Korupcija kao instrument za globalno upravljanje

Poslednjih dana međunarodnu zajednicu “potresaju” novi korupcionaški skandali. Svetski mediji stvaraju sliku kao da su u šoku (mada ne baš previše ubedljivo), zbog optužbi koje su pokrenute od strane SAD i Velike Britanije u odnosu na rukovodstvo FIFE i niza država, da su uzimali mito. Svetski mediji su kao po komandi obezbedili status vaseljenskog skandala ovoj “informaciji”. Ponavljamo – skandal je stvoren upravo od strane svetskih medija. Ne samo da nije bilo sudske istrage, nego čak  nije bilo nikakve ozbiljne utemeljenosti optužbe dokazima. Samo nam ponavljaju optužbe, pokazuju nekakve tajanstvene potpise i saopštavaju o određivanju sudija koji će razmatrati predmet protiv zvaničnika FIFE.[1] Po svim međunarodnim standardima pravosuđa, neko se može smatrati krivim tek posle sudske presude. Štaviše, posle takve presude koja je proistekla iz pravednog suđenja, a sama presuda bila zasnovana i zakonita.

Ovo što se događa sa “korupcionaškim” delom u FIFI, nema nikakve veze sa pravosuđem. To je politički napad na niz država koji, između ostalog, istovremeno gađa nekoliko ciljeva. Jedan od najvažnijih ciljeva je pokušaj destabilizacije stanja u nekoliko zemalja odjednom. Ako mi nabrojimo taj niz, videćemo da se radi o Južnoj Africi (Svetsko prvenstvo 2010. godine), Brazilu (2014), Rusiji (2018)… Moglo bi i da se ne uoči da se radi o zemljama BRIKSA da nije bilo nedavne izjave predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaja Petruševa o tome da se zemlje BRIKSA moraju pripremiti za odbranu od pokušaja Zapada da “destabilizuje političku stabilnost” u zemljama-članicama te grupe. Iskreno rečeno, izjava ne baš uobičajena, ali ona zbog nečega nije privukla pažnju svetskih medija. Ali je zato doživela praktičnu realizaciju bukvalno posle nekoliko dana.

Optužbe protiv visokog rukovodstva FIFE ne mogu se razmatrati izvan konteksta učešća u tom delu rukovodstava zemalja-članica te organizacije. Autor ovog teksta piše ove redove iz Južne Afrike (JAR) i može da potvrdi da se zamisao o zaoštravanju unutarpolitičke situacije u zemlji uveliko ostvaruje. U krajnjem slučaju, bar lokalni mediji pokušavaju svom snagom da naduvaju skandal. Na tapetu je ne samo aktuelni predsednik zemlje DŽ. Zuma, nego i bivši predsednik zemlje Tabo Mbeki, kao i bivši potpredsednik FIFE, državljanin JAR DŽ. Uarner.

Istovremeno, svetski mediji ne pokazuju nikakvo interesovanje za istinska korupcionaška dela. Tako je, na primer, ostao potpuno neprimećen izveštaj tog istog Taboa Mbekija o nelegalnom “curenju” 60 milijardi dolara godišnje iz afričkih zemalja. Pitanje kome ide toliki novac ponovo nikoga nije zainteresovalo.

Pažnju svetskih medija ne privlače ni slučajevi korupcije u međunarodnom pravosuđu. A ti slučajevi nisu pojedinačni. Njihov broj, rasprostranjenost u različitim organima tog sistema, kao i potpuno odsustvo kažnjavanja, govori o tome da korupcija u međunarodnom pravosuđu nije zločin, već sistemski element bez koga taj sistem u principu ne može da radi. Tako su u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) u Hagu ne jednom svedoci bili uhvaćeni prilikom dobijanja “dobara” od tužilaštva. I ne radi se o marginalnim, već o ključnim procesima, uključujući, na primer, proces protiv Slobodana Miloševića. U Međunarodnom krivičnom sudu prvi svedok prvog sudskog procesa (proces Tomasa Lumbage) priznao je direktno u sudnici da ga je tužilaštvo “naučilo” kako da odgovara na njihova pitanja. U predmetu protiv Ž.P. Bembe, bivšeg potpredsednika Konga, sud je morao noću da hapsi njegove advokate kako bi sprečio da oni javno iznesu informacije o korupciji od strane tužilaštva u odnosu na svedoke u njihovom predmetu. Tako su sami advokati optuženi za korupciju. Ovaj slučaj bez presedana ponovo nije zainteresovao nikoga u svetskim medijima. Njega razmatraju u čisto praktičnom planu – kao poruku svima koji se osmele da istinski brane svoje štićenike.

Međutim, nema ničeg iznenađujućeg u tome što je stvoreno upravo takvo međunarodno krivično pravosuđe. Jer, taj sistem su stvarali anglosaksonci, sa njihovim konceptom “trgovine sa priznavanjem krivice”, kada se u zamenu za takvo priznanje optuženome obećava da neće biti kažnjen suviše surovo. Tako u zapadnim “demokratijama” viljuška kažnjavanja (na primer od 3 do 10 godina) služi ne samo za obezbeđenje principa srazmernosti kazne sa učinjenim delom (kao u “totalitarnim” režimima), nego za obezebeđenje te same trgovine. U tom smislu je veoma zanimljivo pogledati statistiku sudskih procesa koji nisu rešeni u okvirima karakterističnog postupka nego upravo uz pomoć te trgovine. Pokazuje se da se u SAD uz pomoć trgovine rešava oko 90% sudskih procesa! Na taj način, slika koju su stvorili zapadni, pre svega američki filmovi, o karakterističnom i ravnopravnom sudskom procesu u SAD predstavlja običan mit koji nema nikakve veze sa stvarnošću. Upravo zbog toga su Amerikanci i drugi anglosaksonci, koji u potpunosti upravljaju svim međunarodnim sudovima, pokušali da promene Statut MTBJ a zatim i Statut Međunarodnog tribunala za Ruandu, kako bi u njih uneli članove koji omogućavaju trgovinu sa priznanjima krivice. Kao što se kaže – “ništa lično” – ali oni drugačije jednostavno ne znaju da rade.

U savremenom svetu korupcija zauzima posebno mesto. Protiv nje se “bore”, nju proklinju, donose opštevažeće deklaracije, no… ona je živa i lomi sve one koji stupe sa njom ne u virtuelnu nego u istinsku borbu. Razlog za takvo stanje je to što je korupcija postala sistemski element globalnog upravljanja. Doduše, upravo zbog toga se ne može istrebiti ni unutardržavna korupcija, jer se globalno upravljanje ostvaruje posredstvom korupcije lokalnih lidera.

Takođe, treba podsetiti na veoma zanimljiv slučaj koji se desio u Komisiji za međunarodno pravo u Ujedinjenim nacijama. Ova Komisija sastavljena je iz predstavnika svih glavnih geografskih regiona u svetu u kojima su zastupljeni svi osnovni pravni sistemi i gde se razrađuju projekti glavnih međunarodnih konvencija. Prvo se Komisiji poverava razrada neke teme, a zatim se ta tema dovodi do projekta međunarodnog sporazuma. Tako je 2011. godine Komisiji dostavljena tema “Korupcija i međunarodno pravo”. Baš u to vreme reč korupcija se mogla čuti iz svakog ugla i dvorišta pa je izgledalo da će prolaz ovog predmeta biti gotova stvar. Međutim, očekivano se nije ostvarilo. Tema je bila odbačena i to od strane same Komisije! Ovaj slučaj pokazuje realan odnos države prema problemu korupcije. Niko i ne pomiša da taj problem rešava!

Tako da sadašnji “skandal” u FIFA nema ništa zajedničko sa korupcijom, već predstavlja još jedan primer gde korupcija postaje instrument za globalno upravljanje. U ovom slučaju – za destabilizaciju situacije u neugodnim državama.

_________________________________

[1] Vidi: Fifa corruption case judge has wealth of experience dealing with mobsters // http://www.theguardian.com/football/2015/jun/06/fifa-judge-raymond-dearie-organized-crime-surveillance

Izvor: Fond Strateške Kulture