Не збуњујте нас, браћо Руси!

Тачка на којој се српски народ и његова политичка елита највише разилазе јесте Русија. Елита је у потпуности под контролом западних центара моћи и ухваћена у коло њихових коруптивних механизама гура земљу и народ у одумрле “европске интеграције”. У срушену Вавилонску кулу. Но, народ верује у Русију и највећа је брана том процесу, упркос огромној прозападној пропаганди којој је изложен од пето-октобарског пуча 2000-те. Посебно је важно што за српски народ Путинова Русија није само пријатељ и брат већ и систем очувања православних вредности. Гледајући у Русију данас Срби виде Србију сутра. Јер, Русија је пример да се не мораш одрећи ни вере, ни поноса, ни територије да би живео. Да православна цивилизација није инфериорна, већ супериорна у односу на сатанистичке сурогате хришћанства које је Запад прихватио као своја мерила вредности.

Трновити пут од Јељцина до Путина био је руска Голгота, као што је сав овај пост-петооктобарски хаос српска Голгота. Али, зато је Русија данас пример да се у већем благостању може живети са вером у Христа, него одрицањем од њега.  Да не мораш бити издајник да би био богат! Да Запад није ништа до цивилизација у сутону, која убија у страху од празнине у коју тоне, а коју је сама створила.

Русија данас је доказ не само да је Трећи Рим могућ, већ да је његово време близу. И духовно и материјално! И политички и војнички!

У том смислу сви потези званичне Москве прате се са великом пажњом и без сумње утичу на погледе обичних људи у Србији. Посебно од када је Русија појачала медијску присутност на овим просторима. Но, Русија понекад као да тога није свесна, па из ње долазе противречни сигнали који збуњују и заводе људе, што агресивна западна пропаганда вешто користи.

Последњи пример јесу председнички избори у Србији и све што се око њих дешава. Ако и прихватимо да је Вучићев пријем код Путина раније планиран и да сам по себи није био мешање у кампању, нема дилеме да је најјача руска парламентарна странка “Јединствена Русија”, у лику свог заменика  секретара, Сергеја Железњака, дала недвосмислену подршку Вучићевој кандидатури. У финишу кампање Железњак је дошао у Србију да би својим присуством на завршном митингу подвукао значај подршке Вучићу као председничком кандидату. У српској јавности то је представљено као директна Путинова подршка, и готово сви српски медији имали су исти наслов “Јединствена Русија и Путин подржали кандидатуру Вучића”(1). Неки су, попут „Информера“ отишли толико далеко да су Путина представили као лидера те партије(2) и из тога извукли жељене закључке којима су дунулидунули додатни ветар у Вучићева једра.  Али, Путин није лидер “Јединствене Русије”, то је Дмитриј Медведев. А, то ипак није исто, зар не?! Но, то је сигурно Вучићу донело прегршт гласова, баш као и својевремена подршка амбасадора Конузина кандидатури председника Николића.

Када су отпочели протести зарад наводних неправилности на изборима Железњак их је, вероватно помало исхитрено, прилично оштро осудио и оквалификовао следећим речима:  “Према стандардном сценарију ‘обојених’ политичких пројеката те наручене манифестације имају за циљ да ослабе ауторитет легално изабраних власти које воде самосталну политику и да дестабилизују ситуацију у земљи”(3). Као да је Вучић некакво невинашце. Као да заиста води самосталну, а не отворено про-западну политику. Не знам шта је Железњак мислио о својим речима када је Вучић онако срдачно изгрлио Мекејна, али то сада није ни важно. Речено је речено. Многи Срби су у перцепцији тих протеста полазили од његовог става као става Русије.

Али, само три дана касније, 7. априла, огласио се Александар Дугин, водећи руски филозоф и геостратег православне оријентације, познат као велики пријатељ Срба и Србије. Он је, приказавши пар слика са протеста, на својим електронским налозима изнео битно другачије мишљење:  “Протести против Вучића у Србији. Није обојена револуција – него бунт српске патриотске омладине“(4). Тај став Вучићева медијска машинерија није пренела, али се за њега брзо рашчуло у Србији.

На страну што ја више верујем Дугину, као врхунском интелектуалцу,  него Железњаку који је типични политички апартчик, то је мој лични поглед. Али, Дугин се иначе, у Србији, сматра човеком чије ставове Путин цени и уважава. Они су, чини се, незаобилазни део Путинових геостратешких иницијатива. И шта сада да мисли, како да се постави, просечан Србин, који заузет борбом за преживљавање нема превише времена да размишља о политичким финесама, али има потребу да верује и ослони се на гласове који долазе из братске Русије. 

Не збуњуј нас Русијо, ионако смо Вучићем већ довољно слуђени!!

Дужа верзија текста објављена на Фонду Стратешке Културе, 15.04.2017.

_____________________________________

(1) www.politika.rs/scc/clanak/377315/Jedinstvena-Rusija-i-Putin-podrzali-kandidaturu-Vucic

(2) www.blic.rs/vesti/politika/jedinstvena-rusija-i-putin-podrzali-kandidaturu-vucica/r7lxzsc

(3) www.informer.rs/vesti/politika/120744/PORUKA-MOSKVE-PUTIN-PODRZAO-VUCICA-Vise-nema-dileme-JEDINSTVENA-RUSIJA-predsednicku-kandidaturu-lidera-SNS

(4) www.pravda.rs/2017/04/04/mosva-reagovala-na-proteste-u-srbiji-to-je-podrivanje-suvereniteta-zemlje/

(5) srbin.info/2017/04/09/ruski-filozof-dugin-u-beogradu-protestuje-patriotska-omladina/

Извор: Фонд Стратешке Културе