Трагом вести

Тема за овај осврт некако се наметнула сама од себе, а корени су јој у једној вести. Вест је такве природе да мени, који кроз пројекат ЦЕОПОМ (Центар за откривање политичких манипулација) годинама покушавам да развејавам српске политичке магле, изгледа просто неверовантно да се провукла кроз српску медијску каљугу. То је право чудо у овом тренутку када ни коментар на фејсу не може да опстане дуже од пола сата ако није по вољи Вучићевим цензорима. А ова вест им не би смела бити по вољи. Ипак, провукла се. Сама вест, иначе, прилично је сензационална за тренутак српски садашњи и овај ужас од напредњачке кампање. Не, није се Зорана вратила у УРС, нити је Ивица престао да лаже. Ни млађани геније још није нострификао диплому са Јејла (и даље су му скупе дажбине држави), нити се Тома присетио који је смер студирао на Мегатренду. Нешто друго је посреди …

Али, да се прво позабавимо самом напредњачком кампањом.

Свесни да за готово две године владавине нису направили ни један једини конкретан резултат у било чему осим у предаји Космета, да нису пресекли ни један негативан тренд, нити испунили иједно обећање, напредњаци су урадили две битне ствари. Прво, пустили у етар идеју о широкој коалицији, чиме су постигли да их у кампањи нико не напада надајући се некој мрвици власти. Друго, ухватили су се борбе против корупције, области где су наводно имали успеха, као параметра чиме мере све оно што ће урадити у будућности. И све им се на томе заснива.

Од оне глупости да ће Мишковић бити премијер ако Ђилас победи на изборима, до подигнутог гласа Вође који грми како ће се са свим осталим проблемима ухватити у коштац онако одлучно као и са корупцијом. Благо си га нама! Као доказ своје озбиљности и, ваљда, искрености, на олтар својих предизборних обећања привремено су положили свог злосрећног посланика Драгана Томића, кога су иначе, незаконито, прво ухапсили па тек онда му укидали имунитет. Он се, наравно, није бунио, нити указивао на такву грешку у корацима? Шта мислите зашто?!

Дакле, борба против криминала и корупције данас је та прамера, тај еталон, онога што ће СНС урадити за четри године своје будуће власти на свим оним пољима на којима за ове две ништа није ни започео. То нас запљускује са свих страна, то је мантра, то је срж кампање. Добро. Нека им буде.

Али, да видимо, шта је ефекат те имагинарне борбе против корупције? Да ли људи боље живе, да ли су цене појефтиниле или плате скочиле, да ли држава има више пара? Ништа од тога! Једино Вучић има више моћи!

И шта је главна, опипљива, последица Мишковићевог хапшења и (по мишљењу Уставног суда) неуставног држања у онолико дугом притвору? Ширење Ивице Тодорића, државног хрватског тајкуна, који је успоставио апсулутну контролу српског тржишта прехрамбеним производима али и власништво над огромним поседима плодне земље у Војводини!

Или, како то да једни исти људи кроз пирамидалне кредите (које не враћају) черупају само оне банке код којих држава има водећи власнички и управљачки пакет? Зашто Интеза или Сошијете немају таквих проблема? Зар је требало да нестану четри банке да би неко приметио шта се дешава? …

Но, хајде да не постављамо превише очигледних питања. Незгодна су времена. Да видимо вест. А вест је, као што рекох, бомбаста, баш права за таблоидни наслов уз згодну слику. Објављена је од стране Танјуга и преузели су је готово сви медији, а гласи овако:

„У Србији је прошле године било тачно 100 мултимилионера, у односу на 90 у 2012, показује најновији глобални извештај о богатству сингапурске истраживачке компаније Wealth-X.

Компанија из Сингапура мултимилионерима сматра људе који поседују имовину вреднију од 30 милиона долара (22 милиона евра).

Укупна имовина српских мултимилионера је у 2013. износила 12 милијарди долара, у односу на 10 милијарди из претходне године)“.

Ето! У години која је проглашена за годину рашчишћавања са тајкунима и тајкунизацијом, њихов број се повећао за 10, а њихова имовина за две милијарде долара. Само за једну годину, годину поштеног Вође! Шта мислите како? Шта мислите зашто? Шта мислите, чији су ОНИ?

И да ли би уопште ушли у тај уважени клуб да није ударено по Мишковићу?

Гледајући са те стране шта је оних, наводних, Мишковићевих 100 милиона које је спремио за рушење ових „поштених“ власти. Беда. Па, само ова десеторица новопридошлих увек ће дати 200 да сачувају успостављени поредак. А додаће и коју сићу приде, тек колико да исплате Мегатренду све оне силне школарине и дипломе (може и на рате) које су преузеле водеће и јавне функције у држави или неисплаћене хонораре оних голуждравих лепотица које су са страница еротских магазина слетеле право у Мркићеву дипломатију или управне одборе јавних предузећа. Дабоме!

Зашто и не би дали?! Исплати се.

Али, да се вратимо извештају Wealth-а. Да погледамо шта исти извор каже за остале земље бивше Југославије. У Хрватској је током 2013 број богаташа, такође, порастао са 260 на 280, али је обим њихове имовине остао исти (30 милијарди долара). Црна Гора имала је укупно 20 мултимилионера, што је један мање у односу на 2012 годину, а обим њиховог богатсва је 2 милијарде долара, као и претходне године.

Ако све ове податке проанализирамо и упоредимо јасно се намеће закључак да је, с обзиром на укупан број мултимилионера, њихов раст у Хрватској процентуално мањи (7,7 %) у односу на Србију (11,1 %), као и да је у Хрватској практично извршена прерасподела богатства унутар тајкунске групе, односно да су једни нешто изгубили а новопридошли добили, док су у Србији новопридошли, очигледно, захватили на бази новог одлива из државних и привредних токова јер се укупно тајкунско богатство повећало за 20 %, односно за 2 милијарде долара.

Е, тих 2 милијарде долара већег тајкунског богатства у једној години јасно показује смисао природе и борбе садашњих власти против корупције. Она није ни системска, ни суштинска. Она није отклонила, нити почела да отклања узроке ове појаве. Она је само једне удаљила од токова новца у корист других. Са аспекта грађана и друштва уопште сасвим је све једно да ли је то последица незнања или намере, погубни ефекти су исти.

Уосталом, такву „борбу против корупције“ није први започео Вучић, већ Динкић, када је прогањао Карића да би Мишковић лакше засео на престо. И ефекат би био исти, само да Карић није стругнуо из земље. С тим што је у Карићевом случају постајао и геостратешки моменат, уклањања неког ко је већи део богатства држао у Русији, па је самим тим могао у датом тренуку бити претња и сметња глобалним Динкићевим монетарним задацима.

И на крају, да се вратимо на напредњачку кампању која се темељи на „успесима“ борбе против корупције и криминала. Изгледа гламурозно. Скупа, моћна, широка. Од кућног прага где вас нападају „анкетари“, до посла где вас чека претња у виду решења на одређено које истиче за месец или два. Све што се не уклапа у причу не постоји у новинама, не види се на телевизији, нестаје са Интернета…

А онда им промакне оваква вест. За једну годину, само једну годину, „бескомпромисне“ борбе против корупције десет нових мултимилионера и 2 милијарде новог тајкунског богатства! Живели, грађани Србије! И шта сад?!

Да сам на Вучићевом месту ја бих променио те који воде кампању и месецима креирају нашу таблоидну стварност. Истина, српски народ не памти дуго, али могу они опет да погреше. Ко зна колико им је Мишковић платио…?!

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

2 Коментара на Трагом вести