Predsednik je priznao! Šta dalje?

Svaki čovek koji nema šta da kaže, a ima potrebu da govori je palamud, a njegova priča palamuđenje!

Milan Lane Gutović

U poslednjem pokušaju da se studentima objasni kako su ispunjeni svi njihovi zahtevi oko stavljanja na uvid dokumentacije vezane za radove na nadstrešnici u Novom Sadu i tako u javnosti obesmisli studentski marš od Beograda za Novi Sad, posla se nije prihvatio samo onaj gospodin iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koji nam, bez imalo stida i srama, tu vest saopštavao već četvrti put u periodu od decembra do januara, ili tehnički predsednik raspadnute vlade Miloš Vučević, već se sa ekrana izbečio i onaj najvažniji, komandant svih naših „pobeda“ i „legalista“, nadzor svih naših gradilišta, zaštitnik svih naših Vesića i Lončara, mlateći nekakvim štapom u pravcu table za prezentaciju kojom su prolazila dokumenta koja su, navodno, dostavljena, autoritativnim tonom čoveka koji zna o čemu govori. Ali, krhko je znanje kad izađete pred studente i profesore fakulteta… A posebno kad izađete pred Istinu.

I tako je on nabrajao i nabrajao kad odjednom pred štapom se pojavi traženi dokument „okončana situacija“ na šta nam gospodin sa ekrana konstatova da taj dokument „ne postoji jer okončana situacija nikada nije ispostavljena“. Rekao je to sa toliko nonšalantnog autoriteta, kao da saopštava najnormalniju stvar na svetu i požurio da nabraja dalje ono što se ima („svaki listić građevinske knjige smo im dali“).

Ma, stani, stani Ibar vodo, kuda žuriš tako…

Svako ko se imalo razume u građevinarstvo zna šta znači kada izvođač odbije da izda okončanu situaciju. Nedostatak ovog dokumenta znači da se taj objekat službeno vodi kao gradilište, da nije završen, pa da samim tim nije mogao biti vršen ni tehnički prijem, niti izdata upotrebna dozvola, niti se objekat mogao koristiti ili legalizovati na bilo koji način.

A da se podsetimo da je rekonstrukcija stanice počela u oktobru 2021., da je već tokom marta 2022. ovaj objekat prvi put svečano otvoren za potrebe Vučićeve predizborne kampanje, ali je, istina, ubrzo ponovo zatvoren, sve do maja 2024. kada je upriličena nova svečanost otvaranja kojoj su prisustvovali visoki zvaničnici, i to ovim redom po značaju: Ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić, koji je tom prilikom održao i dični govor u slavu neimarskog režima, predsednica pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić i sve tako redom.(1)

Svi na toj paradi korupcije znali su da objekat nije tehnički primljen, da nema upotrebnu dozvolu, pa samim tim ni bilo kakve bezbednosne garancije za upotrebu. Inače, po zakonu, upravo Ministarstvo saobraćaja vodi računa o obezbeđivanju svih neophodnih dozvola za objekte od javnog značaja, što znači da je ministar Vesić najodgovorniji za puštanje nezavršenog objekta u rad. Lično ga je otvorio, svestan da nema ni tehničkog prijema, a kamoli upotrebne dozvole. Da, to je čovek koga je tužilac na predmetu u startu amnestirao svake krivice i pustio iz pritvora nakon dva dana fingiranog štrajka glađu, pa odbio nalog više instance da ga u pritvor vrati i sada nam se taj korumpirani jazavac svima smeje u lice, bezbedno ušuškan u ono što o svom šefu zna, a upozorio ga je da će propevati čim ga iko prstom očeše.

Naravno, ovo oko upotrebne dozvole pročulo se brzo, nezvaničnim kanalima, ali sasvim je druga dimenzija kado to zvanično, pred auditorijumom i „sa toga štapa“ u ruci izjavi predsednik države. Jer, zna se šta u građevinarstvu znači kada izvođač odbije da izda okončanu situaciju i kakvu poruku time šalje bahatom naručiocu, koji to izignoriše i pusti objekat u javnu upotrebu!

Zato se, nakon predsednikovog priznanja, otvara pitanje novih prioriteta i u radu Tužilaštva, i u istrazi koja sada dobija jasne odrednice oko toga kuda i ka kome treba da ide. Dokumentacija je tu gde jeste i naravno treba nastaviti započete ekspertske analize, ali ne treba se upuštati u režimske koske oko građevinskih dnevnika i sličnih podmetanja. Profesori građevinskog fakulteta znaće da razdvoje bitno od nebitnog.

Dakle, šta dalje, posle izjave predsednika o okončanoj situaciji?

Pre svega, od izvođača se (bez obzira što se radi o kineskoj kompaniji) mora zatražiti službeni odgovor na pitanje zašto je odbio da izda okončanu situaciju, a od vlasti zašto je ovo ignorisala? Uz sva ona dodatna pitanja „ko“, „kako“, „koliko“ i druga?

Takođe, hitno, treba preispitati kredibilitet dosadašnje tužilačke ekipe koja je radila na ovom slučaju, i jednostavno dovesti nove ljude koji će dobiti puna ovlašćenja. Ljudi koji su već, trećeg dana navodne istrage, apriori amnestirali Ministra saobraćaja koji je, po funkciji, direktno odgovoran za urednu dokumentaciju objekata javne namene, i koji je lično obmanjivao javnost puštajući u rad objekat bez tehničkog prijema i upotrebne dozvole, ne mogu imati poverenje ni studenata, ni profesora, ni penzionera koji se sve masovnije priključuju protestu. To su oni isti ljudi koji su nakon što je uhapšeno 15 osoba, bez ijednog komentara otrpeli da u njihovo ime predsednik pred novinarima izjavi da je sa hapšenjima gotovo i da više neće biti ni uhapšenih, ni istraga. Ovakvom ponižavanju pravni sistem Srbije nije bio izložen ni u vreme Titovih partizanskih sudova, a Tito ako se i mešao nije o tome lupetao pred kamerama.

Dakle, novi ljudi ili totalni bojkot rada režimskog tužilaštva, to treba biti jedan od zahteva protesta u novim okolnostima.

Nadalje, mora se ozbiljno razmisliti o novoj kvalifikaciji Vesićevog dela, jer njegovom direktnom ulogom u puštanju u rad objekta od javnog značaja za koji je znao, ili je morao da zna, da nema nijedan validan papir koji zahteva zakon stvaraju se uslovi za kvalifikaciju „masovno ubistvo iz nehata“! Tu nema nikakve dileme. To nije nikakva tragedija koja se desila tek tako, već direktna posledica nemara vlasti u svim fazama od projektovanja do puštanja neispravnog objekta u rad, te se s toga može govoriti jedino o masovnom ubistvu iz nehata. Momentalno hapšenje i pritvaranje se podrazumeva.

Ovo može biti važno i u rasvetljavanju sistemske korupcije kroz formu tzv. međudržavnih ugovora, kojima se izbegavaju tenderi, javnost u radu itd., jer je očito da su u tom mehanizmu sa srpske strane „ugrađeni“ ministar građevinarstva i ministar finansija.

Nije nevažno ni otvaranje pitanja odgovornosti republičkih i lokalnih inspekcijskih organa, koji su bili dužni da izađu na teren, utvrde stanje dokumentacije i da zatvore objekat koji se službeno vodi kao gradilište, bez obzira što ga je neodgovorni ministar protivzakonito otvorio. Zašto to nije urađeno? Tu opet dolazimo sa jedne strane do Vesića (Republičke inskpekcije), a sa druge do gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića (Gradske inspekcije). U svakom slučaju, svojim nečinjenjem, inspekcijski organi postali su svojevrsni saučesnici u ovom zločinu nad građanima Srbije i neko mora po tom osnovu snositi odgovornost.

A što se tiče predsednika on zaista deluje sve usamljenije, sve jadnije i sve smešnije, dok po srpskim selima bistri svoju politiku sa lokalnim babama i poziva na nekakav dijalog za koji mu uporno govore da „nije nadležan“. Što više priča, više se sapliće o sopstvene reči. Možda je zaista vreme da ga neko malo prodrma i probudi iz košmara u kome se našao. Za njegovo i za naše dobro!

Ali, kakve veze sve ovo ima sa citiranim rečima pokojnog Laneta Gutovića, sa početka teksta. Ne znam. Izgleda da sam zaboravio. Možda VI znate? Možda ON zna? Ja mislim kako jedino znam da ne može da škodi. A kad ne škodi, onda valjda nešto i koristi…!

______________________________________________________

• –https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/zeleznicka-stanica-u-novom-sadu-rekonstruisana-i-svecano-otvorena-po-drugi-put/

Izvor: CEOPOM Istina