Mirin vitez a Vučićev vodonoša!

Da sam prost i nevaspitan kao autori Vučićevih žutih medija verovatno bi ovaj članak počeo na sledeći način:

„Svojevremeni podrepni skakavac dr Mirjane Marković, levi dečko koji obećava, Aleksandar Vulin, izvlačio je svoje naoštreno pero i njime šiljio i šiljio po svakome na koga bi ona popreko pogledala…“

E, ali pošto sam ja lepo vaspitan analitičar i čuvam dostojanstvo kako svoje, tako i onih o kojima pišem, čak i kada to možda i ne zaslužuju počećemo ovaj tekst ispočetka:

Svojevremeni vitez od Mirjane Marković, levi dečko koji obećava, Aleksandar Vulin, dugo vremena pronosio je slavu i štitio idejnu čast ove, tako krhke a toliko moćne, žene od partijskih i nepartijskih neistomišljenika. Na svaki pomen njenog imena isukavao je svoje naoštreno pero i pisao. One koji su je kudili rečju da pobije, one koji su je hvalili da dopuni i dojasni. Godinama. JUL mu je bio dom, ideja i vizija. A njegovo poimanje levičarstva, kao i njeno, bilo je mešavina šarenih prolećnih cvetova, Čegevarine odlučnosti i Titove podmuklosti. Opet, godinama.

A onda se desilo to što se desilo i levi dečko koji obećava izgubio je smisao svog levičarstva, dr Miru Marković. Razočaran u sled društvenih tokova koje je pokušao drugima da pojasni u njeno ime, suočen sa ispraznošću onoga što je govorio i radio, zaćutao je i pritajio, sve dok ga Miki Rakić nije iskopao i Englezima preporučio kao pogodan lik za njihov veliki balkanski projekat – „SNS“. Odjednom i iznebuha, promašeni levičar nasukan na političkom bunjištu postao je četvrti musketar, D Artanjan velike anti-srpske političke prevare, odmah iza Nikolića, Vučića i Dačića. 

I tako je on, promenjene frizure i pameti u kojoj više nije bilo levičarstva izronio na Kosovu, kao vodeći operativac Vučićeve prve velike prevare. Implementacije briselskog procesa. Tamo gde je zaglavio Borko Stefanović u ime Tadića, nastavio je on u ime Vučića. Predstavljao se kao prilježni patriota, ali je brzo pokazao i svoju drugu stranu. Kada su njegove laži o blagodetima „briselskih darova“ postale toliko bljutave da ih ni pas s maslom ne bi mogao progutati, okrenio se zastrašivanju naroda širenjem crnih vizija o tome šta čeka Srbe na kosmetu ako ne prihvate implementaciju briselske platforme koja nije bila ništa drugo do odbačeni „Ahtisarijev plan“. Kada i to nije prošlo, okružio se sa nekoliko „opasnih“ momaka i obukao crnu, poluvojničku, uniformu pa, poput crnokošuljaša u davnim i zlim vremenima, šetao Kosovom na čelu te kolone. Kada bi neki Srbin postavljao previše logična pitanja o „implementaciji“, ili se slobodnije obratio drugu Vulinu, on bi se okrenuo i otišao, a „momci“ bi nešto kasnije dotičnom odgovarali bejzbol palicama.

Osnovao je, taj bivši vitez od Mire, na Kosmetu i ćelije svoje partije u koje su se učlanili oni Srbi koji su Tačiju dali kvorum da postane predsednik, koji su gračaničku zemlju prodali šiptarima i vodili drugu „visoku“ politiku čije su se neslućene „patriotske“ visine uvek završavale u njihovim džepovima. „Politiku“ takvu da je Marko Đurić, i sam talac Vučićevih bolesnih ideja, u jednom trenutku morao da kaže: „Jasno je da su članovi (Isa) Mustafinog Pokreta socijalista Če Gevaru zamenili Enverom Hodžom za šaku albanskog novca“.(1)

Kada je svoj prljavi posao odradio i Srbe sa Severa Kosmeta što bezočnim lažima, što bejzbol palicama  „ubedio“ u ispravnost Briselskog puta zacario se u Beogradu kao blizak Vučićev saradnik. Vitez od Mire postao je vodonoša Gospodara Vučića, a levičarstvo je zamenio pragmatizmom, tako tipičnim za niže globalističke namesnike. 

E, taj i takav Aleksandar Vulin pojavio se u jutarnjem programu TV Pinka, bastiona Vučićeve ideologije mulja u srpskom društvenom životu. Moram da priznam da me je uplašio stepen frustracije koji je izbijao iz njegovih odgovara na aktuelna  pitanja o izborima, protestima, a posebno medijima. Kao da ga je zaposeo Vučićev duh. Besneo je i pretio RTS-u zato što je preneo vest o protestima, pričao nam je o tome šta su izbori iako na njih nikada nije samostalno izašao, lupetao o makedonskom i ukrajinskom scenariju, očigledno ne shvatajući da se tamo radi o nacionalnim napetostima, a ne političkoj krizi. 

Bar pet puta je ponovio kako će lično tražiti smenu rukovodstva RTS-a i kako „oni“ (valjda Vučić i on) neće dozvoliti destabilizaciju Srbije. 

Ali, dragi naš levičaru s parama, da malo ne kasnite, ti i ON? I otkud ta agresivnost u tonu i grč u govoru tela, ako ste na dobrom putu? No, pustimo to. Meni je tebe, zapravo, žao. Onako ljudski. Sigurno nije  lako one divne ideje o ljudskoj jednakosti i socijalnoj pravdi zameniti za Vučićev cinizam i korporativni kapitalizam? A mora da je još mnogo teže od viteza postati vodonoša…

Šira verzija teksta objavljena na FSK dana 18.02.2017.

___________________________________

(1) – http://rs.n1info.com/a216370/Vesti/Vesti/Djuric-Pokret-socijalista-sa-KiM-je-Ce-Gevaru-zamenio-Hodzom.html

Izvor: Fond Strateške Kulture