Situacija u BiH pred Savetom bezbednosti OUN

U Savetu Bezbednosti UN 10. novembra tekuće godine održana je redovna sednica na kojoj se razmatra situacija u Bosni i Hercegovini. Rusija je Savetu Bezbednosti podnela Rezoluciju koja je jednoglasno podržana. Međutim, prema autorstvu Rusije, kao i prema jednoglasnom glasanju, treba prići uzimajući u obzir zakulisne pregovore koji su se održavali nekoliko nedelja pre zvaničnog zasedanja Saveta Bezbednosti.

Pre nego što proanaliziramo te zakulise, pogledajmo šta se u konačnom rezultatu nalazi u prihvaćenoj Rezoluciji SB OUN 2247. Saopštavajući o donošenju Rezolucije mediji su zdušno objavili da je glavni rezultat postalo produženje za 12 meseci roka punomoćja operacije EU pod kodiranim nazivom “Alfeju”. Međutim, to nije najvažnije u ovoj Rezoluciji. Pažnja medija je zbog nečega prošla mimo toga da je SB odredio “Alfeju” u svojstvu pravnog naslednika SFOR-a. sada “Alfeja” više nije samo vojna operacija, nego višenacionalne snage pod jedinstvenom komandom i upravom, koje će svoj zadatak izvršavati u vezi sa ostvarivanjem aneksa 1-A i 2 Dejtonskog sporazuma. Međutim, tim snagama je propisano da dejstvuju pod rukovodstvom NATO (doslovno: “u saradnji sa pristiglim u zemlju štabom NATO, u skladu sa dogovorom, usaglašenim između NATO i EU”).

Niz odredbi Rezolucije postao je objekat dugih sporova. Tako u prvobitnom ruskom projektu nije sadržano pominjanje o saradnji sa MTBJ. Pod pritiskom Britanije ta tačka se pojavila u završnom tekstu Rezolucije. A istovremeno i ruski dodatak o tome da se ta saradnja mora ostavrivati u cilju “što je moguće bržeg operativnog završetka rada tribunala i sadejstva prilikom njegovog zatvaranja”.

Rezolucija 2247 ne sadrži direktna ukazivanja na podršku Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. I ponovo je pod pritiskom zapadnih zemalja uključeno ukazivanje na tu podršku u zakamufliranom obliku (SB OUN “podržava odredbe iz svojih prethodnih Rezolucija, koje se tiču Visokog predstavnika” – kao što je poznato, ranije mu je neizmerno pružana svestrana podrška).

Ista takva manipulacija je učinjena i u odnosu na kamufliranu podršku NATO paktu: SB OUN je odredio da “produži rok važenja punomoćja predviđenog u tački 11 njegove Rezolucije 2183 (2014), na dopunski period od 12 meseci, koji počinje sa datumom donošenja ove Rezolucije”. Tačka 11 ukazane Rezolucije i predstavlja potvrdu podrške NATO paktu[1] (“SB OUN pozdravlja odluku NATO da produži očuvanje prisustva u Bosni i Hercegovini u vidu štaba NATO…”).

I zaista, sve Rezolucije SB OUN za Bosnu i Hercegovinu počevši od 2005. godine neprekidno su sadržale napomenu o važnosti progresa BiH prema “evroatlanskim integracijama”. Ovaj put to nije direktno rečeno. Međutim, tome ne treba pridavati veliki značaj. U zakamufliranom obliku podrška i NATO paktu i Visokom predstavniku u novoj rezoluciji je ponovo potvrđena. To je potvrđeno i u usmenom istupanju na zasedanju Saveta. Pokušaj da se “neutralizuje” pominjanje neophodnosti saradnje sa MTBJ napominjanjem neophodnosti njegovog zatvaranja, uopšte nije dostignuće, već ukazivanje na sopstvenu nemoć. Iako je davno istekao rok za zatvaranje MTBJ (2012) njegovo rukovodstvo je odlagalo rokove zatvaranja sve dalje i dalje… Svakih pola godine vlasti tribnala su besramno odlagale zatvaranje tribunala sve dalje i dalje. I uvek su za to bili krivi “neorganizovani” optuženici koji ili boluju, ili podnose žalbe, čime se predmeti odugovlače. Istina, ni u jednom dokumentu MTBJ nema ukazivanja da su se žalbe razmatrale tokom nekoliko godina.

Što se tiče poslednjeg izveštaja Visokog predstavnika V. Incka, on je kao i uvek bio posvećen optužbama prema rukovodstvu Republike Srpske. Poseban gnev Incka izazvala je odluka rukovodstva RS da sprovede referndum o zakonitosti odluka Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine i prihvatljivosti njihovih odluka na teritoriji Republike Srpske, kao i o punomoćjima u odlukama Visokog predstavnika. Izveštavajući o toj odluci Incko uzvikuje: “Cilj referenduma se ogleda u definisanju toga da li treba entitet da priznaje punomoćja Visokog predstavnika, posebno zakona koje je on doneo. Kao i u slučaju sa državnim organima sudske vlasti, entitet nije opunomoćen da se bavi tim pitanjima, pošto je oblast delokruga Visokog predstavnika definisana u skladu sa međunarodnim pravom”.[2]

Pozivanje Incka na međunarodno pravo je slabo ubedljivo. Jer čak i Statut OUN počinje rečima: “Mi, narodi UN…”, što podvlači demokratski karkater međunarodnog prava i prava uopšte. Što znači da su vršioci svojih sudbina sami narodi, a ne inostrani namesnici, koji sebe nazivaju “međunarodnim predstavnicima”. Uzgred, Incko zbog nečega zaboravlja konsultativnu odluku Međunarodnog suda OUN po pitanju Kosova u kome je Sud izjavio da “jednostrana izjava o proglašenju nezavisnosti ne protivureči međunarodnom pravu”. Pritom se u kosovskom slučaju radilo o izjavi nekoliko desetina ljudi (koji sebe zovu parlamentom Kosova i navodno izražavaju volju celokupnog stanovništva ove autonomne pokrajine Srbije). U slučaju Republike Srpske radi se o svenarodnom referendumu.

Međutim, glavno se ne ogleda u tome, nego u činjenici da je referendum predložen samo u slučaju ako upravo vlasti BiH i Visoki predstavnik koji ih podržava, ne prestanu da krše Dejtonski sporazum i ne vrate uzurpirana punomoćja Republici Srpskoj. Na taj način nikakvih kršenja ni Dejtona, a pogotovo nekakvog apstraktnog “međunarodnog prava” jednostavno nema u delovanju rukovodstva bosanskih Srba.

Pritom sam V. Incko odlično shvata da se njegova vlast u BiH održava isključivo uz pomoć bajoneta NATO pakta. On sam piše u svom izveštaju: “Vojna misija EU u BiH (SEU) nastavlja da igra važnu ulogu u sadejstvu naporima BiH usmerenim na podržavanje bezbednosnih i mirnih okolnosti”. I dalje: “Vojna misija EU… pomaže mojoj upravi i drugim međunarodnim organizacijama da izvršavaju svoje odgovarajuće mandate. Prisustvo SEU u zemlji, u tom smislu i njene grupe za veze i posmatranja, kao i ranije predstavljaju važan doprinos u obezbeđenju stabilnosti i bezbednosti”.

Visoki predstavnik pokušao je da predstavi stvari tako kao da njegovo delovanje podržava Rukovodeći komitet Saveta za ispunjenje mirovnog sporazuma. Međutim, Ruska Federacija nije pružila takvu podršku V. Incku i on je morao da govori samo o “nekoliko ambasadora zemalja koje ulaze u sastav Rukovodećeg komiteta”…

Na fonu političkih sukobljavanja kao da se zaboravljaju realni ekonomski problemi Bosne i Hercegovine. Tako se u zemlji može nabrojati više od pola miliona nezaposlenih (što iznosi 44% radno sposobnog stanovništva, a među omladinom ukupna brojnost iznosi oko 60%. Prema podacima Centralne banke BiH, obim direktnih inostarnih investicija u prvom kvartalu 2015. godine je iznosio 84,7 miliona KM (konvertibilnih maraa), što je za 77,6% manje nego 2014. godine. Brzo raste državni dug zemlje. Prema podacima ministarstva finansija i trezora BiH, ukupni državni dug iznosi 11,5 milijardi KM i unutrašnji dug – 3,3 milijarde KM. To znači da je ukupni državni dug BiH tokom 2014. godine uvećan za 1, 089 milijardi KM ili 10,44%.

Predstavnik Ruske Federacije je nastupajući na zasedanju SB OUN, oštro kritikovao izveštaj Visokog predstavnika zbog potpunog odsustva bilo kakve analize situacije i konkretnih teškoća. On je obratio pažnju na to da je Incko smišljeno napumpao tamne nijanse u odnosu prema bosanskim Srbima, a o planovima drugih zemalja – prosto je ćutao. Ruski predstavnik je delatnost Incka direktno nazvao preprekom za dalji razvoj Bosne i Hercegovine.

________________________________

[1] http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/620/76/PDF/N1462076.pdf?OpenElement

[2] Sorok vosьmoй doklad Vыsokogo predstavitelя po vыpolneniю Mirnogo soglašeniя po Bosnii i Gercegovine Generalьnomu sekretarю OON // Dokument OON: S/2015/841, paragraf 22.

Izvor: Fond Strateške Kulture