Банкарски систем Новорусије

Осим заставе, грба и химне у атрибут сваке суверене државе спада и сопствена валута, као и сопствени банкарски систем који емитује ту валуту. Одмах пошто је 12.маја објављено да су формиране Доњецка (ДНР), као и Луганска Народна Република (ЛНР), руководиоци самопроглашених република  су почели да се баве формирањем сопственог монетарно-кредитног и финансијског система.

Финансијско-банкарска блокада Новорусије

Прва три месеца постојања ДНР и ЛНР те две републике су наставиле да користе украјинску валуту – гривну, мада је у републикама у оптицају широко коришћена и руска рубља. Према подацима Националне банке Украјине (НБУ), у Луганској и Доњецкој области почетком маја је радило 694, односно 1590 експозитура украјинских банака. Међутим, већ се кроз цео април о.г. могло приметити константно отицање средстава са банкарских депозита у Доњецкој, Луганској и Харковској области. Тамо је обим депозита смањен за 4,6%, 4,4% односно 4,0%.

Средином маја је НБУ, позивајући се на потребу да заштити своје раднике привремено обуставила рад својих експозитура у Доњецкој и Луганској области, обустављени су и међубанкарски  обрачуни, прекинуто је допуњавање украјинских банака  готовином. То је одмах довело до социјалне напрегнутости и у крупним предузећима тог региона створило проблеме. Рад експозитура НБУ је у наведеним областима настављен после два дана. Низ комерцијалних банака је, не чекајући на налоге НБУ, и у мају и јуну наставио да смањује своје операције. Један од разлога за ту разборитост   банкара је  била чињеница да су се банке плашиле да могу бити оптужене за „финансирање тероризма“ и санкција те исте НБУ.

У другој половини јуна   је у Доњецкој и Луганској области блокиран рад трезора Украјине, по одлуци коју су усагласили Министарство финансија Украјине и НБУ. Тако је паралисан и рад организација на буџету, прекинута   је исплата пензија и социјалних примања становника региона. Између осталог, у те две области има око 1,2 милиона пензионера  У региону је почела да се осећа хуманитарна катастрофа, јер је Кијев  социјално незаштићене групе становништва пустио низ воду. Истина, било је банака у региону које су наставиле да раде, што је унеколико ублажило снагу проблема. Они пензионери који су имали банкарске картице су још и могли да преузму своје пензије. Значајно је да је било буџетских установа и организација које су, како би могле да наставе своје финансирање, морале   да  код банака дижу кредите.

8.августа је направљен још један корак када је НБУ блокирала рад украјинских банака које су остале у Доњецкој и  Луганској Народној Републици. У одлуци НБУ је речено: „Банке Украјине привремено обустављају све финансијске операције у насељеним местима које не контролишу украјинске власти“. Док се ситуација не реши  НБУ је препоручила финансијским институцијама да услуге клијентима дају преко мобилног опслуживања. Истовремено је Народна банка обавезала и „Украјинске поште“  и остале небанкарске установе да на територијама које украјинске власти не контролишу обуставе финансијске операције, између осталог пријем и издавање новчаних средстава.  Списак територија је банкама  свакодневно слат из генералног депаратмана за регулисање промета новца.

Чак и они који су поседовали картице нису могли да дижу новац ни у банкоматима, којих је и тако било остало врло мало. Било је много становника којима је био онемогућен чак и пријем дознака  из других региона Украјине и из Русије.

Формирање банкарског система Новорусије

Све те одлуке Министарства финансија Украјине и Народне банке Украјине  нису могле а да не активирају напоре  Доњецке НР, као и Луганске НР да формирају свој порески, финансијски и монетарно-кредитни систем. Обе републике су у октобру оформиле специјална надлештва за опорезивање и одредиле врсте дажбина и начин на који ће физичка и правна лица да их плаћају. Међутим, да би се дажбине плаћале, неопходно је да постоји и банкарски систем. Посебно  за правна лица. Скоро истовремено је донета и одлука о формирању својих централних банака. У ДНР је почетком октобра установљена и Централна републичка банка (ЦРБ).

При доношењу одлука о формирању ЦРБ премијер ДНР Александар Захарченко је саопштио следеће детаље који се односе на валуту којом ће се ДНР користити:

1.    У не тако блиској будућности ДНР може да пређе на сопствену валуту, чију ће основу чинити угаљ и метали.

2.    У најближој будућности ДНР није спремна за увођење своје валуте и зато ће користити и гривну и руску рубљу.

3.    У току 3 – 4 месеца ДНР рачуна да ће потпуно укинути коришћење гривне и прећи на већинско коришћење рубље.

4.    У нешто даљој перспективи планира се прелазак на искључиво коришћење руске рубље.

Свој рад ЦРБ је почео средином прошлог месеца. Појавио се велики проблем кадрова. На званичном сајту Доњецке Народне Републике била је постављена објава да се позивају лица која имају искуство у раду  у банкама за рад у ЦРБ. Централна банка је већ отворила експозитуре у Доњецку и у 10 градова. Лица која плаћају порез (регистрована правна лица)  треба да отворе  у њима рачуне. Предузећа треба да прва плаћања изврше до краја новембра о.г.

Министарство финансија ДНР је предложило да се региструју и пререгиструју предузећа и организације Републике. Између осталог, и банке. Одатле може да се закључи  да банкарски систем ДНР неће да се ограничи само на централну банку, већ претпоставља  и постојање других банака. За сада постоји већ таква једна банка.  То је Ошадбанк. Почетком новембра у Доњецку је већ било отворено 109 експозитура те банке преко  којих становници града могу да плаћају комуналне услуге. Али за сада операције те банке не излазе изван граница града.

Излазак банака Новорусије у међународну арену

Поставља се питање да ли доњецке банке могу да иду изван граница Републике, да ли преко њих могу да се обављају међународни обрачуни и плаћања?  Већина стручњака на то питање одговара „не могу“ , јер је Република у међународној изолацији. Одатле следи закључак да банке других земаља, плашећи се санкција Запада, тешко да ће ризиковати да доњецким банкама отварају коресподентне рачуне и да са њима послују на други начин.

Ипак, прво, не боје се баш све банке других земаља таквих санкција. Довољно је да се сетимо комерцијалне банке „Русија“ којој је Запад објавио санкције још у марту 2014. Данас та банка ради искључиво унутар Руске Федерације. Доњецке банке би мирно могле да сарађују са банком  „Русија“ у оном делу који се односи на обрачун организација и предузећа те две државе. Осим „Русије“ има још доста банака које раде само у границама Руске Федерације.

Друго, за доњецке банке се у току лета појавио пролаз који оне могу и треба да користе. 27.06.о.г. председник Јужне Осетије Леонид Тибилов је потписао указ о признању независности ДНР. На тај догађај је мало ко обратио пажњу. А требало је. Јер ту може да се направи ланац за вршење обрачуна. ДНР је признала Јужна Осетија, Јужну Осетију су признали Русија, Никарагва, Науру, Венецуела и Рувалу. Ја ту мисао даље нећу да развијам, а доњецки банкари могу тај ланчић да користе за излаз из међународне изолације.

Новоруска валута

Доњецке банке могу да користе искуство Апхазије, Јужне Осетије, Придњестровске Молдавске Републике (ПМР). Познато је да је ПМР формирала банкарски систем који се ослања на сопствену новчану јединицу – придњестровску рубљу. Али Абхзија и Јужна Осетија, пошто су објавиле да формирају сопствене банкарске системе користе искључиво руску рубљу.

Новорусији би више одговарала друга варијанта. О томе говоре и руководиоци ДНР и ЛНР, користећи термине „интеграција у руски банкарски систем“, „интеграција у простор рубље“. Та варијанта има цео низ предности. Желим само да скренем пажњу на главни аргумент политичке природе. Суштину тог аргумента је тачно формулисао казахстански јавни радник и бизнисмен, поборник што тешње интеграције Русије и Казахстана, Ермек Тајчибеков: „Ако ми заиста искрено желимо да идемо путем брисања граница и спајања Новорусије и Русије, у том случају не треба да се трудимо да се одвојимо ни од Украине, ни од Русије, тако што ћемо формирати своју валуту, тј. имати све своје. Уместо тога треба да правимо кораке који ће довести да се код посматрача са стране створи осећај да уопште нема никакве посебне и  принципијелне разлике између Ростова и Доњецка, између Вороњежа и Луганска. И тамо, и овде је Русија. И онда ће временом доношење управљачке одлуке Кремља о враћању Новорусије у састав Русије постати само формални, бирократски чин.“

Извор: Фонд Стратешке Културе