Аћиф-ефендија и поруке похода на „Хаџет“
За оне који памте збивања на Космету крајем осамдесетих и почетком деведесетих ћутање у Рашкој области након Зукорлићевог „Похода на Хаџет“ довољно говори. Већ виђени сценарио, сада са новим актерима, уводи Србију у још једну сепаратистичку причу. А креатори те приче имају доста разлога за задовољство. Србија, као држава, показала је потпуну немоћ или одсуство политичке воље да покаже свој суверенитет над овим простором. А вероватно и једно и друго.
Јер, не треба заборавити да су 12.08.2014. Нови Пазар посетили министар Небојша Стефановић и директор полиције Милорад Вељовић (1), као и да је нешто пре њих (крајем јула) у истом граду боравио и нескривени прокуратор Србије, амерички амбасадор Кирби (2). Прва двојица обећали су да полиција неће давати асистенције у реализацији пресуда које могу изазвати националну напетост (!?!), а Кирби је исказао интересовање САД за младе Новопазарце. Када томе придодамо и чињеницу да Александар Вучић, као премијер и председник највеће политичке партије, ни једном речју није коментарисао хаџетски поход, баш као ни председник Николић, онда не треба имати никаквих илузија око тога шта ће се тамо даље дешавати, као и да ће српски властодршци, својим чињењем и нечињењем, пре бити асистент него препрека муслиманским сепаратистима.
Сам овогодишњи „Поход на Хаџет“ представља даљу разраду идеје о рехабилитацији нацистичког сарадника Аћифа Хаџиахметовића, познатијег као Аћиф-Ефендија, кога су партизани, заједно са неколико стотина других „сарадника окупатора“ стрељали на Хаџету 1945. године. Иако о фашистичком опредељењу Аћиф-Ефендије нема дилеме будући да је носилац Хитлеровог ордена (Гвоздени крст II реда), данашњи његови протагонисти приказују га као заштитника бошњачког становништва од четничког покоља, при чему „заборављају“ његову одговорност за смрт више од седам хиљада Срба цивила, његову историјски доказану улогу у стварању „Велике Албаније“ и пријатељство са Шабаном Полужом шиптарским крвником са Косова. „Заборављају“ да се он залагао за увођење албанског језика као службеног на том простору а да су четници били регуларна југословенска војска која се, нормално, борила против фашистичких сарадника.
Тако су, почетком августа 2012. године, без поштовања прописаних процедура и добијања одговарајућих дозвола Есад Џуџевић, тада председник Бошњачког савета у техничком саставу, и Мухедин Фијуљанин, тадашњи државни секретар у министарству просвете, поставили спомен плочу Аћиф-Ефендији. Уприличеној “свечаности” присуствовао је и тадашњи министар у Влади Србије, Сулејман Угљанин, што је овом догађају дало додатну тежину. У било којој земљи која баштини анти-фашистичке традиције овакав гест био би јасно осуђен а радња поништена, али не и у Србији.
Истина, на иницијативу тада свемоћног првог потпредседника владе (ППВ-а), Александра Вучића, одржана је 08.08.2012. ванредна седнице владе посвећена овом питању са јасном осудом овог догађаја и покретањем иницијативе да се спомен-табла овом фашистичком сараднику уклони. У расправи која је трајала око сат времена Вучић је оштро критиковао Угљанина због кршења коалиционог споразума и нагласио да „Влада неће подржавати оне који су сарађивали са Хитлером и били на страни окупатора, као и да се не може дозволити глорификација људи који су одговорни за злочине и који су за то добијали ордене нацистичке Немачке”. (3)
Избори су били на видику па су Вучићеви таблоидни медији ударили оде његовој одлучности, принципијелности и ефикасности. Посебно су истицали да је, преко Министарства правде и локалне самоуправе, дат налог за уклањање спорног спомен-обележја у року од 30 дана. Не желећи да буде у медијском запећку пред новинаре се испрсио и тадашњи премијер Дачић да и он каже коју о свом доприносу борби против рестаурације фашизма. Будући да је у то време било у жижи и уклањање споменика који је постављен погинулим албанским терористима у Прешеву, премијер је користећи множину опоменуо обе локалне самоуправе да је боље да обележја уклоне сами него да их скида држава.
Есад Џуџевић се није превише уплашио ни премијера ни државе већ је поручио да они који су плочу поставили сигурно немају намеру да је уклањају, а држава нека то учини ако може. И још је додао “Нећемо дозволити да Вучић и Дачић пишу нашу историју и просуђују ко је злочинац а ко не…” (4)
И тако је прошло 30 дана законског рока, па још 30, и још тридесет… Укупно, 24 пута по тридесет дана, а да табла не само није скинута, већ се таква тачка ни једном није нашла на органима локалне самоуправе, односно ни на седници Градског већа, нити Скупштини града Новог Пазара, што је била процедурална законска обавеза. А држава, чији садашњи челници тако успешно манипулишу слободарским тежњама свог народа, толерише спомен-обележје човеку који носи Хитлерово одликовање. Влада две године не изналази начин да обезбеди спровођење своје одлуке на територији коју наводно контролише. Штавише, изузев што је поднела две прекршајне пријаве начелницима одговарајућих служби није предузела никакву другу активност по том питању. А какве јој мере стоје на располагању не тако давно осетили су челници српских општина са севера Космета.
У међувремену се много тога издешавало. ППВ Вучић је засео на место премијера, Џуџевић се иницирајући нови политички антисрпски тренд преметнуо у Џуџа, док је Нови Пазар постао град којим иза Зукорлићеве браде марширају младићи у зеленим униформама злогласне Ханџар дивизије, а Хаџет место коме “туристичку посету” најављују четници Братислава Живковића…
Издешавало се и око Аћиф-ефендије. Користећи евидентну непособност српске владе или намерно остављени политички простор, Бошњачко национално веће (БНВ) покренуло је пред Вишим судом у Новом Пазару, током новембра 2012. процес за Аћифову рехабилитацију (5), а током 2013. расписало конкурс за идејно решење меморијалног центра “Хаџет” у коме би Аћиф-ефендија био централна фигура и основало истоимену фондацију за његову градњу. На конкурсу је победио рад сарајевског архитекте Фарука Хаџића. (6) Али, ту су и они који не деле одушевљење БНВ-а за Аћифов лик и дело. Непознати починиоци су у више наврата ишарали спомен-плочу, а било је и покушаја њеног насилног уклањања од стране лица српске националности.(7)
Углавном, све мирише на проблеме, све се убрзано креће у правцу Косовског сценарија, рачунајући и редовне посете америчког амбасадора Новом Пазару (8). Ко зна да ли се Вучић премијер сећа онога што је Вучић ППВ говорио на ванредној седници владе од 08.08.2012. године, али спомен-плоча Аћиф-ефендији и даље стоји на зиду његове куће у центру Новог Пазара, у улици “28. Новембра бб” и шаље нам своје поруке. Те поруке нису добре ни за Србију, али ни за Бошњаке. Слути то и Расим Љајић када се, истина стидљиво, ограђује од похода на Хаџет, при чему заборавља да има оних који се сећају како је и његова странка имала представнике на откривању плоче Аћиф-ефендији у лику Мирсада Јусуфовића и Хивза Шкријеља. (9)
И на крају, мудро је подсетити се старе кинеске изреке која каже да “сваки проблем данас велики, некада је био мали а да сутра може бити још већи”. Права је штета што Вучић чита само Вебера, а Дачић се, у педесетим, усхићује једино Киплингом.
Можда је време да се мало окрену и кинеским мудрацима, ако им већ руски класици нису по вољи.
_________________________________________
Одеднице:
(2) http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/482172/Kirbi-u-Novom-Pazaru-SAD-nastoje-da-pomognu-mladima
(4) http://balkans.aljazeera.net/vijesti/acif-efendija-okupirao-vladu
(5) http://www.kurir-info.rs/ubica-srba-novopazarci-rehabilituju-acif-efendiju-clanak-982399
(6) http://www.bnv.org.rs/vijesti/proglaseno-najbolje-idejno-rjesenje-za-memorijalni-centar-hadzet/
(8) Kirbi redovno posećuje Novi Pazar o čemu obično izveštavaju samo lokalni mediji. Poslednja takva poseta dogodila se 19. septembra.2014. http://sandzakpress.net/ambasador-sad-kirbi-uniforme-u-novom-pazaru-su-lose-podsjecanje
(9) isto kao 4.
Извор: Корени
Оставите коментар
Оставите коментар на Аћиф-ефендија и поруке похода на „Хаџет“
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.