trpe teror tih koji su se, poput Vučića naglo ili postepeno promenili, i “ponosni su” na to. I sam spadam u tu grupu, pa smatram da imam pravo da se zapitam: ako su zaista ponosni na svoje promene, zašto imaju potrebu da guše i vređaju nas, koji se nismo promenili i, pored ostalog, smatramo da je Kosovo neotuđivi deo Srbije i da ničiju izdaju nikada nećemo priznati? Mi smo, zbog toga magarci, a on je gospodin predsednik, kome narod veruje. Ako mu veruje zašto više ne sme da se pojavi na utakmici, ili nekom javnom događaju? Zašto ne raspiše referendum o statusu Kosmeta? 

Takođe, smatram neophodnim da se pod lupu stave uzroci i posledice tih promena koje su zahvatile njegovo uzvišeno biće, i hop, uspele ga navrhunce političke moći. Da bi to učinili prizvaćemo u pomoć logiku i njena dva osnovna procesa indukciju i dedukciju, kao i posredno i neposredno zaključivanje.

Poći ćemo od pretpostavke da je tačno ono što kaže Vučić, da je njegova promena nastupila kao plod političkog sazrevanja. Neka mu bude. Ali, moraćemo konstatovati i činjenicu da se njegovo “sazrevanje” desilo tek nešto pre nego će posrednim putem, preko Nikolićeve pobede, preuzeti vlast. Pre toga se deklarisao kao “patriota” i žestoko napadao one koji su se zalagali za bilo kakve promene radi koračanja EU putem. Od petog oktobra 2000-te mnogi su, čak i pre njega, uradili isto što i on. Politički sazreli. Dačić koji je u noći petooktobarskog puča bukvalno čučao u krilu Miloša Aligrudića(2), kako ne bi bio linčovan od usmeravane rulje, prvi je politički “sazreo”, od slobiste postao evropejac i, hop, prvi ušao u vlast i mast. I on je verovatno ponosan. Pa, Dušan Mihajlović, koji je dva puta politički “sazrevao”. I mnogi drugi, vidljivi, ali i oni nevidljivi čije su ambicije bile direktori državnih i javnih preduzeća, načelnici uprava i tako to. Svi su oni sazreli iz “slobista” ili “julovaca” u evropejce. Vulin, Drecun, Palma … ko bi ih sve nabrojao.

Dakle, to političko “sazrevanje”, kao društvena pojava koja je obuhvatila i Vučića, poznat je post-petooktobarski fenomen, koji je uvek “sazrelom” donosio više funkcije i više para. Karakteristično da što si se više odricao Kosova, priklanjao Srebrenici kao genocidu, izvinjavao se Hrvatima itd. više si napredovao u spirali “sazrevanja”, što se odslikavalo i na materijalni položaj. Vučić se jeste najviše uspeo na toj lestvici, prosto zato što je najviše “dozreo” odnosno najspremniji je na bezuslovnu poslušnost Gospodarima “evropejstva”. Prosta stvar. Kao šiptarska svadba. Mladu ne vozi ko ima najbolja kola, već ko ima najjaču sirenu. 

Sada vidimo da smo mi koji nismo napuštali patriotsku i nacionalnu opciju postali magarci, zato što se nismo menjali. Tako kaže predsednik. 

Ali, da li je baš tako? Ako jeste, kako kaže predsednik, onda nismo mi, patriote i časni ljudi koji bi da sačuvaju Kosovo, jedini magarci! Ima ih i na drugoj strani. Tako kaže pomenuta logika. 

Da, baš među njima, evropejcima, ima mnogo onih koji se ne menjaju. Ivan Vejvoda, recimo. Pa, Sonja Biserko ili Vesna Pešić. Sonja Liht. Čedomir Jovanović i mnogi drugi. Šta se kod njih promenilo za sve ove godine? Ni jedna reč, ni jedan zarez. Oni tu priču o konfliktu Srba i Albanaca i načinu njegovog rešenja, koje se Vučić sada “dosetio” pričaju već dvadeset godina. Kao pokvarene ploče. I nude rešenja gotovo ista ova koja nam sada predlažu Vučić i Tači u tandemu.

Dakle, ne menjaju se! Baš kao i mi, patriote, oni pričaju jednu istu priču već godinama. Samo sa suprotnim predznakom za Srbiju. Zato sebe i zovu drugom Srbijom. Da li su, onda, i oni magarci, gospodine predsedniče? Ili je taj epitet rezervisan samo za nas, patriote?

Ne, nismo magarci ni MI, ni ONI, koji čvrsto stojimo na svojim pozicijama! Ali, Vi jeste izdajnici! 

I niste se promenili. Niko od Vas koji je “sazreo” da bi obukao zapadnu košulju, i otvorio račun u Švajcarskoj ili Vatikanu, nije se promenio. Samo ste gazdu promenili. Da li se Karić nešto promenio? Bio je Miloševićev poltron, sada je Vaš poltron. Gde je tu promena?! Poltron ostaje poltron, a drugi gazda samo je spoljna forma. Nadam se da se razumemo.

Ali, čak i da sebi vidim magereće uši, koje mi tako neotesano namećete, zakleti predsedniče svih građana, ostaću veran Kosovskom zavetu i u srcu čuvati božure.  I nisam sam… 

A Vi „pucajte“… Mi ćemo ostati na istorijskom času srpskih mitova i predaka, svesni da nema besmislenijeg mita od briselskog…

_____________________________________

1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/aleksandar-vucic-iako-srbi-za-to-jos-nisu-spremni-zelim-da-krenem-novim-putem-u-vezi-kosova/
2. Aktivista DSS-a i učesnik petooktobarskih događanja

Izvor: Fond Strateške Kulture