Категорија: Осврт уредника / Објављено: 03/04/2016, 09:09

Dragan 12Од почетка фебрара 2016. у односима Србија-НАТО догодило се низ значајних догађаја који недвосмислено указују да су српске власти приближавању Алијанси дале највећи могући импулс убрзања, као и да је (у складу с тим) разрађена нова манипулативно-лобистичка стратегија која треба да најкраћим путем и са што мање видљиве „политичке силе“, али по сваку цену(!), обезбеди процес што хитнијег званичног улазаска Србије у НАТО.

С обзиром на околности, може se очекивати да ће се тај процес одвијати према прилагођеном „црногорском моделу“, односно кроз хомогенизовану „политичку елиту“, која у НАТО-интеграцијама види свој лични и политички интерес, а уз искључивање (или бар ограничавање) утицаја главнине бирачког тела и јавног мњења, који према Алијанси имају убедљиво негативан став.

Дакле, НАТО ће, као и у Црној Гори, одустати од демократских процедура. Неће бити референдума, јавних расправа, нити  сучељавања мишљења по медијима, па чак ни сурогата демократских метода изражавања. Све ће бити сведено на „Вођу“, који ће једноставно објавити да је „у тешком тренутку спреман да преузме одговорност, да све види и зна, али да је његов поглед упрт у будућност која није у мртвима већ у живима“. Тако некако. После тога „елита“ ће запевати о вођином визионарству, мудрости и патриотизму, а медији и већ познати нам дежурни аналитичари, кренуће у  краткотрајну медијску тортуру која ће се завршити подизањем руку у Скупштини, једног петка негде око три изјутра (када Вучићев режим пословично усваја, изгласава или обнародује све „шкакљиве“ одлуке). И то ће бити ТО. Србија, која ће заспати као „неутрална“ пробудиће се као чланица Алијансе, а споменик малој Милици Ракић срушиће „непознати“ вандали …

То је нови, планирани, сценарио за Србију. Блиц-криг посао „елите“.  НАТО-у се жури, и он више нема намеру да српску младу држи у крилу, храни је слаткишима и посипа латицама како би је одобровољио да попусти. Он жели ОДМАХ оно што мисли да му припада, после толико бомби, пара и времена! СВЕ!

Много је тога што указује на такав развој догађаја, а пре свега чињеница да се за две године Вучићеве апсолутистичке владавине Србија, у оперативном смислу, приближила НАТО-у, више него за претходних 14 од пето-октобарског пуча до Вучића. Зар мислите да је то случајно? Или да ће ОНИ стати сада, када су пред вратима? Нипошто. Посебно након Сирије од када су почели да осећају Путинов дах за вратом, свуда на планети.

Наравно, НАТО планери су свесни да операција коју намеравају да предузму (припајање Србије „аншлусом елите“) у себи носи одређени степен ризика будући да подразумева политичко, правно, медијско, а могуће је и физичко насиље према неистомишљеницима, али су на то једноставно приморани недостатком времена.  Јер, и Путин је ante-portas! 

Свођење могућег ризика на најмању меру треба да обезбеди нова манипулативно-лобистичка стратегија која је већ отпочела и чији је основни циљ да српском политичком естаблишменту отвори простор за имплементацију већ договореног чланства у НАТО, без тектонских политичких поремећаја (на мање потресе се свакако рачуна). Биће то још једна јефтина политичка представа српских властодржаца, кудикамо бљутавија од оне познате као тзв. „Бриселски процес“, али са једнако трагичним последицама по српски народ и државу. Након слузаве косовске, наши властодршци, у садејству са моћним НАТО-лобијем у Србији и водећим западним стручњацима за психолошке операције, покушаће да нам у грло угурају и крваву НАТО жабу! 

Овај текст има амбицију да Вам, у раној фази, укаже на вероватне правце и методе деловања предвиђене манипулативно-лобистичке стратегије која треба да обезбеди остварење овог циља.

pavel-dikovic

НОВИ ЕЛЕМЕНТИ У МАНИПУЛАТИВНОМ ПРИСТУПУ НАТО-а СРБИЈИ

Нема превише дилеме да је нова манипулативно-лобистичка офанзива НАТО-а на Србију плански отпочела током фебруара 2016. Тог месеца Скупштина Србије са само једним гласом против ратификовала је Споразум којим су НАТО-у и формално предата сва окупациона права над нашом земљом, гомила НАТО генерала (намрштених и насмешених, дебелих и попуњенијих, бркатих и ћосавих) продефиловала је између Диковића и Вучића, одржани су бројни сусрети војних мисија, а Центар за евроатлантске студије, на челу са све спарушенијом Јеленом Милић, организовао је конференцију чији назив најбоље говори о њеним намерама: „Србија и Русија: руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије“. Рекло би се исувише за најкраћи месец у години, чак и кад је преступна. Али, има још. Лазански! Баш у фебруару открио нам је своју највећу тајну, тајну коју је тако дуго чувао од свих нас, па и себе самог – да Вучић има визију, а да се на чињеницу да нас је НАТО бомбардовао не сме гледати емотивно, већ прагматично. Шта год то значило, очигледно је да се сарадник свих режима у Србији још једном престројио.  (1)

Из свих тих фебруарских активности НАТО-а у Србији, и око Србије, стизале су одговарајуће изјаве и саопштења, закључци и поруке које указују на јасну промену стратегије и визије НАТО-а у односу на Србију.

Пре свега, тактика постепеног увлачења Србије у Алијансу, процесом „одоздо на горе“ одбацује се у корист убрзања процеса. У том смислу неће више бити покушаја „мењања свести“ бирачког тела кроз досадне једноличне конференције са којих нас Соња Лихт и Иван Вејвода подучавају о предностима чланства у Алијанси. Скупо, а неучинковито. Уместо тога, манипулативни удари биће усмерени на главног противника, Русију, са јасном идејом да се неутралише или бар маргинализује магнетски утицај Путина на српски народ и блискост коју он осећа према Русији.

Пример тога је поменута Конференција ЦЕАС-а која се управо тематски бавила утицајем Русије на европске интеграције Србије. У најави овог скупа каже се: „Жеља нам је да овом конференцијом започнемо серију активности усмерених на сузбијање све јаче про-руске и анти-европске реторике у српској јавности, са стварним чињеницама и објективним аргументима, како бисмо подржали грађане Србије да задрже веру и коначно осете користи од евроатлантских интеграција региона и европског пута Србије, уз сарадњу са НАТО“ (2)

Дакле, ЦЕАС нам прилично отворено показује метод и мету, али замагљује (што је и нормално) суштински циљ. И то је први правац манипулативног деловања.

Други правац усмерен је на саму политичку „елиту“, која по новој стратегији треба да иницира и изнесе процес учлањења. Наравно, она сама по себи она није проблем за НАТО, јер је под пуном контролом евро-атлантизма и урадиће оно што јој се нареди, али треба јој отворити простор за дејство. У том смислу, осмишљена је оргинална и смела манипулативна операција. Веровали или не, српски властодршци на челу са Вучићем биће од НАТО-лобија медијски оптужени да су про-руски оријентисани. И то жестоко. Циљ овога је да се замагле последње припреме за чланство у Алијансу „аншлусом елите“ и сам тај чин. У том смислу треба посматрати Вучићеве мотиве за примање СНП-а и Ненада Поповића под своје окриље. Мотиве овог другог тек ћемо сазнати!

На крају, трећи правац деловања биће наставак поткусуривања термином „војна неутралност“ иза кога  се, током свог премијерства, Вучић жестоко заклањао у гурању земље према НАТО-у (на три суштинска корака према Алијанси правио је један према Русији). Приликом недавних (одвојених) фебруарских посета Србији главно-командујући НАТО снага у Европи, генерал Филип Бридлав и председавајући Војног комитета НАТО, генерал Петер Павел, нагласили су да поштују одлуку Србије о „војној неутралности“. Будући да никада пре тога јавна дипломатија НАТО-а није афирмативно користила овај термин, јасно је да он у њиховој новој манипулативно-лобистичкој стратегији налази своје место, пре свега у смислу маскирања правих циљева, односно заинтересованости да Србија што пре буде увучена у орбиту Алијансе.

konferencija-ceas-o-ruskom-uticaju-foto-kurirmilica-jeremic-1456136650-849213

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

За разлику од свих претходних НАТО кампања, циљ ове није повећање јавне подршке за чланство у Алијанси, јер то је више бесмислена мисија, већ стварање такве ситуације која ће Вођи и „елити“ омогућити да иницирају и изведу процес учлањења, а већину бирачког тела дезорјентисати, дезорганизовати и дестимулисати да се томе адекватно и успешно супротстави.

То може подразумевати и изазивање одређене врсте контролисаног хаоса, што је примењено зимус у Црној Гори. Припреме за то врше се и у Србији, где се већ ствара више међусобно супростављених и од безбедносних служби контролисаних „патриотских опција“. Српски властодршци морали би водити рачуна да последице такве политике у Србији могу бити знатно теже, будући да линија разграничења НАТО присталица и противника углавном прати линију класне поделе на оне који су се обогатили политичким привилегијама и пљачком и они који због тога живе у тешкој беди или једва преживљавају.

Но, Вођа очигледно не размишља о томе. Његов безумни говор у Варварину који је тако сјајно разобличио проф.др Слободан Антонић(3) на страницама овог портала, уствари је манипулативна матрица којом намерава да се креће у овој манипулативно-лобистичкој операцији. Напади на Алијансу због онога што су нам урадили (јер он све зна, свега је свестан) али и прихватање наводне неминовности (јер он види даље, сагледава боље, а и изабран је). Он је „елита“.

То исто мада другим речима, говори нам Лазански, шапуће Зорана Михаиловић, узвикује Вулин. И радиће то упорно, ма како их ми разобличавали, све док се не створи нека екцесна ситуација у којој ће НАТО затражити да се хитно одреди да ли је „за“ или „против“. И тада ће Вођа „преузети одговоност“ …

Припреми се Србијо! НАТО ante portas!!

_______________________________

 

Извор: Фонд Стратешке Културе

Врх странице

Коментари

1 Коментара на Припреми се Србијо, НАТО ante portas

Оставите коментар

Оставите коментар на Припреми се Србијо, НАТО ante portas

* Обавезна поља

Врх странице