Amerika kao zemlja torture

Mučili smo neki živalj.“[i]

Barak Obama

Obaveštajni odbor Senata Sjedinjenih država objavio je početkom decembra cenzurisani izveštaj na 500 strana o tajnim zatvorima CIA i njenim metodama ispitivanja zatvorenika. Cela studija o tehnikama mučenja koje su primenjivali agenti najpoznatije američke tajne službe i njihovim žrtvama, počev od 11. septembra 2001. godine, obuhvata preko 6700 strana. Međutim zbog „nacionalne bezbednosti SAD“ čak 6200 stranica je ostalo sakriveno od očiju javnosti. Javno objavljeni izveštaj, koji je 13 puta manji od originala sadrži mnogo intervencija cenzora, a neki njegovi delovi imaju svega par vidljivih rečenica.[ii] Međutim i ova skraćena verzija izazvala je snažne reakcije u samim Sjedinjenim državama. Jedan komentator je istakao „Imam dva sina koji su služili vojsku u Iraku i Avganistanu. Već deceniju znam za zločine koji su izvršeni u inostranstvu od strane naše vlade i o tamnicama za političke zatvorenike. Boli me srce, jer su danas američke vrednosti postale vrednosti nacističke Nemačke… Sramota me što sam Amerikanac.“[iii] Sa druge strane Bušov potpredsednik Dik Čejni je za Foks njuz izjavio da je izveštaj, koji su napisali isključivo senatori iz Demokratske stranke, loš i da je on ponosan na rad CIA. „Ponovo bih uradio isto“, poručio je Čejni koji je od početka podržavao mučenje kidnapovanih ljudi.[iv] A čime se to ponosi predstavnik američke elite Dik Čejni? Agenti CIA i unajmljene privatne vojne kompanije su pritvorenike bez sudskog postupka i prava na branioca, u tajnim zatvorima lišavali sna, skidali do gole kože, zatvarali u potpuno mračne samice, i skučeni prostor, mučili jakim zvukom, noću palili snažna svetla, tukli, mučili strujom, davili vodom i silovali. Vlada je znala i odobravala ovakve metode rada uključujući i davljenje vodom. Iako je tortura zabranjena međunarodnim pravom i zakonima SAD Džordž Buš je zločince nazvao „patriotama” dok je sadašnji direktor CIA Džon Brenan stao u odbranu metoda CIA jer su navodno dale dobre rezultate. Podsetimo se da je nakon 11. septembra cela američka obaveštajna zajednica dobila odrešene ruke da širom sveta radi šta poželi kako bi osigurala navodno ugroženu bezbednost Sjedinjenih država.

Krvavi tragovi CIA

CIA je za svoj program mučenja kidnapovanih ljudi, dobila podršku u preko 50 država (satelita). Među njima su Albanija, Rumunija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Gruzija, Poljska, Turska, UAE itd. Tajni zatvor Centralne obaveštajne agencije se takođe nalazi u bazi Bondstil na okupiranom Kosovu i Metohiji. Savet Evrope je u više navrata zvanično saopštio da je generalni sekretar Teri Dejvis tražio od NATO-a da se članovima Komiteta za sprečavanje mučenja omogući pristup svim zatvorima na KiM, ali bez uspeha. Pariski dnevnik Mond je objavio intervju sa Alvarom Hilom Roblesom, komesarom za ljudska prava Saveta Evrope, koji kaže da je 2002. godine u američkoj bazi Bondstil na KiM video zatvor koji ga podseća na „mali Gvatanamo“.Alvaro Hil Robles izjavio je da je u Bondstilu video zatvor sa četiri zatvorenika severnoafričkog porekla i druge zatvorenike „na izgled Kosovare ili Srbe“. Robles navodi da je 2002. godine video bradate sužnje u pojedinačnim ćelijama kako čitaju Kuran, obučene u narandžaste zatvorske uniforme, kao u Gvantanamu.[v] Bondstil je jedino mesto u Evropi u kojem je inspektorima Komiteta za sprečavanje mučenja onemogućen zvanični pristup. Vlast u Beogradu od 5. oktobra do danas nije postavila pitanje delovanja CIA, iako se na teritoriji Srbije (okupiranoj Južnoj srpskoj pokrajini) nalazi njen tajni zatvor.

Tajna policija špijunira Senat

Vratimo se na izveštaje Obaveštajnog odbora Senata Sjedinjenih država da bi primetili kako je povodom ovog dokumenta došlo do svojevrsnog obračuna između predstavničkog tela i tajne policije. Još prošle godine javno su procurele informacije da CIA špijunira kongresmene i senatore. Predsednica Obaveštajnog komiteta Senata Dajana Fajnstajn zadužena za istragu o zločinima i tajnim zatvorima CIA, je javno optužila Lengli da su njegovi agenti provalili u njen računar. Hakeri su upali u senatorkin navodno bezbedan i nezavisni sistem kako bi obrisali dokumenta koja teško optužuju Obaveštajnu službu.Dokumenti koji su uklonjeni u dva navrata tokom 2010. sadržali su nekoliko stotina strana. Fajnstajnova je uz to napomenula da je CIA njenu istragu „sabotirala od samog početka”, a kap koja je prelila čašu, bio je potez glavnog pravnika CIA koji je senatorku prijavio zbog navodnog neovlašćenog korišćenja poverljivih dokumenata.[vi] Važno je napomenuti da je direktor Centralne obaveštajne agencije Džon Brenan javno izjavio da obaveštajna služba na čijem je čelu nikad nije prisluškivala kongresmene i senatore. Iako su kasnije objavljeni dokazi pokazali da Brenan ne govori istinu, Barak Obama je izjavio da ima „puno poverenje“ u njega.[vii]

Napredno mučenje

Bilo kako, bilo nadležni odbor Senata je u svom izveštaju naveo da „napredne tehnike ispitivanja“ (mučenje) CIA nisu dale željene i pouzdane podatke. Tako su 26 zatočenika pušteni kao potpuno nevini iz tajnih zatvora. Pored toga mnogi ljudi su da bi izbegli mučenje davali lažne podatke. Studija takođe pokazuje da je Obaveštajna služba falsifikovala podatke o efikasnosti „naprednih tehnika ispitivanja“ kako bi obmanula predstavničko telo. Takođe, ispitivanja su bila mnogo brutalnija i gora od onog što se navodilo u zvaničnim izveštajima CIA. Lengli je uspešno i namerno izbegavao nadzor Kongresa, Bele kuće i nekih drugih bezbednosnih službi. Centralna obaveštajna agencija je koordinirala objavljivanje lažnih informacija u sredstvima javnog informisanja o efikasnosti „naprednih tehnika ispitivanja“. Ova služba je držala u pritvoru zatvorenike koji nisu trebali da se uopšte nađu u zatvoru. Takođe CIA namerno nije vodila urednu evidenciju o pritvorenicima uključujući tu i njihov broj. Agencija je sa zakašnjenjem od 6 meseci počela da primenjuje program odobren tajnim memorandumom predsednika SAD, a tokom njegove realizacije nije imala validnu procenu njegovog trajanja. Senat u svom izveštaju iznosi još nekoliko zaključaka da bi na kraju naveo kako su „napredne tehnike ispitivanja“ koje je primenjivala CIA nanele značajnu materijalnu i nematerijalnu štetu Sjedinjenim državama.

Mengele kao kadar CIA

Međutim mučenje je tehnika kojom su obaveštajne službe SAD davno ovladale. Njihovi najbolji učitelji su bili najveći nemački i japanski zločinci. Nemački general Rajnhard Gelen bio je zadužen za Rusiju u vrhovnom štabu Adolfa Hitlera. On je organizovao obaveštajne operacije u Istočnoj Evropi i SSSR-u. Bio je savetnik u projektima istrebljenja Jevreja i Slovena. Pred kraj Drugog svetskog rata Gelen je tajno prebačen u SAD gde ga je čekalo važno mesto u američkoj obaveštajnoj službi. Pokrovitelj Gelena bio je lično direktor CIA Alen Dals. Postavljen je na čelo odeljenja CIA za Rusiju pa je tako nastavio da radi posao koji je započeo kod Hitlera. Amerikanci su ga zatim poslali u Nemačku gde je postao šef njima potčinjene nemačke obaveštajne službe – BND. Rajnhard Gelen je samo promenio uniformu, a osnovni zadatak mu je i dalje bio uništenje SSSR-a. On je većem broju svojih bliskih saradnika – nacista obezbedio posao u Glavnom štabu NATO u Evropi (SHAPE).[viii] Takođe, Gelen je ubeđivao Vašington da je rat sa Moskvom neizbežan i predlagao „preventivni napad“ na SSSR. Tajna operacija „Spajalica“ je najozloglašenije naciste dovela u SAD. Jozef Mengele, zloglasni „anđeo smrti“, bio je jedan od 900 vojnih i medicinskih stručnjaka tajno infiltriranih u Sjedinjene države. Uprkos dugogodišnjoj zagonetki o tobožnjem nestanku ovog ratnog zločinca, za koga se pretpostavljalo da se krije u amazonskim džunglama, magazin „Neksus“ u broju za februar-mart 2000. godine tvrdi da je Mengeleu odmah posle rata u SAD omogućeno da nastavi svoja „istraživanja“. Mengele je radio direktno za CIA.[ix]Prema zvaničnim podacima Bela kuća je u Hladnom ratu angažovala najmanje 1000 Hitlerovih sledbenika.[x]Pored Nemaca CIA će za svoje potrebe angažovati i stručnjake za mučenje iz Japana. Zloglasni Odred 731 formiran je 1930. godine a sastojao se od 3 hiljade ljudi, prvenstveno lekara koji su završili najprestižnije japanske univerzitete. Na njegovom čelu bio je major Širo Iši. Odred je testirao biološko oružje na ratnim zarobljenicima i civilima tokom Drugog svetskog rata. Bakterije i virusi su isprobavani na Kinezima, Korejcima i Mongolima, a među žrtvama je bilo i ruskih emigranata koji su živeli u Harbinu, kao i zarobljenih Amerikanaca. Prema različitim podacima, od ovih „medicinskih ispitivanja“ u mukama je izgubilo život od 3 do 10 hiljada ljudi. Odred 731 je planirao napad biološkim oružjem na SSSR. Vašington je na kraju Rata sprečio krivični postupak protiv ovih japanskih monstruma. Razlog je užasan ali i jednostavan. SAD su pokrenule svoj program razvoja biološkog oružja tek 1943. godine, tako da su im rezultati japanskih eksperimenata dobro došli. Japanski bakteriolozi su tada pozvani da rade u američkim laboratorijama, gde je završila i tajna dokumentacija Odreda 731, zajedno sa pojedinim kulturama bakterija. Nekoliko tomova dokumenata sa oznakom „Postoji u jednom primerku, čuvati večno“ još uvek se nalaze u vojnoj bazi Fort Detrik u Merilendu. Ta baza je u SAD poznata kao centar razvoja biološkog oružja za američku armiju.[xi]

Praksa CIA kao novi izvor prava

Dodajmo još da je CIA za potrebe „naprednih tehnika ispitivanja“ primenjenih u Gvantanamu, Bondstilu i drugim tajnim zatvorima nastojala da promeni izvore prava. U tom cilju Agencija je platila trojici pravnika da derogiraju pojam mučenja određen zakonodavstvom SAD i međunarodnim pravom. AlbertoGonzales (ministar pravosuđa), JayBybee i JohnYoo su suzili pojam torture za potrebe CIA i tako zaključili npr. da „pojedine radnje mogu biti okrutne, nehumane i ponižavajuće ali da ne dovode do bola i patnji potrebnog intenziteta“ da bi se smatrale mučenjem po pravu SAD.[xii] Koji se nivo bola i patnji smatra mučenjem odredili su pravnici CIA, od kojih se neki danas „ugledni“ profesori prava na čuvenom Berkliju, dok su drugi postali sudije.[xiii] Najgore od svega, CIA neće odgovarati za ove zločine. Iako je predstavničko telo dokazalo da se Agencija suprotno zakonima SAD i međunarodnom pravu bavila torturom, Obamina vlada ne namerava da pokrene krivični postupak protiv odgovornih lica. Ovo znači da je Centralna obaveštajna agencija iznad zakona, iznad Senata i Ustava SAD ali i iznad međunarodnog prava. Dakle, konce u Vašingtonu ne povlače građani i njihovi izabrani predstavnici, već zakulisne organizacije.

Prema nezavisnim istraživanjima u Sjedinjenim državama, samo do 1987. godine, kao posledica tajnih operacija CIA širom sveta je stradalo 6 miliona ljudi![xiv]Centralna obaveštajna agencija je svojom zločinačkom praksom doprinela da SAD postanu zemlja tortute koja preti svim narodima sveta. Ta pretnja bi trebala da ujedini planetu u borbi protiv američkog zla.

Izvor: Fond Strateške Kulture