Vidovdan u Beogradu leta Gospodnjeg 2025.

Evo, stiže nam još jedan Vidovdan, braćo i sestre. Praznik Svetog Vida. Dan kada se, po predanju, svi ljudi „provide“… i Obilići i Brankovići… Dan kada je svanulo jutro Kosovskog zaveta i kada je Lazar, srpski zemaljski vladar svojom mučeničkom žrtvom svom narodu otvorio kapije Nebeske Srbije. Zauvek. I sve što se kasnije, u našoj istoriji, dešavalo na taj dan i oko tog dana (a dešavalo se mnogo toga) samo je eho tog vidovdanskog jutra 1389. na polju Kosovu, kada smo kao narod, zajedno sa svojim vitezovima, živeli da bi umrli, i umrli da bi ŽIVELI…

Ali, ovog leta Gospodnjeg 2025., prvi put od kada je Sloba Milošević sakupio milion srpskih srca na Gazimestanu, za Vidovdan ne gledamo ka stradanju izdatog Kosova,  već ka beogradskom asfaltu gde umorni narod čeka da se desi čudo… Da iz asfalta procvaju Božuri…

Jer, oni beli šatori pred zgradom Parlamenta, za koje ne znamo ni koja im je svrha, ni ko u njima zaista boravi, isuviše mnogo (i ne samo simbolički) podsećaju na one Muratove, pre nego je caru Lazaru uputio svoju „sitnu knjigu“…

Istina, tu „sitnu knjigu“ danas ne raznose turski telali, već je u etar šalje pomahnitali Dragan Vučićević, svojim „ekskluzivnim“ kataklizmičnim emisijama nakon kojih se mladi ljudi bacaju u tamnice režima sa optužbama za najteža krivična dela protiv naroda i države. I predsednika, naravno!

A i one nabildovane glavurde što pokazuju svoje tetovaže, štangle, bejzbol palice i ostale „rekvizite“ na potezu Ćacilend-Skupština nisu slučajno tu. Nisu oni policajci, mada neki od njih nose policijske uniforme.

Naravno, ako bude trebalo, pojaviće se i prava policija, ideološki osvežena prevremenim penzionisanjem svih onih oficira i funkcionera koji 15. marta nisu ispoljili dovoljnu količinu mržnje prema studentima. A tu je i neizbežni ministar policije, svojevrsni fenomen budući da od tri rečenice uspe da slaže četri.

Kažu da se Slobodan Milošević, poslednji državnik koga smo imali, dok su ga lica pod maskama, na Vidovdan 2001. godine, ubacivala u helikopter da ga prebace u Bosnu a potom u Hag okrenuo ka svojim otmičarima i rekao im: “Braćo Srbi, ostajte zdravo, srećan vam Vidovdan”…

Ovih dana, u trenutku ko zna kakvog emocionalnog stanja, Aleksandar Vučić je izjavio kako su Miloševića u Hag isporučili, verovali ili ne, studenti blokaderi, iako je svima jasno da većina njih tada nije bila ni rođena. Nakon što mu je, pretpostavljam, neko skrenuo pažnju šta mu se otelo u etar, predsednik je dojasnio da je zapravo govorio o onima koji podržavaju blokadere, te da je mislio na Tadića i Ćilasa. Ni jedan ni drugi tada nisu bili ni blizu vlasti. Zapanjujuće neznanje o važnom događaju novije srpske istorije, ili spremnost da se bezočno laže kako bi se postigli neki sumnjivi politički efekti, pitanje je sad?

U svakom slučaju tim bezočno optuženim mladim ljudima valja reći da političku odgovornost za otmicu Slobodana Miloševića (jer je tadašnji srpski zakon zabranjivao isporuku srpskih građana) snose Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, mada se ovaj drugi pravio kako o tome nije obavešten.

No, danas znamo i imena bar dvojice ljudi pod maskama kojima se Milošević obratio pre nego su ga vezanog gurnuli u NATO letelicu. Čedomir Jovanović i Bruno Vekarić (ovaj drugi istina nije Srbin već Hrvat koji krcka pozamašnu srpsku penziju). Podsetićemo te mlade ljude, jer ni tada još nisu bili rođeni, da su profesori dr Nikola Milošević i dr Kosta Čavoški podneli krivičnu prijavu za otmicu Slobodana Miloševića, a to je delo koje ne zastareva. Možda će neko od njih, jer njihovo vreme dolazi kako god sve ovo teklo, Slobine otmičare izvesti pred lice pravde. Možda…

Ali, da se vratimo onome što nas čeka za Vidovdan leta Gospodnjeg 2025. Očigledno je da je vrh vlasti pogubio kompas i da prizivaju nasilje i logiku vanrednog stanja. Pre svega Vučić. No, njegova vlast je ozbiljno načeta i pitanje je u kojoj meri će policija i vojska prihvatiti represiju prema građanima, posebno nakon nedavnog debakla koji je imao i sa Trampom i sa Putinom. Uostalom, bežanija je već počela. Kuća u Monaku na ime Dačićevog sina u naselju u kome živi Novak Đoković, jasno pokazuje šta on misli o svemu što se dešava. Kažu da i Bata Gašić, novopečeni srpski multi-milioner i čuveni ljubitelj „žena koje kleče“, ima spakovane kofere. A njih dvojica sigurno nisu usamljeni.

Paravojne formacije, koje Vučić naziva „lojalistima“ i kojima upravljaju lokalni mafijaši jesu i spremne i obučene za pravljenje haosa, ali sa tim valjda računa neko ko je ovaj protest zakazao baš na Vidovdan. Pre svega vlast, ali i taj neko, ima obavezu da sve protekne u miru i završi se kako jedino i treba – na izborima!

Sa druge strane, nema ozbiljnih naznaka o nameri studenata i građana da budu nasilni, osim u naručenim fatamozgarijama Dragana Vučićevića. Zato je vrlo opasna ova igra vlasti sa hapšenjima koja evidentno sledi formulu Vojislava Šešelja, koju on obrazlaže po Hepiju i Pinku, da treba masovno hapsiti sve koji ti smetaju u nekom trenutku pa ako im se ne dokaže delo pustiti ih i čak platiti odštetu ako se mora. Ali, sklonio si ih kad su ti smetali. Ne mislim da je to dobar put. Jedna od posledica mogla bi biti i dalja kompromitacija srpskog pravosudnog sistema, posebno tužilaštva koje vodi ovakve postupke. Fijasko koji je nedavno imala Zagorka Dolovac u Visokom savetu sudstva, kada ni jedan od njenih kandidata nije prošao govori tome u prilog.

Zato, dočekajmo ovaj Vidovdan na beogradskom asfaltu u miru! Neka taj dan ostane vekovna inspiracija i temelj nacionalne svesti srpskog naroda, mesto i vreme u kome se spajaju stvarnost i mit, nebeska i zemaljska Srbija, Čovek i Država. Garant ostanka i opstanka!

Sutra je Vidovdan, braćo i sestre! Praznik Svetog Vida! Dan kada se, po predanju, svi ljudi provide! I Obilići i Brankovići…!!!

Izvor: CEOPOM Istina