Ствар је у томе да је у пролеће 2013. Пола Бродвел, на Универзитету Денвера неочекивано објавила неке податке које су се САД својски трудиле да прећуте. Изјавила је да је узрок напада на конзулат САД у Бенгазију 11.09 2012. било проналажење тајног затвора на територији конзулата, у коме су држани ухапшени либијски устаници. ЦИА је ту информацију негирала, а у ФБИ су закључили да је такве податке Пола могла да сазна само од човека који има приступ документима са ознаком „строго поверљиво“.
Заузимајући високе командне и штабске дужности на стратешком нивоу Дејвид Петреус је и одговорно размишљао. Није га било срамота да се бори за нестандардне идеје и није се плашио да се препире са првим особама у држави. На пример, његова је била идеја да се на своју страну привуку сунити из Ирака, он се такође отворено залагао против Обаминих планова да се до 2014.године изведе војска из Авганистана, већ је предлагао да се њена бројност повећа на 40.000 људи.
Пошто је дошао на место директора агенције ЦИА, Петреус је добио приступ информацијама других тајних служби и Стејт Департмента. Конкретно, генерал се убедио да најпотпунију и најистинитију информацију доставља војна обавештајна служба, док остале тајне службе често или нису биле у потпуности упознате са ситуацијом или су давале информације у препарираном облику, а већ дипломате – они су се потпуно прилагођавали коњуктури.
Петреус очигледно није прихватио лекцију свог претходника на месту команданта у Авганистну, генерала Стенлија МакКристала, чија се успешна каријера завршила у јуну 2010.године после интервјуа журналу Rolling Stone. У интервјуу су биле врло непријатне карактеристике највиших службеника Беле куће који су упорно давали „идиотске налоге, а да нису имали појма шта се то у ствари дешава у Авганистану“. МакКристал је директно поменуо потпредседника Џозефа Бајдена, специјалног изасланика за Авганистан Ричарда Холбрука и председниковог саветника за националну безбедност Џејмса Џонса. Генерала су хитно позвали у Вашингтон, натерали да се извини и покаје, а затим су га, јавно га брукајући, отпустили. Интересантно је мишљење бившег авганистанског председника Хамида Карзаја о генералу МакКристалу: „У последњих девет година стране оружане снаге у Авганистану нису имале бољег команданта“. Тако је сматрало и много њих у америчкој армији.
…До Петреусовог отпуштања са места директора ЦИА дошло је у јеку догађаја у Либији. 11.09.2012. године је нападнут конзулат САД у Бенгазију, погинула су 4 држављанина САД, међу њима и амбасадор Кристофер Стивенс, кога су сматрали за архитекту Гадафијевог свргавања. У Обавештајном комитету Конгреса САД је за 15. новембар била заказана затворена истрага околности погибије Американаца. Један од најважнијих учесника је требало да буде директор ЦИА, Дејвид Петреус. Спремао се не само да одговара на питања, већ и да поставља своја, како би се разјаснила комплетна истина. Конкретно, мислио је да поведе дискусију о „својој игри“ Стејт департмента у Бенгазију, којом су се бавили амбасадор Крис Стивенс, сарадник информационог департмана у амбасади Шон Смит и два бивша специјалца – Тајрон Вудс и Глен Доерти.
За председника Обаму, који је неколико дана пре тога, 6.новембра, победио на председничким изборима и сачувао свој председнички положај, појава у јавности могућности о томе да су догађаји у Бенгазију имали и наличје, било је врло непријатно. Обама се јако поносио својом Нобеловом наградом за мир коју је добио 2009. уз образложење „за изузетне напоре у јачању међународне дипломатије и сарадњу међу људима“. Петреус, са своје стране, био је врло одлучно расположен и припремао се да истрагу доведе до краја. Међутим, 6.11 2012. њему је предложено да напусти свој посао. А затим су почеле оптужбе.
И ево, после три године, ФБИ и Министарство правде САД су поново покренули причу о пензионисаном генералу. Рекло би се – каријера му је завршена, а репутација у псеудопуританској Америци запрљана, и он више не може да претендује на државну службу. Али ништа није тако једноставно. Генерал Петреус може да се последњи пут бори у наредној председничкој кампањи 2016.године, у којој ће главни кандидат за дужност председника САД из демократске партије бити Хилари Клинтон. А републиканац Дејвид Петреус има шта да каже и у вези с тим.
Зна се да је америчка обавештајна служба предлагала варијанту Гадафијевог одласка са власти без крвопролића, уз гаранцију његове неповредивости. Хилари, која је у то време била на дужности државног секретара, блокирала је ту варијанту, што је могло да изазове напад на амерички конзулат у Бенгазију, погибију амбасадора САД и још тројице Американаца. А ако се то посматра са данашњих позиција – плодови САД политике у Либији, као и у низу других земаља, уопште не омогућују да се они, који су у то време у Белој кући доносили одлуке, поносе њима.
Али, почетком марта 2015, у САД је дошло до скандала који, ако се зна прича о догађајима са Петреусом, изгледа врло пикантно. Како се испоставило, док је била државни секретар, Х.Клинтон је често прибегавала не службеној, заштићеној електронској пошти, већ личној, користећи сопствени сервер који се налазио на ранчу породице Клинтон. Сама Хилари је у вези с тим простодушно констатовала да је један део поште са тог сервера већ уклонила. А затим се испоставило да су два њена најближа помоћника из Стејт департмента такође кршила протокол коришћењем личне поште. ФБИ и Министарство правде за сада у вези с тим ћуте…
Међутим, јасно је да све то значи почетак велике трке за фотељу у Овалном кабинету. Дејвид Петреус је у својој дисертацији на Принстонском универзитету 1985.године написао: „Најважнији су перцепција и представе. Оно у шта верују политички руководиоци у сваком конкретном случају је много важније од онога што се стварно дешава“. Тешко да се надао да ће истинитост те тезе морати да провери на себи.
