Velika Albanija kao geopolitički prioritet Zapada

Američki instituti koji se bave geopolitičkim studijama, a imaju uticaj na zvaničnu politiku Vašingtona[1] okvalifikovali su Rusiju kao „pitanje svih pitanja“. Sve vojne, ekonomske i diplomatske doktrine biće usmerene ka jednom: slabljenju političkog kapaciteta Vladimira Putina i ugleda koji uživa u ruskom narodu. Sistematsko ekonomsko slabljenje Rusije, izazvano veštačkim padom cene energenata i napumpanom vrednošću dolara, treba da dovede do ekonomskog pada Rusije, a što bi onda iznedrilo „ruski Majdan“. Stoga će SAD koristiti tzv. „meku moć“ po matrici koju je osmislio poznati američki teoretičar spoljne politike, Džozef Naj. Široka lepeza nevladinih organizacija uz podršku opozicionih partija i lidera organizovaće živopisne proteste da bi se destabilizovao predsednik Rusije, kako bi se politički i ekonomski oslabljen, povukao i odustao od zacrtanih politika. Pri tome se računa na odanost oligarha koji zbog sankcija ne mogu da posluju na Zapadu.

Prethodno će maksimalno biti korišćena Ukrajina jer se računa da će, kada se ukrajinske oružane snage obuče i naoružaju, a borbena tehnika i džihad ratnici stignu preko Nemačke[2], Ukrajina moći da izvede jače borbene operacije pešadije već u zimu, ili najkasnije na proljeće. Te operacije nateraće Putina da otvoreno u vojnom smislu pomogne Novorusiji, a što će pomno beležiti kamere CBS, CCN, BBC i drugih televizijskih ekipa. Tako će satanizacija Putina biti nastavljena, a on poređen sa Hitlerom, Gadafijem i Sadamom Huseinom. Procena američkih instituta glasi da bi cenu od 60 dolara po barelu ruska privreda mogla da izdrži četiri godine. Stoga je slamanje Rusije strateški cilj za koji se ceni da će biti ostvaren u narednih deset godina.

U pomenutoj strategiji Balkan zauzima važno mesto, a geopolitički prioritet na Balkanu jeste stvaranje velike Albanije. Kako se stvari trenutno odvijaju, velika Albanija je nakon posete albanskog premijera Edija Rame Preševu, gradu na jugu Srbije sa albanskom većinom, de fakto formirana. Dok Evropska unija od Srbije zahteva da na graničnim prelazima sa Kosovom izgradi zidane objekte, granični prelazi između Kosova i Albanije praktično ne postoje. Na projektovanoj teritoriji, bez obzira da li se nalazi na području sadašnje Srbije, Crne Gore, Makedonije ili Grčke, živi većinsko albansko stanovništvo. Paravojska UČK, koja će uskoro biti u zvaničnom partnerstvu sa NATO, imajući u vidu bazu Bondstil u zaleđu, biće respektabilna vojna sila na Balkanu. Baza Bondstil kontroliše Crno More, Mediteran, Bliski Istok i sjever Afrike, a sa pešadijom UČK kontrolisaće Balkan. Vjerovatno u budućnosti neće biti jedina američka baza na Balkanu, jer je očito da Balkan nije izgubio svoj geopolitički značaj. Radi kontrole trase prema Kavkazu kao i one prema Bliskom Istoku, Albanci bi uz podršku SAD, u narednih deset godina mogli postati vodeći vojni i politički faktor na Balkanu.

Balkan je „lansirna rampa“ prema Rusiji, te se Srbima, koji su u percepciji Zapada i dalje „mali Rusi“, ne vjeruje i smatra se da nisu pouzdani čuvari baza i raketa koje se planiraju instalirati. Srbija je potrebna NATO paktu isključivo radi kontrole njenih borbenih potencijala, a Republika Srpska tj. Bosna i Hercegovina, samo da bi se stavio pod kontrolu put radikalnog islama prema EU. Da bi se realizovali planovi predviđeni za Balkan, prethodno je s Balkana potrebno proterati Ruse. S tom svrhom je i organizovana tzv. Berlinska konferencija, a uskoro treba da bude zakazana i druga. Na samitu kojim je predsedavala Merkelova zemljama zapadnog Balkana[3], uz prisustvo Slovenije i Hrvatske, rečeno je da ne mogu računati na pomake u evrointegracijama u narednih pet godina, i da je potrebno da se međusobno ekonomski i politički uvežu, radi zajedničkog iskoraka u navedenom smjeru. Najveći otpori pomenutoj ideji dolaze iz Hrvatske koja je u nemačkoj slagalici prepoznala renoviranje Jugoslavije. Nemačka skrivena poruka da se pročitati: ne želimo vas u EU, ali vas ne prepuštamo Rusiji, a više ni Turskoj, zbog politike Erdogana. Stoga je susret Erdogan – Putin stvorio veliku zabrinutost, jer bi udružene, Turska i Rusija mogle s Balkana da potisnu anglo-američki uticaj. Informacija da bi, ukoliko naredne godina na parlamentarnim izborima Erdogan osvoji apsolutnu većinu, Turska mogla da istupi iz NATO pakta, naprosto izluđuje.

Stoga se od Vučića očekuje da Srbiju uvede u NATO, inače slijedi organizovanje beogradskog Majdana. Identična pretnja je usmjerena prema predsedniku Republike Srpske – ili NATO ili banjalučki Majdan. S tim da ulazak u NATO ne podrazumeva teritorijalno očuvanje Srbije u sadašnjem kapacitetu (Kosovo se odavno ne računa) niti politički okvir  Republike Srpske garantovan Dejtonskim sporazumom.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Velika Albanija kao geopolitički prioritet Zapada