Obrazovanje i patriotizam

Kad bi osnovno obrazovanje pripremalo najpre dobre Ruse, pa tek onda dobre matematičare, ne bi bilo „odliva mozgova“

Predsednik Ruske akademije nauka Vladimir Fortov ovih dana je saopštio da se povećava odliv ruskih naučnika u inostranstvo:

„U poslednjih godinu i po, a to je za nas najbolniji period, odliv se povećava… Moramo znati da su naše plate neuporedive sa onima u inostranstvu; razlikuju se više puta, i to pre rasta kursa dolara…“

Ako se problem svodi na razliku u nivou potrošnje tamo i kod nas, onda oni koji se „odlivaju“ iz Rusije u vidu emigracije nisu mozak nacije, već njeno g@vno.

Reklo bi se da je razlog koji akademik Fortov navodi – dosetka za privlačenje dopunskog finansiranja nauke (što jeste neophodno uraditi). Međutim, za razliku od njega, mi ne smemo ni pomisliti da se poštovanja dostojni deo naše intelektualne elite rukovodi isključivo sebičnim interesima.

Zapad ruskoj pameti sa zadovoljstvom predlaže najširu infrastrukturu koja omogućava razmenu talenta za prelesti. Žudnja za svetskim priznanjem ili sablažnjavanje maskaradom nobelovskih nagrada mogu biti samo slučajni saputnici u toj industriji.

Pakujući kofere, opravdano nam govore da tamo postoje izuzetni uslovi za sprovođenje perspektivnih istraživanja i stvaralačkog izražavanja. Ne kaže se samo jedno: ugovor novog radnika podrazumeva i duhovnu emigraciju onoga koji dolazi. U krajnjem, on je obavezan da svoje „ja“ suprotstavi Majci-domovini. Evo, na primer, odlomka teksta koji se obavezno izgovara pri sticanju američkog državljanstva:

„Ovim se zaklinjem i obećavam da se apsolutno i u potpunosti odričem vernosti i odanosti svakom inostranom monarhu, vladaocu, državi ili suverenoj vlasti, čiji sam podanik ili građanin bio do ovog dana; da ću podržavati i štititi Ustav i zakone SAD od svih neprijatelja, spoljašnjih i unutrašnjih…“

Napomenimo, ovde nije reč o praksi razmene iskustava među naučnicima, nije reč o Lomonosovu i Kapici, nego o emigrantima talasa 2013-2015. godine. Za te dve godine je čak i ljudima najdaljim od politike postalo jasno – Rusija se nalazi u stanju rata sa Zapadom (još ne vrućeg, ali ne više ni hladnog). Zamislite nekakvog Kurčatova koji od Staljina prelazi Hitleru s takvim opravdanjem: „Ja sam, eto, po svojim nazorima kosmopolita, a tamo imam više šansi da se realizujem i da donesem korist čitavom čovečanstvu…“

Sveta Rusija čuva apostolsku praizvornost Istine, a odatle i njena sveta misija kao Imperije – zaštita celog sveta od kneza tame i njegovog nakota. Sa te tačke gledišta, interesi Rusije su iznad potreba bogoboračkog čovečanstva. Rusku sudbinu odredio je Sveti Knez Vladimir i mi imamo jedan zadatak – da je prihvatimo i predamo potomcima.

Drugim rečima – zaokret Svetog Kneza Vladimira prema Vizantiji stvorio je istorijsko grananje, posle čega nam je katolički Zapad (zatim protestantizam, liberalizam, fašizam) postao neprijateljski; čitavo vreme bili smo prinuđeni da se od njega branimo. Iskustvo tih odnosa projektovano je u same temelje ruske samoidentifikacije.

Kada bi osnovno obrazovanje (u širokom smislu: porodica, škola, sredstva masovnih informacija) pripremalo najpre dobre Ruse, pa tek onda dobre matematičare, fizičare i inženjere, ne bi bilo nikakvog „odliva mozgova“. Nikakvim novcem ne može se iskoreniti izdajstvo. Možda bi i o tome mogao nešto kazati uvaženi predsednik Ruske akademije nauka?

Prevod – Ž. Nikčević

Izvor: Odnako, Novi Standard