Njegove „teške odluke“

„Pred Srbijom su dani izazova i teških odluka po različitim pitanjima“ izjavio je namršteni prokurator evro-atlantizma u Srbiji, Aleksandar Vučić i pozvao građane na nekakvo jedinstvo. Kakvo i sa kim nije nam rekao, pa nema sumnje da je njegova izjava samo medijska priprema za zvanično obelodanjivanje već dogovorenih izdaja i prihvaćenih ultimatuma nezajažljivog Zapada. Samo novi spin tog čovekolikog, neoliberalnog, bića, koje bez trunke stida ili samilosti truća o budućnosti dok spaljuje sve mostove i splavove koji bi nas tamo mogli dovesti kao narod.

Ako se neko te njegove budućnosti i dočepa, ako preživi njegove reforme i bolesne vizije, biće to pojedinac bez svesti o tome ko je i kuda ide, bez boga i savesti, bez morala i ljudskosti. I bez sećanja. Ta jedinka, taj „homotabloidus“, neće znati šta nam je dao sveti Sava, ali će znati da je Bler naš prijatelj. Neće verovati u Nebesku Srbiju, ali će verovati da je Vučić imao uspešnu posetu Americi. I neće znati kom narodu je pripadao Tesla, ali će znati da su Srbi zao, nepismen i neradan narod koji preživljava samo umešnošću svog vođe, Aleksandra Vučića, koga negde tamo, u svetu, uvažavaju i cene. I neće se pitati zašto je, koliko juče, vođa tvrdio da ga taj isti svet mrzi i ne razume. Ćutaće, srećan što je, mada gladan i pocepan, doplivao na obalu bilo kakve budućnosti, jer to znači da je još uvek živ uprkos Vučićevim reformama, poglavljima i MMF-u.  Taj „homotabloidus“ …

I neće ga biti briga gde su mu deca ili roditelji, prijatelji ili kumovi. Neće mu biti važno ni što nakon samo tri godine vođine vladavine Hrvati poseduju i kontrolišu celokupnu proizvodnju i distribuciju hrane u Srbiji, što pitka voda više nije naša, što ne postoje domaće banke, a u Beogradu se održavaju „Dani Prištine“ u kojoj više nema Srba. Ništa od toga neće biti važno tom homotabloidus-u u Vučićevoj budućnosti …

A na putu za tamo vođa podiže ulog, svestan da mu vreme ističe. I kod nalogodavaca i kod naroda. Nalogodavci znaju šta je obećao, kao i to da su ga tako okružili da nema prostora za ništa osim bespogovorne poslušnosti. Ali, ona im više nije dovoljna. Treba im i brzina. Brzina koja ubija trkače. A narod, opet, zna da taj haos na Balkanu (čiji je vođa iznenada postao portparol) prave upravo oni koje on sve vreme naziva svojim i našim prijateljima, koje poziva na sednice vlade i daje im logistiku praveći od nas krpe, a od države prćiju. Sve im je dao, a oni i dalje vitlaju makazama oko naše glave kao u vreme Miloševića, tražeći još i još… Već i srpski vrapci znaju da tome neće biti kraja. I šta sad?

On zna šta. Davaće dalje. Oni imaju batinu koja udara odmah, a narod ko narod, udara jako, ali ima kratke ruke. I zato, mada uplašen, kreće u novu manipulativnu kampanju kako bi ono što je već prihvatio i odlučio, prodao kao najmanji mogući gubitak, kako bi naš poraz predstavio kao svoju pobedu. I pri tome koristi četri svoje ustaljene manipulativne metode:

• zamagljivanje cilja (izraz „teške odluke“, „u najboljem interesu građana Srbije“ i sl.)
• zloupotreba straha i skrivena pretnja (ono što je nazvao „opasno komplikovanje situacije na Balkanu“)
• davanje neobavezujućih obećanja (izraz „sigurnija budućnost i unapređenje ekonomije) i
• skrivena najava rešenja („Predstoji mnogo teških odluka koje će se donositi u najboljem interesu Srbije i građana, a ne političke popularnosti bilo koga u vladi”)

Delom manipulativnog paketa svakako treba smatrati i pažljiv odabir letnjih meseci za realizaciju „teških odluka“ jer je dobro poznato da je tada pažnja biračkog tela najmanje usmerena ka odlukama vlasti i da je ispoljavanje organizovanog građanskog nezadovoljstva najmanje.

No, i to je već viđeno. Ono što je novo jeste pozivanje na jedinstvo, budći da se do sada trudio da ostavi utisak lidera koji vuče hrabre poteze budući da je siguran u ono što radi i podršku onome što radi. Ali, nema više te podrške. Ni u narodu, ni u partiji, ni u predsedniku države. Zato, poziv na jedinstvo verovatno znači najavu skorog otvorenog sučeljavanja sa Nikolićem, budući da ovaj nije spreman da više služi kao paravan za Vučićeve evro-atlantske zadatke. A i Dačić se izmiče kada god je moguće. Naravno, poziv na jedinstvo u novoj izdaji i prevari građana ostaće bez rezultata.(1) Vučić je već pročitana knjiga i neće mu mnogo pomoći nove, Bler-Kembelove, korice. Svi znaju suštinu.

A suština je da je to što on predstavlja kao predstojeće „teške odluke“ koje treba donositi ustvari već doneto, a delom se i realizuje na terenu. I to ne u interesu Srbije i građana, već u ličnom interesu njegovog opstanka na vlasti još neko vreme (posle Amerike i njemu je jasno da to vreme neće biti dugo). Otuda njegov melodramatični nastup treba posmatrati isključivo kao uvod u institucionalizaciju onoga što je preuzeo na sebe kao ličnu obavezu prema svojim nalogodavcima. (To da stvari dogovara lično a zatim ih institucionalizuje po svaku cenu, ne obazirući se na zakonske norme i posledice, osnovna je karakteristika njegove vladavine od prvog dana. U cilju logistike takvom delovanju nastaju najveće zloupotrebe medija i najprljavije kampanje njegovog bolesnog režima).

Kao dokaz tome gore iznetom ovde ćemo objaviti kako će izgledati odluke po svim „teškim pitanjima“ koja je Vučić najavio, a koje, navodno, tek treba da budu donete.
– Dijalog o Kosovu 23. juna u Briselu

Srbija će prihvatiti ustupanje jezera i hidro-potencijala „Gazivode“ što će biti predstavljeno kao neka forma partnerskog odnosa dva države, ali će upravljanje biti prepušteno šiptarima, koji kasnije neće ispoštovati svoje obaveze.

Ovde valja primetiti da je svaki akt briselskog sporazuma do sada podrazumevao da je srpska strana ta koja prva pravi ustupke i obaveze, a da albanska ono što je potpisala ne ispunjava ili odlaže, koristeći ga još i kao šargarepu za sledeće runde „pregovora“. Srpski pregovarači još nikada nisu insistirali da albanska strana ispuni svoje obaveze pre nego dalji pregovori budu nastavljeni. Šta mislite, zašto?!?

U tom smislu albanska strana će prihvatiti da pitanje zajednice srpskih opština pokrene sa mrtve tačke, ali bez oročavanja i ikakvih ingerencija kojima su Vučić i Vulin obmanjivali Srbe sa Kosmeta i građane Srbije.

Ali, zato će Srbija (Vučić) dati saglasnost za međunarodni pozivni broj Kosova, čime će Kosovo dobiti još jedan atribut stvarne državnosti.

– Srebrenica

Nemojte imati dilemu da će se Vučić pojaviti na obeležavanju godišnjice u Srebrenici koja će biti organizovana tako da promoviše srpski narod kao genocidan, da će se tamo (nelegitimno) izviniti u ime srpskog naroda i da neće pomenuti masakrirane srpske civile koji su bili uvod u sve kasnije događaje.

Vlada Srbije, takođe, sigurno neće zvanično tražiti od Rusije da u SB OUN stavi veto na predlog britanskog predloga Rezolucije o Srebrenici, čime postaje saučesnik u satanizaciji sopstvenog naroda, bez obzira što će veto možda zatražiti predsednik Nikolić, Dodik, ili će ga Rusija uložiti sama.

– Dolazak Angele Merkel

Srbija će prihvatiti i najnovije nemačke uslove, tačnije preformulaciju starih (kako bi se tvrdilo da novi ne postoje), što obuhvata i iznalaženje načina za kosovsku zastupljenost u OUN. Za uzvrat će dobiti uslovno obećanje p otvaranju nekog od poglavlja do kraja godine.

Bez obzira na retoriku o „najboljoj ponudi“ potvrda da će Nemci (Dojče-Telekom) kupiti Telekom-Srbiju i utvrđivanje cene.

– Republika Srpska

Vučić će prihvatiti da pomogne Ivaniću u prenosu ovlašćenja Republike Srpske na Federaciju BiH, čime će prekršiti ne samo obaveze koje Srbija ima kao garant Dejtonskog sporazuma, već će postati i direktni saučesnik u stradanju srpskog naroda koje će uslediti nakon majorizacije kojoj će biti izložen i koja je i dovela do rata u BiH!

S tim u vezi srpska vlada ne samo da će pasivno posmatrati uklanjanje Milorada Dodika, već će u tome i (tajno) pomagati, kako dajući logistiku aktivnostima Kanvasa, tako i medijskim i specijalnim političkim operacijama. Vučićeva melodramatika vezana za odlaganje Hanove posete Bosni, evidentno ima za cilj da implicira Dodika kao krivca za takav sled događaja.

Dolazak borda MMF-a

Pošto je uslov o povećanju struje ispoštovan sledi verifikacija ostalih preuzetih obaveza. Ne samo prodaja Telekoma već i predaja svih preostalih resursa zemlje i dogovor o legalizaciji GMO (ima indicija da je to bila bitna tema Vučićevog, politički besmislenog, boravka u Americi).

Umesto zaključka

Dakle, otkrili smo smer u kome će se kretati donošenje „teških odluka“ po svim događajima koji slede u narednih par meseci, a koje nam patetično najavljuje Aleksandar Vučić. Setite se ovog teksta kada budete slušali njegov plačno-preteći glas kako sve što je ovde napisano objavljuje kao svoje „teške odluke“ koje su morale biti donete u interesu građana Srbije. I setite se da odluke nisu njegove, a da su morale biti donete u NJEGOVOM a ne u NAŠEM interesu.

___________________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/vesti/rashkovi-ivi-nemoralni-zahtev-za-jedinstvo/

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

2 Komentara na Njegove „teške odluke“