Zorana, dijalog i Crkva

„Verujem da ono što misle Crkva i narod misli i naš predsednik. Uzdamo se u Rusiju da će nam pomoći da sačuvamo ono što je uvek bilo naše.“

Patrijarh srpski Irinej-Izjava Novistima

Žensko koje se u sve meša, a nije „Vegeta“, trilateralna ministarka Zorana Mihajlović, zaista ima neverovatnu potrebu za ličnom promocijom. Svesna činjenice da, zbog pozicioniranja u neformalnim centrima moći, Vučić ne može da je otpusti iz vlade bez saglasnosti onih čiji je sluga pokorni, a da tu saglasnost neće dobiti, ona već godinama iritira i otvoreno izaziva ne samo srpsku javnost već i svoje kolege iz SNS-a, pa i samog Vučića.

Nakon što je, iako ministarka infrastrukture, podnela predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, oko koga je natrljala nos premijeru Ani Brnabić i ministrima Vulinu i Đorđeviću, koga je zbog njegovog protivljenja njenom predlogu nazvala „vozačem na privremenom radu u vladi“, iako po resoru jedini on može da taj zakon predstavi pred parlamentom, ojađeni Vladimir Đukanović, čovek od Vučićevog najvećeg poverenja, u svojoj redovnoj kolumni, na jednom portalu, uskliknuo je “Smenite Zoranu ili priznajte da je jača od svih”.(1)

Ali, avaj. Nije smenjena. Niti će biti. Razlog za to je što u služenju istim gospodarima ona ima više staža i veću posvećenost nego “novoverac” Vučić i, posebno, što njena mržnja prema Rusiji prevazilazi Čedinu i Čankovu zajedno, što je otvoreno pokazala kada god joj se pružila prilika. A to evro-atlantski Gospodari umeju cene! Takođe, ona je Njima i vid kontrole i poluga pritiska na Vučića, ako mu slučajno padne na pamet da se nakon preobraćanja u globalističko evropejstvo, opet u nešto preobraća. A dok je tako, stepen njene samostalnosti u delovanju i istupanju ostaće neshvatljiv za ostale Vučiće podanike, pa i gospodina Đukanovića. Jer, ti njeni istupi, iako često naizgled neprimereni, predstavljaju apriornu korekciju moguće Vučićeve “greške” i podsećanje koji bi put Gospodarima bio najdraži.

I tako je Zorana, sledbenica Mamona, sebi dala za pravo da prevaspitava Patrijarha srpskog, Gospodina Irineja, a i sve nas, pravoslavne vernike, odane Kosovskom zavetu. Nakon što je, posle predugog ćutanja, u izjavi Novostima posle proslave sedam vekova manastira Tronoše, Njegova Svetost izrekla uzdanje u Rusiju da nam pomogne u očuvanju zemaljskih i nebeskih svetinja Kosova i Metohije, Zorana je ekspresno reagovala svojim saopštenjem:

“Očekujem da će Srpska pravoslavna crkva, kao vekovni čuvar našeg naroda i kulture na Kosovu, biti dobar partner i da će svojim uticajem istinski pomoći u uspostavljanju nove vrste dijaloga između Srba i Albanaca. Očekujem i da ne vrše pritisak pre početka razgovora o Kosovu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.(2)

Ovo saopštenje, dato samo dan nakon patrijarhove izjave, otvara mnoge nedoumice i kontraverze. Pre svega, u čije ime Zorana govori? D li istupa u ime vlade ili u svoje lično? Odnosno, da li je Vučić bio upoznat i da li je odobrio ovakav njen nastup i ton, budući da ona opet deluje mimo resora i službenih zaduženja? Ili govori u ime njenih i njegovih iluminatskih Gospodara? U svakom slučaju evidentno je njeno nepoštovanje prema iznetom stavu Njegove Svetosti.

Ona očekuje! Ona od Crkve zahteva da bude partner u rangu plaćeničkih prozapadnih NVO! Ona traži novi odnos Crkve prema Albancima! Gospode, Bože! Da je ikada osetila makar iskricu Pravosljavlja u sebi shvatila bi ne samo kakve gluposti govori, već i koliko joj elementarne pristojnosti nedostaje. O njenoj veri da i ne govorim.

Drugo pitanje je gde i kako ona u patrijarhovim rečima vidi neki “pritisak” na Vučića? Šta Patrijarh treba da kaže o Kosmetu a da to, po njoj, ne bude pritisak na predsednika? Ili misli da SPC ne sme u “dijalogu” imati svoj stav? Patrijarh je na najblaži mogući način podsetio aktuelni režim da Kosmet ne može biti moneta za političko potkusurivanje. To što se to ne uklapa u totalitarizam u Zoraninoj glavi drugo je pitanje.

No, njeni stavovi ne mogu biti iznenađenje bilo kome ko prati njenu ulogu u evro-atlantskoj okupaciji Srbije i ovog teksta ne bi ni bilo da samo pre desetak dana nije stigla vest koja je iznenadila bezmalo sve verujuće Srbe:

„Episkop šumadijski Jovan dodelio je potpredsednici Vlade Srbije prof. dr Zorani Mihajlović Orden Svetog Simeona Mirotočivog. Orden Srpska pravoslavna crkva dodeljuje za poseban doprinos pospešivanju odnosa između crkve i države“(3), saopštio je kabinet potpredsednice.

Orden joj je dodeljen zbog njenog pomaganja rekonstrukcije Hrama Svete Petke u Petki. Nije rečeno na koji je način ona to pomogla obnovu Hrama, kao vernik ili kao ministar nekom odlukom, ali to nije ni toliko bitno. Čak i da je donirala svoja sredstva, u šta sumnjam, da li je, ako nisi smeran i iskren u veri, odan Crkvi i verujućem narodu, dovoljno biti donator da bi se dobilo crkveno odlikovanje?

Povodom njenog crkvenog odlikovanja verski analitačar Draško Đenović dao je zanimljiv komentar:

„Vladike su počele da degradiraju crkveno ordenje tako što ga dele šakom i kapom. Nekada se znalo ko i zašto dobija crkveno ordenje. Kada je reč o Zorani Mihajlović, moje pitanje je koliko ona živi po kanonima Pravoslavne crkve i da li neko ko ne živi po tome može da dobije crkveni orden. Koliko znam, ovo sada njoj nije prvi brak, pitanje je da li je venčana u pravoslavnoj crkvi. Sada imamo da osoba koja živi u vanbračnoj zajednici dobija orden SPC, koja propagira brak, jer je sve izvan braka, po njenim kanonima, greh“(4) – objasnio je on.

Zanimljivo je da je upravo taj vladika, Jovan šumadijski, pre nekoliko meseci bivšem predsedniku Tomislavu Nikoliću i njegovoj supruzi Dragici dodelio Orden Svetog Save prvog stepena, nakon što je od Nikolića njegova eparhija dobila jednu parcelu za izgradnju manastirskih konaka.(5)

Sve u svemu, Crkva i njeni velikodostojnici moraju ozbiljno preispitati dodeljivanje crkvenog ordenja i povesti računa da, bez obzira na zemaljske razloge, onaj ko dobija crkveni orden mora biti postojan u veri pravoslavnoj. Bez toga  ničiji dar nije DAR, već trgovina. A što se tiče Zorane Mihajlović nesumnjivo je da baš njeno saopštenje predstavlja nečuveni pritisak! Pritisak na srpskog Patrijarha, pritisak na SPC, pritisak na sve verujuće Srbe! I najbolju sliku kakav su „unutrašnji dijalog“ zamislili Aleksandar Vučić i njegova raskalašna svita.

_____________________________________

1. www.standard.rs/politika/38735-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%85
2. www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:686319-Zorana-Mihajlovic-Crkva-ne-treba-da-pritiska-predsednika
3. www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=355745&title=Crkva+odlikovala+ministarku+Mihajlovi%C4%87
4. www.espreso.rs/vesti/politika/180585/ajde-sto-je-dobila-orden-vec-joj-ga-je-dao-tomin-pop-novi-detalji-zoraninog-odlikovanja
5. www.nspm.rs/hronika/alo-spc-dodelila-orden-zorani-mihajlovic-a-ona-udarila-na-patrijarha.html

Izvor: Fond Strateške Kulture