Šta su nam pokazali beogradski izbori?

… opozicija, koju ovakvo kršenje ustavnih i zakonskih odredbi direktno pogađa, istina pomalo gunđa ali zvanično ne reaguje i prihvata da učestvuje u tom cirkusu. To, opet, govori da njihov cilj nije izborna pobeda već da njega, Vučića, privole ili primoraju da im baci koju mrvicu sa punog gradskog stola. E, moj, jadni Beograde … 

Dragan Milašinović, 02.03.2018, dva dana uoči izbora(1)

I to je gotovo. Opošljeno. Rijaliti zvan „Beogradski izbori“ završen je onako kako se i znalo da će biti završen. Ako je i bilo nekakvih iznenađenja ona se nisu odnosila ni na redosled, ni na procente pobednika. Zar ste sumnjali u još jedan najbolji rezultat u istoriji? A i izlaznost je taman tolika da joj niko ozbiljan ne može prigovoriti. Preko 50 odsto, dabome. Uglavnom, sve je bilo onako kako najbolje odgovara Aleksandru Vučiću i njegovim zamagljenim planovima, odnosno onako kako je i planirano onoga trenutka kada se neko „dosetio“ da dvostruko ispušenu političku muštiklu, Dragana Đilasa, gurne kao protiv-kandidata Vučićevoj državno-tabloidnoj mašineriji.

U to spadaju i priče o brojnim neregularnostima koje izviru kao nekakva naknadna pamet Đilasu i bratiji, a koje u očima birača samo dodatno potvrđuju Vučićevu političku superiornost. Jer, nije sporno da su ovi izbori sigurno manje regularni od prošlih, kao ni da će sledeći biti neregularniji od ovih, već zašto opozicija uopšte pristaje da učestvuje u toj farsi? Zar niko ne može da se seti da pitanje regularnosti izbornih uslova zaoštri toliko da ga postavi kao uslov izlaska na izbore? I da, ako se nepravilnosti ne otklone, na izbore jednostavno ne izađe, jer priča da će kao opozicija u forumima nešto „uticati na vlast“ za režime poput Vučićevog zaista je groteska.

Takođe, krajnje je vreme razumeti da gomilanje posmatrača na biračkim mestima vlastima više koristi nego smeta, jer  ne remeti uhodane šablone izbornih marifetluka. A tamo se sada najmanje krade. Otuda, pitanje „Zašto opozicija prihvata da učestvuje u izborima za koje zna da su neregularni?!“ – mora biti početak ne samo svake analize bilo kojih Vučićevih izbora, već i bilo kakvog prikaza političke situacije u Srbiji uopšte. Svoj odgovor dao sam na početku, u vidu citata jednog mog predizbornog teksta i kod njega ostajem. Svi oni na izborima traže svoje parče hleba bez motike koje im pruža politika i ništa drugo ih ne zanima. Ili je, možda, u Srbiji zaista postojao iole zreo čovek koji je verovao da Đilas može ugroziti Vučićev lik i delo?

Ako je i postojao to sigurno nije bio niko od onih političkih „elitista“ koji su podržali Đilasovu kandidaturu. Dakle, prvo što su nam beogradski izbori pokazali jeste kako  Srbija ne samo da nema autohtonu opoziciju već i da Vučić, preko službi, marketinških agencija i stranog faktora, direktno upravlja onima koji se kao opozicija predstavljaju. Tu više nema dileme. Sve one teške reči u kampanji i posle izbora, sve pretnje i mahanje prstom, sva prazna obećanja, sve su to psi koji laju dok karavani prolaze. A karavani ka Kosmetu idu…

Druga stvar koju su nam beogradski izbori pokazali jeste spremnost Vučića da besramno krši Ustav na koji se zakleo, kada god misli da mu to politički odgovara i spremnost njegovih političkih protivnika da to prihvate kao nešto normalno. Njegovo učešće u kampanji za izbor gradskih vlasti, iako je predsednik države, direktno je u suprotnosti sa članom 115. Ustava RS, o čemu sam već pisao.(2) Cinizam kojim je objasnio da u kampanji stranke učestvuje vikendom, van predsedničkog radnog vremena, otvara pitanje da li će tako, neke subote u Briselu, potpisati i saglasnost za ulazak Kosova u OUN i druge međunarodne institucije, što je pravno različito od priznanja nzavisnosti koliko i šija od vrata.

Još jedna bitna stvar jeste priznanje koje smo čuli od Vučićevog pulena Nebojše Stefanovića da SNS direktno kontroliše izlaznost svojih glasača. To nije nepoznata, ali jeste prvi put javno priznata stvar. U praksi to funkcioniše ovako – ispred svakog biračkog mesta stoji neki Vaš komšija koji poznaje sve u naselju sa spiskom u ruci i nešto zaokružuje. Ako ga pitate šta radi, on Vam se skrušeno nasmeje i kaže: „Ma, ništa, vodim neku stranačku evidenciju.“ E, vidite, to ništa je zaokruživanje svakog glasača SNS-a, ne samo člana stranke i njegove porodice već i svakog drugog za koga je stranka nešto uradila (dala mu pomoć, poslala ga u banju, zaposlila mu dete, itd.). Taj je obavezan da se pojavi na izbornom mestu i glasa, zna se kako. Ako broj glasova na tom mestu bude manji od broja izašlih, ili ne izađu svi koji su obavezani da to učine, pali se alarm…

Nebojša Stefanović je ovakvo ponašanje svoje stranke nazvao legitimnim korišćenjem „metode sigurnih glasova“, što je još jedan dokaz cinizma stranačkih prvaka SNS-a u obraćanju javnosti. Naravno, nije sporno da stranka ima pravo da vodi evidenciju svojih glasača kako joj se prohte, ali ako su ti „glasači“ zaposleni u javnim preduzećima na osnovu privremenih rešenja na po tri meseca, i ako svi znaju da će za radom onih koji nisu izašli na glasanje potreba prestati naprasno kako se i pojavila, onda je bolje ne pominjati ni legitimnost, ni legalnost. A ni „metoda sigurnih glasova“, u demokratskim društvima, nije baš takva kakvom je vidi Nebojša Stefanović, baš kao ni jednakost građana Srbije pred zakonom i državom. Nema sumnje da je cilj Stefanovićeve poruke o „sigurnim glasovima“ namera da se građanima objavi kako su Vučićevi glasači „malo jednakiji od drugih“. Onima koji nisu čitali Orvelovu „Životinjsku farmu“ krajnje je vreme da to učine.

Iako smatram da glavne poruke ovih beogradskih izbora nisu vezane za brojke, nesporno je da i one ponešto poručuju, pa hajde da i kroz njih prođemo. Prema konačnim rezultatima GIK-a, na izborima se nametalo 24. izborne liste, a samo 4 je prešlo cenzus od 5 odsto – SNS 44,99 odsto (što joj je donelo apsolutnu većinu od 64 mandata), Đilas 18,93 (ili 26 mandata), Aleksandar Šapić 9,01 odsto (12 mandata) i Dačićev SPS sa 6,13 odsto (odnosno 8 mandata). Listu onih koji nisu prešli izborni prag predvode „Dveri“ sa 3,89 odsto, a za njima se ređaju ostali koje ne vredi ni pominjati. Izlaznost je bila 51,3 odsto.(3)

Sve u svemu, jasno je kako je biračko telo podeljeno na strogo kontrolisane „sigurne glasove“ SNS-a, i nezadovoljnike koji su se svrstali ili iza Đilasa odnosno Šapića, ili nisu izašli na izbore (najveći broj). Za apsolutne pobednike, koji se tako bučno busaju u prsa, glasalo je svega 23,08 odsto ukupnog biračkog tela, što pokazuje koliko su zapravo oni ranjivi kada bi se pojavio pravi protivnik, i kada bi izborni uslovi bili korektni. Ali to kao da niko ne želi u Srbiji. I to je jedna od stvari koje su nam ovi izbori pokazali. 

Nažalost, pokazali su nam i to da patriotizam u Beogradu živi kao beskućnik, koji se potuca od nemila do nedraga i to je sigurno ono čime je Vučić veoma zadovoljan, pred najavljeno rešavanje pitanja Kosova. Ako jedne „Dveri“, uprkos markentiški korektno odrađenoj kampanji, osvoje tek nešto više glasova od nekakve „Žute patke“, ako sve patriotske opcije zajedno  na izborima osvoje ispod 6 odsto izašlih, onda se moramo ozbiljno zamislititi kuda smo kao narod krenuli, i ko će se, kroz 40 godina, voziti onim metroom za koji su SNS-ovci već prodali karte.

UMESTO ZAKLJUČKA

Nije sporno da je Aleksandar Vučić apsolutni pobednik ovih izbora, ali je važno reći da to nije zato što će neki njegov poverenik vršiti vlast u Beograda naredne četri godine. Ne, to je sekundarna stvar. Primarno je da je on izašao politički ojačan kao neprikosnoveni lider Srbije, pred nameravani „kompromis“ za Kosovo. Čitavi beogradski izbori, od raspisivanja do šampanjca pobednika i kletvi pobeđenih, bili su tome podređeni, bili su manipulativna promotivna predstava jednog čoveka, koji se poput zloduha uzdiže kao gospodar sudbine srpskog naroda.

Svi koji su u toj predstavi učestvovali od Siniše Malog do Đilasa i Vuka Jeremića, od Šapića do Stefanovića i Šutanovca, poslali su nam istu poruku – Vučić! Vučić! Vučić! On  je Alfa i Omega. Najgori ali nema boljeg. On vedri i oblači, on daje i uzima. Mi bi ga srušili, ali ne možemo! Hteli bi, ali ne znamo kako. Može mu se sve što poželi …

 … Beograd je završen. Na redu je Kosovo …

__________________________________

Uputnice:

1. http://www.ceopom-istina.rs/osvrt-urednika/vuchi-eva-rijaliti-najava-odlaska-sa-chela-sns-a/
2. Isto
3. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:715122-KONACNI-REZULTATI-IZBORA-U-BEOGRADU-Lista-Aleksandar-Vucic—Zato-sto-volimo-Beorgad-osvojila-4499-odsto-glasova

Izvor: Analitički forum