Рат до последњег европљанина

Текућу годину на издисају, Стари континент (у)памтиће по америчкој објави Хладног рата (која је одјекнула на Мајдану у зимским данима климаве 2014) до последњег Европљанина.

Да се подсетимо: Виктор Јанукович (тада председник Украјине) 19. фебруара прогласио је примирје у циљу постизања договора са опозицијом; 21. фебруара уз посредовање (па тако и гаранцију) чак три ЕУропска министра спољних послова (Немачке, Француске и Пољске) постигнут је Споразум са опозицијом којим је Јанукович најавио: превремене председничке изборе, формирање владе националног јединства и уставне промене које смањују овлашћења председника-дакле, све што је било тражено од њега. Мастило на папиру није се осушило, ултрадесничарски део опозиције  проузроковао  је крвави Мајдан. Обрачуни, снајперске ликвидације, неонацистичко дивљање са Трга независности у Кијеву прелили су се на целу Украјину и ова многољудна земља ушла је у грађански рат. Десни сектор потрудио се да из боце пусти авети прошлости и бандеровским језиком проруском делу популације поручи да за њих места нема у новој Украјини после крвавог „Евро-Мајдана“. Остале страхоте и ратни злочини познати су. Иако су прозападни мејнстрим медији одбијали да извештавају о пошасти која је прогутала толике невине жртве, попут масакра у Одеси.

Зашто је битно подсетити се баш ових чињеница?

Управо због тога што оне представљају, нажалост, крваву раскрсницу на међународној политичкој сцени и увод у рат који је Америка објавила Русији до последњег Европљанина.

Наиме, увертира у украјинска дешавања по америчком сценарију, била је „замрзавање“ Јануковичевог потписа на споразум о придруживању са ЕУ који је уследио после непристојне понуде ЕУропских „преговарача“. Они су од Украјине тражили (иако свесни тешке социо-економске ситуације) повећање цена гаса, рестриктивне буџетске резове, неподношљиве мере штедње-дакле, све оно што нико нормалан у ситуацији када рецесија већ одзвања у коридорима крхке и презадужене привреде, не би могао (или смео) да уради. С друге стране, Русија је одобрила украјинском Нафтагазу плаћање гаса (за период  октобар-децембар) за пролеће 2014. године што је трабало да значи солидан предах за земљу која је до јула 2015 требало да на име отплате дугова плати трећину бруто домаћег производа или 60 милијарди долара; Кина је у међувремену Украјини дала кредит од 10 милијарди долара и Јанукович је с Пекингом преговарао о аранжману којим би Кина узела под закуп око пет одсто украјинске земље на период од 50 година[i], о чему смо својевремено детаљно писали баш на овом месту.  Дакле, за лидера земље каква је Украјина, рачуница је била потпуно јасна: за преживети и пребродити тежак период Русија и Кина дале су много конкретнију и значајнију подршку од Брисела који је на преко 900 страна Споразума о придруживању, у ствари, омогућавао најјачим ЕУропским трговцима да дођу до јефтиног тржишта радне снаге, ресурса, земље. Док је судбина Украјиница била јасна: још један од поробљених народа Европе.

Тако је потпис „замрзнут“, уследиле су демонстрације про-ЕУропске опозиције, и све је то довело до бруталног укључивања САД у ЕУропску игру. Брутално попут арапских и афричких пролећа и јесени, тек Викторија Нуланд је америчком амбасадору у Кијеву дала прецизне инструкције и изразила став кроз само једну реченицу: Fuck the EU!

Другим речима: сад ми преузимамо „завршницу“. И, та је завршница показала већ припремљен сценарио за обрачун са Истоком који се отео архитектури монополарно уређеног света.

Санкције као средство у постизању геополитичких циљева:„Јавно се каже да је циљ санкција да нанесу неприхватљиву штету руској привреди, да народ осети како лоше живи под овим режимом”[ii],рекао је у разговору за Комерсант Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије. Притом, министар спољних послова Руске Федерације ишао је и корак даље. Хируршки прецизно Лавров је истакао да се поводи за јачање притиска бирају веома „прљаво“ подсећајући да су у јулу месецу секторске санкције према Русији уведене „на таласу хистерије дигнуте после пада малезијског Боинга“[iii].

Малезијски путнички авион, да подсетимо оборен је 17. јула над Украјином, и у тој несрећи страдало је 298 путника. Према наводима руског министра спољних послова, у истрази поводом обарања малезијског Боинга прекршене су све норме Међународног цивилног саобраћаја и „данас, када је трагедија малезијског Боинга забашурена, а ми смо једини који апелују да се обрати пажња на чињеницу да је истрага неоправдано развучена, наши западни партнерићуте или у најбољем случају кажу да је за њу потребно још око годину дана“[iv] рекао је Сергеј Лавров.

„Непоштено је и прљаво користити трагедију за постизање свог геополитичког циља“, нагласио је руски министар спољних послова и додао да су многе европске земље биле веома уздржане чак и против првог таласа санкција које су уведене. Међутим, убрзо су све „пале“ пред директним налогом и великим притиском Америке: „више ни за кога није тајна да су управо Американци натерали читаву Европску унију да се потчини њиховим захтевима, о чему је отворено, без устезања говорио (потпредседник САД) Џозеф Бајден када је пре неколико месеци говорио на једном америчком универзитету“ нагласио је руски шеф дипломатије.

С обзиром, да тајни скоро и да нема, битно је напоменути да због америчког налога ЕУ књижи озбиљне економске и финансијске губитке: у октобру месецу текуће године руски министар спољних послова рекао је да ће ЕУ због санкција наметнутих Русији изгубити 40 милијарди долара до краја године а да ће се губици у наредној 2015, према неким очекивањима, увећати на 50 милијарди долара[v]. Месец дана након тога у интервјуу за RussiaToday, бивши италијански министар спољних послова Франко Фратини је рекао да су губици ЕУ поводом трговинског рата против Русије много виши него што се претпостављало, „док с друге стране Атлантика не трпе никакве последице“[vi], рекао је Фратини. Како се предвиђа италијанска привреда (углавном пољопривреда) може бележити губитке од око 4 милијарди евра, за Фратинија је прилика у будућности да ЕУропски капитал напусти евро-атлантску лојалност и укине санкције Русији.[vii]

За Немачку као најјачу економију ЕУ блока која је и највише интегрисана у руско тржиште ускоро ће настати права привредна (следственео и политичка) драма јер негде око 300 000 радних места сада се већ налази на климавим ногама због санкција. Норвешке компаније (иако Норвешка није чланица ЕУ) бележе губитак од милијарду евра због анти-руских санкција.[viii]

Коначно, средином децембра амерички мејн стрим ЦНН објавио је кратак преглед у чланку Ко губи уколико Русија имплодира? (WholosesifRussiaimplodes?)[ix] у коме ауторка Вирџинија Херисон и одговара „нико не добија уколико се руска привреда распадне“[x], а ево и зашто:

Немачка: најјача ЕУ привреда –Немачка, остваривала је трговинску сарадњу с Русијом тешку 76 милијарди евра или 95,4 милијарди долара. Новембра месеца, истиче ауторка, Немачка је  морала да представи оштре резове у предикцији раста за текућу и наредну годину, због „геополитичке кризе“. За евро-зону последње што треба је проблем с привредним „супертешкашем“.

Остатак Европе: С обзиром на одговор Русије на проамеричке санкције (забрана увоза воћа поврћа, меса, рибе, млека и млечних производа из ЕУ, САД, Аустралије и Канаде) за ЕУ која је на руско тржиште извозила око 10 одсто прехрембених производа у вредности око 15 милијарди долара била је то поражавајућа чињеница. Да зло буде још веће произвођачима који су радили са другим по реду спољнотрговинским тржиштем, ЕУ је издвојила свега 156 милиона долара на име компензација.

Енергетске компаније: Пад цене нафте погодио је компаније које послују с Русијом: БП (BritishPetroleum) поседује 25 одсто акција у руском Росњефту који је дошао под удар америчких санкција. Вредност деоница овог предузећа пала је за 25 одсто ове године, јер је пала цена нафте. Француски Тотал имао је заједничка улагања (jointventure) са Лукоилом поводом експлоатације шкриљаца, и његова зарада ће осетно пасти.

Аутомобилска индустрија: Значајно су погођени немачки Волксваген (чија је продаја пала за 8 одсто само за првих шест месеци ове године, док је вредност деоница пала за више од 12 одсто), затим француски Рено, Цитроен, и Пежо који такође трпе значајне губитке због пада вредности рубље.

Банке: Профит Сосијете Женерал пао је у другој четвртини за 36 одсто, следе холандски Рабобанка и италијанска Уникредит банка.

Мек Доналдс, Адидас и остали брендови: Мек Доналдс је затворио 12 ресторана. Адидас затвара продавнице и бележи пад профита између 20 и 30 одсто делом и због „ситуације с Русијом“.

Карлсберг, дански произвођач пива такође бележи осетан пад профита због смањене тражње у Русији. Ништа мање не заостаје ниКока Кола, чије су деонице пале за 36 одсто.[xi]

И, ово су тек неки од конкретних али не и коначних показатеља, који потврђују тезу с почетка: текућу годину на издисају, Стари континент (у)памтиће по америчкој објави Хладног рата (која је одјекнула на Мајдану у зимским данима климаве 2014) до последњег Европљанина.

Извор: Фонд Стратешке Културе