Има ли мира на Блиском Истоку

Мир на Блиском истоку је далеко, а за очекивати је да сукоби буду оштрији након што се заврше избори и буде познато име  новог америчког председника. До тада ће се Русија, посебно руски председник Путин, у западним медијима демонизовати и осуђивати због потеза у Сирији и Украјини. У међувремену, компликује се ситуација у Авганистану и Пакистану. Индонезија је, такође, на мети Калифата, јер је желе као базу за операције у Азији. Исламска држава се, као и иначе, користи за обавештајне активности и диверзије. Иако нема јасан облик нити величину, односно, није потпуно видљива, материјални су злочини који се у њено име чине. Територија коју ИД контролише је огромна, око 30 до 40 хиљада бораца ратује на страни ове квази државе, а 2/3 тог састава чине странци. ИД сеје страх, ствара хаос, онемогућава економију, транспорт, нормалан живот. Информатичари ИД вешто користе друштвене мреже, имају сигурне сервере. Много тога указује да је ИД у основи обавештајна организација, састављена од више обавештајних заједница.

Не треба занемарити економско објашњење рата на Блиском истоку. Траса нафтовода и гасовода који би из Катра и Саудијске Арабије преко Сирије и Турске водила до Европе, након руске војне интервенције доведена је у питање. Овај цевовод, као и често спомињани Јадранско-јонски нафтовод, треба у потпуности да потисну сваки могући руски „ток“ нафте и гаса према Европи. Стога Турска треба да обезбеди „тампон зону“, њена војска већ настоји да запоседне сјевероисточни део Сирије, јер би преко те територије биле постављене цеви нафтовода, који би из Катра кроз Саудијску Арабију прошао кроз помињану „тампон зону“ и тако би се заобишла територија, коју уз помоћ руских снага контролише Дамаск. Цевовод би затим кроз Турску, Грчку, Бугарску и Мађарску, водио даље ка ЕУ. Док Турска не обави свој део задатака, настоји се умирити Иран, па је сукоб Ирана и Саудијске Арабије изгубио на интезитету. Овај нафтовод био би  доведен у питање ако би Курди успели да формирају аутономију на делу Сирије који се граничи са Турском.

Што се тиче ЕУ, она је потиснута из свих важнијих процеса и доношења одлука. Политички и економски капацитети ЕУ потрошени су током инвазије на Ирак, када су следили америчку и британску политику. Садашња војна кампања на Блиском истоку показује да су Француска и Немачка змајеви од папира. Наиме, ове земље са симболичним бројем авиона учествују у борби против Исламске државе. Иначе, француски предсједник Оланд је буквално „вукао за рукав“ челнике ЕУ да, након последњег терористичког напада у Паризу, следе Француску у рату против ИД. Због традиционалног политичког савезништва и стога што чине језгро ЕУ, једино се Немачка одазвала позиву Француске и то са симболичним учешћем. Опет, и Французи и Немци једва су дочекали  сугестију Сједињених Држава да не помажу Русима у Сирији, те су уз наиван изговор да је светло у кабинама немачких ратних авиона прејако, и да стога није добро да лете, Немци приземљили авионе, а француски носач авиона Шарл де Гол служи искључиво за сунчање француских маринаца.

Европска унија је преоптерећена економским и политичким проблемима који произилазе из мигрантске кризе, а за коју никако не успева пронаћи решење. На пролеће се очекује нови талас миграната, који ће показати дисфункционалност ЕУ. За очекивати је пад производње и укидање Шенгена. Међу мигрантима се налазе бројни ратници Исламске државе који за сада пролазе кроз Балкан и не праве проблеме. Свега 20 %  миграната је из Сирије, остали су из Авганистана и других земаља, али са сиријским документима. Медији не приказују  све проблеме које мигранти стварају у Немачкој и другим земљама, од којих је највише угрожена Шведска. Челницима ЕУ предлаже се да проблем с мигрантима реше тако што ће Балкан искористити као тампон зону.

Наиме, све је извесније да ЕУ неће моћи да изнађе новац који тражи Турска за заустављање новог мигрантског таласа, нити ЕУ може обезбедити новац који у исте намене траже Грчка и земље Балкана. Овај предлог здушно подржава британска дипломатија, дајући сугестију да се мигранти „усидре“ на ободу ЕУ, односно на Балкану. Међутим, општа је процена да ће, ако се мигранти „заглаве“ на Балкану, доћи до експлозије њиховог незадовољства и до сукоба са локалним становништвом.

Сједињене Државе настоје да на Блиском истоку и северу Африке воде активности које су од националног интереса САД, а он се своди на фрагментацију постојећих, и накнадно стварање нових држава, сунитских и шиитских. И нова, пројектована мапа Блиског истока чека новог америчког председника.

С друге стране, САД настоје реконфигурисати НАТО на начин да више неће бити потребан консензус за доношење одлука, већ ће функционисати јединствен НАТО штаб. Државе попут Пољске, балтичких земаља, и бивших чланица Варшавског пакта, према истој замисли, изгубиле би статус пуноправних НАТО чланица, али би по основу уговора и споразума биле у функцији НАТО. У суштини ништа се не би променило, сем што те земље не би биле формално чланице НАТО, а што је потребно због пројектованог сукоба са Русијом. На тај начин Русија не би била у рату са НАТО, али би земље сукобљене са Русијом биле логистички и електронски подржане од НАТО. Све би пратила бесомучна медијска кампања западних медија, а главна мета анатемисања био би руски председник Путин. Према планерима те операције лакше је демонизовати репутацију појединца него целог народа.

Мир је птица која је са Блиског истока одавно отишла. Банкарски картел, банкстери, како их назива Џералд Селенте, желе хаос на Блиском истоку, у ЕУ, на Кавказу, у Азији.

Извор: Фонд Стратешке Културе