Putin i posle Putina u Beogradu

Prošlo je otprilike mesec i po dana od Putinove posete Beogradu, što znači da to odavno nije bitna tema Vučićeve tabloidne mašinerije. Potisnule su je druge, važnije. Recimo, u međuvremenu, Ana Brnabić je postala ponosni tata, zauvek nas je napustio Šaban Šaulić, a izvesna Tea Tairović (koja je bila gošća na njegovom poslednjem nastupu) nije porodici uputila telegram saučešća, u AMS Srbije, poznatoj kadrovskoj luci SNS-a, čuli su se smrtonosni pucnji ispaljeni iz pištolja kuma ministra Nebojše Stefanovića kome je, kasnije tokom pretresa, u stanu pronađeno još 9 (devet) pištolja i za sve je imao dozvolu… I tako redom.

Jenjava i skupo plaćena zajedljivost srpskih NATO lobista i Sorosovih ispostava u Srbiji, kojima je Putinova poseta veoma smetala. Generalno gledano, prosečni medijski konzument već se teško priseća da je Putin uopšte i dolazio u Srbiju, a kamoli onoga što je poručio, a plaćeni režimski analitičari istresli su na naše glave svoje domaće zadatke dok je poseta trajala i dan-dva nakon nje, pa zaćutali. Po nalogu. Sve u svemu, vreme je za ozbiljnu i objektivnu analizu Putinovog boravka u Beogradu i onoga šta je ta poseta značila Srbiji, šta srpskom narodu, a šta Balkanu kao jednom od važnih čvorišta geopolitičkog sudara unipolarnog i multipolarnog sveta. Tim pre što je, za nešto više od 8 sati koliko je proveo na tlu Srbije, Putin odaslao toliko poruka da će evro-atlantski analitičari na njima raditi bar 8 meseci. No, to je već deo njegove harizme. Mi ćemo se zadržati na nekoliko pitanja od značaja za nas i ove prostore.

Kakav je stvarni odnos Putina i Vučića?

Krenućemo od činjenice da je ovo bila prva Putinova poseta Beogradu koja u srpskom narodu nije dočekana sa sveopštim oduševljenjem, već sa izvesnom dozom zebnje. Dva su razloga. Prvi je susret Putina i Tačija u Parizu koji je, ma kako kurtoazan bio, u srpskom patriotskom diskursu probudio strepnju da Rusija može omekšati svoj principijelni stav o Kosovu kao neotuđivom delu Srbije, a drugi namera Putina da Vučića odlikuje ruskim državnim odlikovanjem, ordenom Aleksandra Nevskog, što se opet moglo tumačiti kao vid podrške onome ko sve beskurpuloznije izdaje Kosmet i sve otvorenije okreće leđa Pravoslavlju. (Pa i samoj Rusiji, bez obzira na retoriku.) Vučićeva tabloidna medijska mašinerija postarala se za ostalo, kreirajući iluziju da Putin Srbiju ima u fokusu pre svega zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

No, kada je Putinov avion sleteo i vrata se otvorila prvo što je palo u oči bilo je da nema pogače i soli kao tradicionalne srpske dobrodošlice dragim gostima. Samo par meseci ranije takva pogača, velika i lepo pečena, sačekala je generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, uz neizbežnu decu u narodnim nošnjama. I Vučićev osmeh od uva do uva. Logično pitanje da li je Stoltenberg koji nosi batinu Vučiću draži gost od Putina koji nosi orden, ostavićemo bez odgovora i obratiti pažnju na rukovanje dvojice predsednika. Produženi stisak koji je potrajao na evidentnu Vučićevu inicijativu i uz Putinov usiljen osmeh. Vidljiva distanca. Nešto kasnije, ispred palate Srbija, Putin je pozdravljajući se sa Ivicom Dačićem pokazao mnogo više prisnosti, čak i zagrlio srpskog vicepremijera i ministra inostranih poslova. Zanimljivi detalji. Posebno što je nakon tog trenutka Dačić prosto nestao sa fokusa kamera.

Ako izuzmemo predavanje ordena koje je imalo svoju propisanu formu, sledeća crtica koja nam govori ponešto o odnosu Putina i Vučića viđena je na konferenciji za štampu gde je Vučić uporno pokušavao da ruskog predsednika privoli da se obrati „građanima“ okupljenim ispred Hrama Svetog Save. Dobro obavešten da se zapravo radi o organizovanom partijskom skupu SNS-a (zamišljenom kao odgovor na proteste opozicije subotom), na koji je Vučić sa preko 1.000 autobusa dovlačio svoje, već profesionalne, simpatizere iz čitave Srbije, predsednik Putin je to prvo uljudno, a na Vučićevo diplomatski neprimereno insistiranje i kategorički odbio, jasno stavljajući srpskom predsedniku do znanja da je previše veliki igrač za takve mizerije. No, prosto je neverovatno, kakve bezočne sile periodično posedaju svest Aleksandra Vučića. Ni na trostruko Putinovo „njet“ on nije odustao već je pozvao patrijarha Irineja, domaćina Putinove posete Hramu i na njega vršio pritisak da zamoli Putina da se obrati okupljenima, znajući Putinov odnos prema veri.[1] Na kraju, Putin se odlučio za kompromisno rešenje. Nije se obratio ali je prišao okupljenima, pozdravio se sa nekima od njih, i kratko poručio na srpskom jeziku „Hvala vam na prijateljstvu“[2], a zatim otišao na aerodrom. Ako je i imao bilo kakvu simpatiju za Vučića, siguran sam da je ona nestala nakon tog dana.

Putin, Srbija i srpski narod

Ono što je veoma važna dimenzija Putinove posete Beogradu jesu njegovi susreti sa predstavnicima Srba van Srbije. Uprkos zgusnutom programu Putin je našao vremena da se susretne sa predstavnicima Srba u okruženju, prvim ljudima Demokratskog Fronta Crne Gore Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem, liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom i predstavnikom Srba iz Hrvatske Miloradom Pupovcem. Dakle, trebalo je da se pojavi Putin pa da Beograd bar na jedan dan bude ono što treba da bude u svakom trenutku – centar odbrane interesa srpskog naroda na prostoru čitavog Zapadnog Balkana.

Ovo jasno pokazuje da Putin srpsko nacionalno pitanje ne vezuje samo za Srbiju i srpski režim, već da širi direktne kontakte sa institucionalnim predstavnicima Srba u regionu. Iz ovoga bi se mogla izvesti dva bitna zaključka. Prvi, da Putin sadašnji status srpskog naroda, odnosno njegovu rascepkanost na više balkanskih državica nastalih razbijanjem Jugoslavije, smatra privremenim rešenjem. I drugi, da on nema previše poverenja da će Vučićčeva Srbija, kao matica, uspešno braniti prava i interese Srba u regionu. I jedno i drugo ispravan je rezon.

U ovom kontekstu, sa posebno velikom pažnjom se očekivao Putinov stav o Kosmetu. On je bio nedvosmislen, čak i decidiraniji nego obično. Ako je Vučiću i prikačio orden brzo je postalo jasno da to sigurno nije učinio zbog Kosova. Putin se u startu pozvao na Rezoluciju 1244 UN i nije je „ispuštao“ do kraja svog izlaganja na ovu temu. Pri tome, jasno razdvajajući bitno od nebitnog, mnogo je manje govorio o famoznim taksama nego o nelegalnom formiranju tzv. „Vojske Kosova“ za koju je rekao da „predstavlja kršenje rezolucije 1244“.

„Ta rezolucija ne dopušta postojanje bilo kakvih oružanih formacija na Kosovu izuzev kontingenta Ujedinjenih nacija“[3] – upozorio je Putin. I ne samo to. Podsetivši da je rezolucijom 1244. predviđeno da određeni broj srpskih policajaca i graničara može da bude na teritoriji Kosova, Putin se zapitao: „Gde su oni?“[4] – jasno stavljajući do znanja srpskom predsedniku i javnosti u Srbiji da srpski režim ima prostora za puno aktivniji odnos prema kosmetskom pitanju. No, Vučić se ponašao kao da to nije čuo. Govoreći o Kosovu nakon ruskog predsednika, bio je toliko bezobziran i netaktičan da Rezoluciju 1244. ponovo nije ni pomenuo. Valjda zato što ona ne predviđa „razgraničenje“. Verovatno postoje i neki drugi razlozi, ali sigurno je da Vučićevo zaziranje od pominjanja Rezolucije 1244. prelazi u ličnu patologiju. Kada je nije pomenuo u Beogradu ispred Putina gde će je pomenuti?! A bez nje ne postoji rešenje kosmetskog pitanja iole povoljno po Srbiju i srpski narod.

U svakom slučaju, zaokružujući svoje stavove o kosmetskom pitanju Putin je još jednom podvukao da Rusija podržava obostrano prihvatljivo rešenje za Kosovo na osnovu Rezolucije 1244. Saveta bezbednosti UN. Da li je to bio stav državnika, poruka Vučiću i Zapadu ili nešto treće pokazaće vreme.

Putin i Balkan

Sam boravak ruskog predsednika u Beogradu, program posete i izneti stavovi jasno pokazuju da Rusija nema nameru da Balkan prepusti Zapadu uprkos ustoličenju NATO-a u Crnoj Gori i Makedoniji. Moskva je odlično svesna da je evro-fanatizam balkanskih naroda davna prošlost i da sadašnje okretanje Zapadu u regionu počiva na dve varljive poluge:

• samovolji korumpiranih političkih elita, koja nema uporište u volji građana
• gaženju interesa pravoslavnih naroda u regionu koje ima granicu trpljenja

Otuda Putin radi upravo ono što treba da radi – čeka, ali ne spava. Potpisivanje odgovarajućih akata o saradnji sa Srbijom za čak 24 ekonomska i državna projekta, tokom ove posete, pokazuje put koji je odabrao, pri čemu ne treba smetnuti s uma da Rusija ima odlične ekonomske odnose i sa Hrvatskom i Slovenijom. Pri tome prioritet ostaju energetski projekti jer oni ni u Evropi ni u regionu nemaju ozbiljnu alternativu.

Kada se tome dodaju i dobri odnosi sa Turskom, koja je uvek važan balkanski igrač, šta god se kod njih dešavalo jasno je da Putin ima svoju balkansku strategiju što nas može samo da raduje. Naravno, neke stvari jednostavno moramo sami uraditi…

Umesto zaključka

Putin je u Beogradu proveo koji minut više od osam sati, a otprilike nekih tridesetak minuta on i Vučić razgovarali su „tet-a-tet“ (u četri oka). Svi smo dovoljno odrasli da znamo kako, u smislu političe akcije, to vreme može biti značajnije od vih onih protokola i konferencija za štampu koje smo videli. Naravno, ne mora da bude tako.

Moramo registrovati i činjenicu da je baš čovek koga je Putin zagrlio, Ivica Dačić, tačno mesec dana nakon Putinove posete (18.2.2019), otvoreno izjavio da u Vladi Srbije postoji grupa ljudi koja Vučićevu bolesnu ideju „razgraničenja“ tretira kao zvaničnu državnu politiku, a kojoj i sam pripada. Ovo frapantno priznanje da u srpskoj vladi sede ljudi koji otvoreno krše Ustav zemlje i čine krivično delo priznanja kapitulacije ili okupacije iz čl. 306 KZ RS i krivično delo ugrožavanja teritorijalne celine u pomaganju iz čl. 307 u vezi sa čl. 34 i 35 KZ RS, izazvalo je buru reakcija u javnosti i dovelo do podela u samoj vladi.

Čovek koga Putin nije zagrlio, ali mu je bez sumnje veoma blizak, ministar Nenad Popović, ogradio se od Dačićevog lupetanja. Od sopstvenog lupetanja, po svom ustaljenom običaju, pokušao je da se ogradi i sam Dačić, a pošto se i tvitovalo postalo je jasno da je protivustavni rad na „razgraničenju“ u srpskoj vladi dobrano odmakao uprkos Vučićevim lagarijama da nikakav „Sporazum“ nije na vidiku. Javnosti se rastumačilo i to da pojam „razgraničenje“ podrazumeva akcije dve međusobno priznate države…

Sve to, posle Putina…

Uputnice:

[1] http://beogradski-glas.rs/politika/vucic-trazio-od-patrijarha-da-moli-putina-da-se-obrati-narodu-ispred-hrama/

[2] https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/foto-putin-zavrsio-posjet-srbiji-vucic-ga-tretirao-gotovo-kao-bozanstvo-u-beogradu-bio-i-pupovac/8285030/

[3] https://www.kurir.rs/vesti/politika/3191117/putin-u-beogradu-o-rezoluciji-1244-a-gde-su-srpska-vojska-i-policija-na-kosovu-pristinske-provokacije-propala-su-stvar-evo-sta-kaze-vojni-analiticar

[4] Isto.

Izvor: Stanje stvari