Tragom vesti

Tema za ovaj osvrt nekako se nametnula sama od sebe, a koreni su joj u jednoj vesti. Vest je takve prirode da meni, koji kroz projekat CEOPOM (Centar za otkrivanje političkih manipulacija) godinama pokušavam da razvejavam srpske političke magle, izgleda prosto neverovantno da se provukla kroz srpsku medijsku kaljugu. To je pravo čudo u ovom trenutku kada ni komentar na fejsu ne može da opstane duže od pola sata ako nije po volji Vučićevim cenzorima. A ova vest im ne bi smela biti po volji. Ipak, provukla se. Sama vest, inače, prilično je senzacionalna za trenutak srpski sadašnji i ovaj užas od naprednjačke kampanje. Ne, nije se Zorana vratila u URS, niti je Ivica prestao da laže. Ni mlađani genije još nije nostrifikao diplomu sa Jejla (i dalje su mu skupe dažbine državi), niti se Toma prisetio koji je smer studirao na Megatrendu. Nešto drugo je posredi …

Ali, da se prvo pozabavimo samom naprednjačkom kampanjom.

Svesni da za gotovo dve godine vladavine nisu napravili ni jedan jedini konkretan rezultat u bilo čemu osim u predaji Kosmeta, da nisu presekli ni jedan negativan trend, niti ispunili ijedno obećanje, naprednjaci su uradili dve bitne stvari. Prvo, pustili u etar ideju o širokoj koaliciji, čime su postigli da ih u kampanji niko ne napada nadajući se nekoj mrvici vlasti. Drugo, uhvatili su se borbe protiv korupcije, oblasti gde su navodno imali uspeha, kao parametra čime mere sve ono što će uraditi u budućnosti. I sve im se na tome zasniva.

Od one gluposti da će Mišković biti premijer ako Đilas pobedi na izborima, do podignutog glasa Vođe koji grmi kako će se sa svim ostalim problemima uhvatiti u koštac onako odlučno kao i sa korupcijom. Blago si ga nama! Kao dokaz svoje ozbiljnosti i, valjda, iskrenosti, na oltar svojih predizbornih obećanja privremeno su položili svog zlosrećnog poslanika Dragana Tomića, koga su inače, nezakonito, prvo uhapsili pa tek onda mu ukidali imunitet. On se, naravno, nije bunio, niti ukazivao na takvu grešku u koracima? Šta mislite zašto?!

Dakle, borba protiv kriminala i korupcije danas je ta pramera, taj etalon, onoga što će SNS uraditi za četri godine svoje buduće vlasti na svim onim poljima na kojima za ove dve ništa nije ni započeo. To nas zapljuskuje sa svih strana, to je mantra, to je srž kampanje. Dobro. Neka im bude.

Ali, da vidimo, šta je efekat te imaginarne borbe protiv korupcije? Da li ljudi bolje žive, da li su cene pojeftinile ili plate skočile, da li država ima više para? Ništa od toga! Jedino Vučić ima više moći!

I šta je glavna, opipljiva, posledica Miškovićevog hapšenja i (po mišljenju Ustavnog suda) neustavnog držanja u onoliko dugom pritvoru? Širenje Ivice Todorića, državnog hrvatskog tajkuna, koji je uspostavio apsulutnu kontrolu srpskog tržišta prehrambenim proizvodima ali i vlasništvo nad ogromnim posedima plodne zemlje u Vojvodini!

Ili, kako to da jedni isti ljudi kroz piramidalne kredite (koje ne vraćaju) čerupaju samo one banke kod kojih država ima vodeći vlasnički i upravljački paket? Zašto Inteza ili Sošijete nemaju takvih problema? Zar je trebalo da nestanu četri banke da bi neko primetio šta se dešava? …

No, hajde da ne postavljamo previše očiglednih pitanja. Nezgodna su vremena. Da vidimo vest. A vest je, kao što rekoh, bombasta, baš prava za tabloidni naslov uz zgodnu sliku. Objavljena je od strane Tanjuga i preuzeli su je gotovo svi mediji, a glasi ovako:

„U Srbiji je prošle godine bilo tačno 100 multimilionera, u odnosu na 90 u 2012, pokazuje najnoviji globalni izveštaj o bogatstvu singapurske istraživačke kompanije Wealth-X.

Kompanija iz Singapura multimilionerima smatra ljude koji poseduju imovinu vredniju od 30 miliona dolara (22 miliona evra).

Ukupna imovina srpskih multimilionera je u 2013. iznosila 12 milijardi dolara, u odnosu na 10 milijardi iz prethodne godine)“.

Eto! U godini koja je proglašena za godinu raščišćavanja sa tajkunima i tajkunizacijom, njihov broj se povećao za 10, a njihova imovina za dve milijarde dolara. Samo za jednu godinu, godinu poštenog Vođe! Šta mislite kako? Šta mislite zašto? Šta mislite, čiji su ONI?

I da li bi uopšte ušli u taj uvaženi klub da nije udareno po Miškoviću?

Gledajući sa te strane šta je onih, navodnih, Miškovićevih 100 miliona koje je spremio za rušenje ovih „poštenih“ vlasti. Beda. Pa, samo ova desetorica novopridošlih uvek će dati 200 da sačuvaju uspostavljeni poredak. A dodaće i koju siću pride, tek koliko da isplate Megatrendu sve one silne školarine i diplome (može i na rate) koje su preuzele vodeće i javne funkcije u državi ili neisplaćene honorare onih goluždravih lepotica koje su sa stranica erotskih magazina sletele pravo u Mrkićevu diplomatiju ili upravne odbore javnih preduzeća. Dabome!

Zašto i ne bi dali?! Isplati se.

Ali, da se vratimo izveštaju Wealth-a. Da pogledamo šta isti izvor kaže za ostale zemlje bivše Jugoslavije. U Hrvatskoj je tokom 2013 broj bogataša, takođe, porastao sa 260 na 280, ali je obim njihove imovine ostao isti (30 milijardi dolara). Crna Gora imala je ukupno 20 multimilionera, što je jedan manje u odnosu na 2012 godinu, a obim njihovog bogatsva je 2 milijarde dolara, kao i prethodne godine.

Ako sve ove podatke proanaliziramo i uporedimo jasno se nameće zaključak da je, s obzirom na ukupan broj multimilionera, njihov rast u Hrvatskoj procentualno manji (7,7 %) u odnosu na Srbiju (11,1 %), kao i da je u Hrvatskoj praktično izvršena preraspodela bogatstva unutar tajkunske grupe, odnosno da su jedni nešto izgubili a novopridošli dobili, dok su u Srbiji novopridošli, očigledno, zahvatili na bazi novog odliva iz državnih i privrednih tokova jer se ukupno tajkunsko bogatstvo povećalo za 20 %, odnosno za 2 milijarde dolara.

E, tih 2 milijarde dolara većeg tajkunskog bogatstva u jednoj godini jasno pokazuje smisao prirode i borbe sadašnjih vlasti protiv korupcije. Ona nije ni sistemska, ni suštinska. Ona nije otklonila, niti počela da otklanja uzroke ove pojave. Ona je samo jedne udaljila od tokova novca u korist drugih. Sa aspekta građana i društva uopšte sasvim je sve jedno da li je to posledica neznanja ili namere, pogubni efekti su isti.

Uostalom, takvu „borbu protiv korupcije“ nije prvi započeo Vučić, već Dinkić, kada je proganjao Karića da bi Mišković lakše zaseo na presto. I efekat bi bio isti, samo da Karić nije strugnuo iz zemlje. S tim što je u Karićevom slučaju postajao i geostrateški momenat, uklanjanja nekog ko je veći deo bogatstva držao u Rusiji, pa je samim tim mogao u datom trenuku biti pretnja i smetnja globalnim Dinkićevim monetarnim zadacima.

I na kraju, da se vratimo na naprednjačku kampanju koja se temelji na „uspesima“ borbe protiv korupcije i kriminala. Izgleda glamurozno. Skupa, moćna, široka. Od kućnog praga gde vas napadaju „anketari“, do posla gde vas čeka pretnja u vidu rešenja na određeno koje ističe za mesec ili dva. Sve što se ne uklapa u priču ne postoji u novinama, ne vidi se na televiziji, nestaje sa Interneta…

A onda im promakne ovakva vest. Za jednu godinu, samo jednu godinu, „beskompromisne“ borbe protiv korupcije deset novih multimilionera i 2 milijarde novog tajkunskog bogatstva! Živeli, građani Srbije! I šta sad?!

Da sam na Vučićevom mestu ja bih promenio te koji vode kampanju i mesecima kreiraju našu tabloidnu stvarnost. Istina, srpski narod ne pamti dugo, ali mogu oni opet da pogreše. Ko zna koliko im je Mišković platio…?!

Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

2 Komentara na Tragom vesti