Нови мириси на Балкану

У последњих месец дана издогађало се много тога што показује да балкански котао, у коме се крчкају народи и народности бивше СФРЈ, не престаје да ври упркос наводним „напорима“ насилничке дружине која наступа у дресу „међународне заједнице“ да овај простор уреди у складу са некаквим, само њима знаним, „демократским принципима“. Да набројимо понешто:

1. Хрватска се повукла из међународне арбитраже у граничном спору са Словенијом, а државе тако сложне у разбијању Југославије, и у окривљавању Србије за свој сепаратизам, међусобно се тешко оптужују за међународну корупцију и друга непочинства. А уз то су и чланице ЕУ!
   (Не пада ми напамет да арбитритам између Словенаца и Хрвата, али чињеница је како је Хрватска у граничном спору са свим својим суседима, осим Мађарском, па се оправдано поставља питање како је држава са толико граничних непознаница уопште ушла у ЕУ, ако нам Брисел упорно понавља да су дефинисане границе један од основних услова за чланство?)
2. Скупштина Републике Српске је суочена са очигледнм правним насиљем којим јој се покушавају одузети ингеренције проистекле из Дејтонског споразума, изгласала расписивање референдума о питањима својих правних надлежности унутар БиХ, што свако неће проћи без статусних последица.
3. Александар Вучић је отишао на комеморацију у Сребреницу са пруженом руком коју су подупирали неки западни амбасадори, али се одатле вратио жив само захваљујући брзим ногама и Додиковим телохранитељима који су га извели из руље жељне да га каменује (што је, иначе, најтежи облик казне по шеријатсклом праву). Његову руку, која је остала да виси у ваздуху, у Београд је вратио лично Бакир Изетбеговић, па су се онда сретни, што свако од њих има по две руке и две ноге, а по двадесет телохранитеља, шетали по Кнез Михајловој, увесељавајући пролазнике својим „пријатељством“. Маркетинг је маркетинг, шта да се ради?!
4. Хрвати су двадесетогодишњицу своје злочиначке „војно-редарствене“ операције „Олуја“ прославили поприлично промашеном војном парадом и усташким покллицима у Книну, а Србија је први пут од пето-октобарског пуча не само направила достојанствен национални помен том страдању Срба већ је и установила 5. август као национални Дан сећања на жртве хрватског погрома. Ово је значајно заоштрило реторику између две државе.
5. Македонска полиција спровела је опсежну антитерористичку операцију против припадника ИСИЛ армије у својој држави.

Коме изнето није довољно, додаћемо да је корумпирани црногорски режим изгледа успео да „убеди“ НАТО вршушку да их прими у чланство без референдума, а да је Косово уз америчку батину и флаше по Тачију изгласало амандмане на „Устав“ који омогућавају формирање тзв. „Специјалног суда“. Ни једно ни друго неће проћи без трзавица.

А ту су и ИСИЛ-мигранти. Хиљаде њих, у најбољим годинама, без жена и деце, са скупиум телефонима у џепу и квалитетним патикама на ногама. Већина њих не зна где су им документи, али зна да користи навигацију. Хтели, не хтели, намећу нам се сећања на српске избеглице које су бежале од рата и прогона из Хрватске, Босне и са Косова. Очајни, уплакани, изгубљени… Не, ово није та прича. Ови људи не беже од рата, они иду у рат. Запамтите то!

Дакле, ври од Тиглава до Ђевђелије, како смо некад омеђавали стару, добру, Југу. Европеизација ових простора није решила ниједан од проблема чијим су потенцирањем зли чаробњаци писали крваву балканску бајку. Али, дала им је у руке све механизме управљања створеним марионетским државним формама и све њихове природне и индустријске ресурсе. Или можда верујете да Ивица Тодорић, Миодраг Костић и остали заиста раде својим новцем и за свој рачун?

Концепт „замрзнутог конфликта“ којим се и најситнији проблем може претворити у трајно жариште кризе евидентан је на овим просторима. С тим, што проблеми на Балкану и нису баш тако ситни, па се лако могу отети контроли.

И зато, ма како изледало као уздизање дуго погнуте главе, ваља узети у обзир да се у установљавање Дана сећања Вучић никада не би упустио а да није добио дозволу својих евро-атлантских ментора. Ни његова памет, ни његов патриотизам, не досежу толико далеко. Политичка храброст још мање.

Дакле, нешто ново мирише на Балкану. А, бојим се, што би рекао Шекспир, „да то нису јабуке“!

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

1 Коментара на Нови мириси на Балкану