Драга браћо Срби, и сестре Српкиње, напокон се и то догодило. После годину дана пуштања пробних балона кроз режимску таблоидну мрежу, најављивања и ишчекивања, као да треба да васкрсне са оне своје фреске, а не да се врати на функцију, будући председник државе поносно је објавио како је опет устоличен Бата. Гашић. Његов Бата. Наш Бата. Крушевачки тата-мата. Човек који уме да клечи, али и да му се клечи. Керамичар који је постројавао војску.  И покретао хеликоптере…

Уздигнута чела декламујући Батине бројне врлине, његов партијски, а наш будући државни шеф рекао је „Издржао је годину и по дана без иједне функције…!!“. Да, баш тако је говорио Вучић! За Бату. Издржао. Као да је био у затвору Гватанамо, као да су на њему испробавали дејство електрошокова на мождане режњеве, као да га је Тачи качио на месарску куку. Сироти Бата. Није се, рецимо, премијер-председник, шеф свих наших Бата, запитао како је издржао десет година без керамичарског лепка, или без баштованске грабуље, што би било много логичније?! И корисније за државу и народ. Али, не. Кога брига за лепак и грабуљу. Кога још занимају чекић, струг или њива. Функција је важна. 

А Бата је, чим га погледате јасно Вам је, рођен са функцијом. Вири му из погледа, намеће се из држања, капље му са усана. Препознаје се елита политичких улица. Плава функцијска крв у срцу народног човека . Сетите се само како је то моћно звучало – министар одбране, Бата, у Беиселу се састао са генералним секретаром Алијансе Столтенбергом и размотрио аспекте примене ИПАП споразума…!

Али, чудесни су путеви Господњи и стазе судбине. Кад је политички преживео онај хеликоптер, који пилоти нису преживели физички, изгледало је како је његовом лету само Вучић граница. А онда се мало нашалио са погрешном новинарком и онај одозго је приземљио границу. Нису више били важни ни ИПАП, ни потпис, нити извињавање или подршка из Трстеника. Шеф је био у фази када је хтео да покаже како држава не зна за шалу. И, јадном Бати, пресела је шала. Ресетован је као вирусни компјутер…

Но, храбри Бата, кренуо је судбини у сусрет и шчепао је, ни пет ни девет, него право за рогове. И издржао. Годину и по дана без функције, хееј! То на локалу и председништву најмоћније странке се не броји. Док иза тебе не стану Кобре, или бар телохранитељи о трошку државе, ништа. Али, и без тога није се дао, Бата. Од када се, први у Србији, досетио да Вучића прогласи за почасног грађанина једног града (Крушевца) и експресно постао министар никад му није било теже, него тих годину и по дана без функције. Гледао је како га свака локална шуша у Србији копира, слушао како Вучића свакодневно постављају за почасног овог и оног, свега и свачега. А шуше напредују ли напредују. Тешко му је падало то плагирање, то безмерно експлоатисање његове идеје, али и то је издржао Бата. И стрпљиво чекао своју шансу.

У међувремену, кајао се и Богу молио, Бата. И Цркву је, под Багдалом, покајницу саградио, а себе на фреску поред намрштеног Јована Крститеља метнуо. Са све оделом, братом и огртачем.

И чуо га је, Бог. Бату. И дао Србији Вучића, почасног грађанина Крушевца за председничког кандидата. И опет беше фешта у Крушевцу…

… Све у свему, ето нам га, опет, Бата! Уздигнута чела, као и сваки прави човек на правом месту. БИА. Моћ и политика. Е, тек ће сад да клече И то не само жене, богами. Истина, душмани не мирују па већ неки критикују његову стручност за поверену му част и обавезу, али не брине се, Бата. Зар је Небојша Стефановић стручнији за посао који обавља, зар Марко Ђурић зна о чему говори када је Косово у питању, зар Бабић има појма о путевима? Па, шта им фали.

Стручност и знање? Коме је то важно у напредњачкој Србији?! Битно је, неопходно и довољно, да знаш да слушаш. Шефа. А зна то, Бата. И зна да приђе народу, што је исто важно. Ево, јуче је објавио како ће замрзнути своје чланство и функцију у странци. Да зна, народ! Неће да му приговарају како у служби шири страначје. Поштено.

Но, народ ко народ, Неповерљив. И чуди се. Зашто тај Бата замрзава страначку функцију, кад  будућем председнику државе ни на памет не пада да то учини? И још каже да то није важно. Да није то она америчка фора – “дубока држава”? Нису ту чиста посла.

Али, издржаће, Бата …

Шира верзија текста објављеног на Фонду Стратешке Културе 25.05.2017.


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Наш Бата и “дубока држава”

* Обавезна поља