Akademik Biočanin intervju – Crne tajne „Milosrdnog anđela“ (2)

Pred Vama je drugi deo intervjua koji sa našim gostom, akademikom, prof.dr Radetom Biočaninom vodimo na temu posledica NATO bombardovanja Srbije po ekološku sredinu i stanovništvo. 

Profesor Biočanin veoma je kompetentan sagovornik za ovu oblast budući da je bio pitomac Vojne akademije – smer ABHO, a da je kao oficir JNA, VJ i VSCG službovao  u 10 garnizona. Završio je Komandno-štabnu akademiju u CVVŠ Beograd i brojne druge škole i kurseve, vezane za problematiku roda ABHO. U toku oficirske karijere obavljao je brojne komandirske, načelničke, komandne, nastavničke i naučno-istraživačke zadatke. Od 1998. do 2000-te kada je napustio vojnu službu, bio je asistent na Vojnoj akademiji-smer ABHO u predmetu RHB dekontaminadžija. Tokom i neposredno nakon NATO agresije delovao u okviru ABHO jedinica nape vojske. Takođe, dugo je obavljao dužnost Načelnika Odseka za ekspertsko ocenjivanje projekata i programa razvoja u Ministarstvu odbrane. Vojsku napustio u činu pukovnika.

Nastavljamo izuzetno zanimljiv razgovor o strahotnim posledicama uranijumske municije koju je NATO bacao na Republiku Srpsku, a kasnije i na Srbiju:

Kako se povišena radioaktivnost kojoj su građani Srbije bili izloženi tokom NATO agresije i nakon nje reflektuje na genetiku stanovništva?

Genetski efekti predstavljaju zračenje indukcije mutacije u polnim ćelijama, koje se prenose iz generacije u generaciju. Genetske efekte indukuju niske doze zračenja.
Somatske ćelije su sve ćelije jednog organizma izuzev ćelija reproduktivnog sistema. Njihova oštećenja podrazumevaju organska oštećenja, gubitak funkcija tkiva ili organa i može dovesti čak i do smrti ćelija. Mutacije se takođe mogu javiti u somatskim ćelijama, ali ne mogu biti prenete reprodukcijom, tako da se gube kad ćelija izumre.

Čovek može biti izložen radioaktivnom (jonizujućem) zračenju na dva načina: zračenjem iz spoljašnjeg izvora koje deluje na telo i unošenjem radioaktivnog izotopa u telo, tako da zračenje deluje kontinuirano unutar organizma.

Po vremenu pojavljivanja promena nakon ozračivanja razlikujemo rane i kasne somatske efekte. Rani efekti se pojavljuju odmah, za kratko vreme po ozračivanju i vezani su za visoke apsorbovane doze. Kasni efekti se mogu pojaviti zbog visokih i nižih doza, ali posle dužeg latentnog vremenskog perioda koji može biti duži 10 godina. Akumulacija malih doza kroz dugi niz godina izaziva dugoročne posledice po ljude i životinje.

Oštećenja koja izazivaju visoke doze postaju u normalnim slučajevima očigledna u roku od nekoliko časova ili dana. Ali, da bi se razvio karcinom, potrebno je mnogo godina, dok se nasledne deformacije i bolesti izazvane genetičkim oštećenjima ispoljavaju u narednim generacijama, a „žrtve“ su deca, unuci, pa čak i praunuci osoba koje su bile ozračene na bilo koji način.

Šta se dešava sa ljudskim organizmom koji je bio izložen neposrednom ili posrednom dejstvu uranijumske municije?

Kada se nađe u organizmu uran kao teški metal, može da ispolji hemotoksičnost i radiotoksičnost. Ukoliko je u nekoj od rastvorljivih formi (metalni urnijum), dominantna bi bila hemotoksičnost, a u slučaju da se radi o slabo rastvorljivim aerosolima, radiotoksičnost je dominantni efekat.

Osnovnu opasnost predstavlja inhalacija aerosola u neposrednoj blizini pogođenog objekta. Najveću količinu OU u organizam unose lica u neposrednoj blizini dejstva (do 100 m), kada projektil pogađa u tvrdu metu. Čovek se može kontaminirati OU: inhalacijom (preko organa za disanje), ingestijom (preko hrane, vode, tj. preko organa za varenje) i preko kože (kako zdrave tako i oštećene, usled otvoreih rana ili bolesti).

Najčešći i najopasniji put kontaminacije uranom je inhalatorni put. Ako je jedinjenje urana nerastvorljivo, ostaje na mestu unošenja (najčešće duž respiratornog trakta) i tu lokalno ispoljava svoja dejstva. Rastvorljiva jedinjenja uranijuma putem krvi transportuju se do depo organa. Kritični organ (depo i glavni ekskretorni organ) za intoksikaciju uranijumom je bubreg. U njemu se deponuje 0,05–12%, poluvremenom izlučivanja 6–1500 dana, tako da se izlučuje urinom više godina posle unošenja. Pri jednokratnom unošenju presudno je hemijsko, nefrooksično dejstvo, dok je radijaciono veoma slabo. Velika količina, čak 2–20% unetog uranijuma zadržava se u mineralnom delu kosti, trajno vezan, tako da presudni postaju radijacioni efekti. U ostalim organima (jetra, pankreas i slezina) vezuje se 0,03–12%, prvenstveno četvoro-valentnog urana.

U kliničkoj slici intoksikacije uranom dominira akutna ili subakutna bubrežna insuficijencija, pancitopenija, a u hroničnoj ekspoziciji neurološki ispadi. Kasne posledice – maligne promene, najčešće karcinomi bronha, osteosarkom, leukoze i tumori jetre nastaju posle dugog latentnog perioda, dok se genetske promene mogu javiti već u prvoj generaciji. Za postavljanje dijagnoze potreban je anamnestički podatak o ekspoziciji, odnosno boravku na kontaminiranom terenu, rezultati dozimetrijske kontrole, opšti klinički pregled i laboratorijske analize (hematološke, biohemijske, citogenetske).

Za sprovođenje uspešne terapije od presudnog značaja je da se proces dekontaminacije, naročito ako postoji interna kontaminacija, započne što pre, najbolje u prvih 24 sata, kada je uspeh preko 90%. Moguće je blokirati ulazak i vezivanje urana (zaštitnim sredstvima i ispiranjem rana izotoničnim rastvorom Na-bikarbonata), i ubrzati eliminaciju već unetog sporom i.v. infuzijom Na-bikarbonata, tokom nekoliko dana. Dalja terapija je nespecifična – simptomatska.

Da li su od strane države preduzimane mere za smanjenje posledica zločinačke NATO agresije?

Naravno. U okviru monitoringa jedinice ABHO Vojske SRJ, SCG i sada Srbije mnogo je učinjeno. Organizovana je kontrolno-zaštitna služba i saniraju se posledice, koje će dugo trajati. Novonastala situacija može se deklarisati kao nuklearni udes,bez obzira što se dogodio u neobjavljenom ratu i što će se „odgovor“ odvijati u miru, sa odgovarajućim obavezama svih subjekata društva i prema važećim međunarodnim preporukama.

Još u toku vazdušnih napada, a naročito poz završetku agresije NATO-a, detaljnim izviđanjem su prikupljeni dokazi da je na teritoriji Srbije i Crne Gore, južno od 44. paralele (van teritorije KiM), municija sa osiromašenim uranijumon (OU) upotrebljavana na pet lokacija – Pljačkovica, Bratoselce, Borovac, Reljan i rt Arza na poluostrvu Quštica. Prilikom ovih pretraga uklonjeni su vidljivi ostaci municije sa OU, što prema podacima dobijenim na osnovu radiološke prospekcije terena, kao i kasnijih podataka NATO-a, objavljenih u izveštajima UNEP-a, predstavlja samo mali deo municije sa OU koja se nalazi na mestima dejstva.

Nakon prikupljanja svih neophodnih saznanja, jedinice Vojske, u saradnji sa Institu tom „VINČA“ otpočele su realizaciju projekata dekontaminacije navedenih lokacija. Počev od 2002. godine uspešno su realizovani radovi na dekontaminaciji rta Arza, rejona Bratoselce i Pljačkovica.

U toku 2005. godine završena je i dekontaminacija rejona Borovac, a u toku je postupak odobravanja projekta za radove na lokaciji Reljan, čijim završetkom bi ceo kontaminirani prostor juga Srbije bio i praktično dekontaminiran. Rad sa osiromašenim uranom, kao i sa svim ostalim proizvodima raspada uranijumovog ni¬a, zahteva izuzetne mere opreza. Svaka mehanička delovanja na lokaciji proizvode ponovnu resuspenziju u vazduhu, što zahteva zaštitu od radioaktivnih aerosola. Zbog toga se radovi planiraju samo u danima bez kiše i jakog vetra.

Celokupan bezbednosni koncept rada na lokacijama zasnovan je, pre svega, na angažovanju profesionalno obučenog ljudstva, kadrovski i tehnički opremljenog za ovu vrstu posla. Prelazak iz bezbedne u kontrolisanu zonu vrši se preko kontrolnog punkta, na kome se vrši dozimetrijska kontrola i, po potrebi, radiološka dekontaminacija. Lica koja rade u kontrolisanoj zoni imaju odgovarajuću zaštitnu opremu, a u obavezan deo opreme spadaju i li-ni dozimetri (elektronski i termoluminiscentni).

Za vreme dekontaminacije terena vrši se stalno uzorkovanje vazduha, a uzorci se analiziraju gamaspektrometrijski. U toku svih radova obezbeđen je stalni medicinski nadzor, a posle izvršenih radova lica koja neposredno rade na terenu podležu specifičnim lekarskim pregledima koji se realizuju na VMA. Izvođenje sanacije odvija se prema utvrđenom operativnom planu, koji se ažurira svakodnevno. Nakon konačne pretrage i iskopavanja, ponovo se vrši detaljna radiološka prospekcija terena i unose podaci radi pravljenja nove radiološke mape. Nakon toga na lokaciju dolazi cela ekspertska grupa radi konačne detaljne provere obavljenog posla. Poslednji deo završnih radova obuhvata sređivanje foto i druge dokumentacije, analizu izvršenih radova i izradu završnog izveštaja.

Šta raditi dalje?

U svakoj zemlji pa i našoj, morbiditet stanovništva je jedan od pokazatelja zdravstvenog stanja koji govori o oboljevanju stanovništva u ratnom i mirnodopskom vremenu. Ovi podaci uglavnom se dobijaju pomoću rutinske zdravstvene statistike, koju vode instituti i zavodi za javno zdravlje. Rutinska zdravstvena statistika ne evidentira sva odstupanja od zdravlja u smislu definicije zdravlja WHO, nego ona odstupanja od takvog stanja, koja su manifestovana i koja su usled subjektivnih smetnji navela pojedince da se jave zdravstvenoj službi.

Prevencija radijacionih i drugih oboljenja obuhvata zdravstveno-vaspitne i zdravstveno-promotivne mere čiji je cilj povećanje znanja, veština, uspostavljanje i podršku zdravim stilovima života, one zatim obuhvataju ranu dijagnostiku, lečenje, rehabilitaciju i posebno primenu troškovno efektivnih mera kao što je skrining, koje takođe podrazumevaju monitoring i evaluaciju.

Nakon izvršenih radova na sanaciji ugroženih područja, potrebno je u dužem periodu osigurati praćenje relevantnih radioloških parametara u širem rejonu lokacije. Monitoring sadrži standardne procedure praćenja stanja životne sredine, sa težištem na otkrivanju i merenju sadržaja U-238 i njegovih potomaka, i treba da obuhvati periodično praćenje sledećih parametara: uzimanje i analizu uzoraka padavina i taložnih materija; analizu uzoraka zemlje sa lokacije i bliže okoline; analizu uzoraka vazduha; analizu uzoraka biološkog materijala, i analizu površinskih voda u području lokaliteta i objektima snabdevanja.

Poželjna je i odgovarajuća epidemiološka studija i praćenje zdravstvenog stanja eventual¬h rizičnih grupa stanovništva u neposrednoj blizini lokacije, ukoliko za to postoje ekonomski uslovi.

Sva saznanja vezana za trenutne, ali i trajne efekte njegovog dejstva baziraju se na teoretskim saznanjima i iskustvima stečenim za vreme agresije 1999. i nakon nje, tokom sanacija terena po kojima je dejstvovano municijom čiji su projektili od OU. Na osnovu svih do sada dostupnih podataka i praktičnih iskustava sa izviđanja i procesa dekontaminacije neophodno je izraditi procenu radijacionog rizika za pojavu kasnih efekata (malignih oboljenja i genetskih oštećenja) kod stanovništva u zonama upotrebe municije od OU, i ukupnih štetnih efekata na biodiverzitet tog područja. Zdravstveni nadzor nad osobljem koje je bilo u zoni kontaminacije po bilo kom osnovu mora da bude stalna briga medicinskih službi i sanitetskih organa. Dalekosežne posledice poljude i životnu sredinu zahtevaju dodatna istraživanja, monitoring i praćenje, ali, i pored toga, zasigurno ne mogu biti potpuno predvidljive.

Generalno gledano, dugoročne posledice na biljni i životinjski svet i ekosisteme u celini osećaće se dugi niz godina. Usled granatiranja rafinerija, azotara i petrohemije, oštećenja trafostanica (koje su koristile piralenska ulja), kao i drugih industrijskih postrojenja, mnoga opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh, vodu i zemljište. U procesu kruženja materije i kroz lance ishrane, mnoga od njih će dospeti ili su već dospela u žive organizme. Mnoga od tih jedinjenja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo, pa će se šteta po žive organizme, biljke i životinje, a naravno i na ljude, ispoljavati na različite načine. Pri sagledavanju uticaja ukupnih NATO dejstava na prirodnu baštinu odnosno biodiverzitet Srbije kao imperativ se nameće pitanje razumevanja hijerarhijske organizacije života odnosno međusobne povezanosti biotičkih nivoa od molekularnog, preko nivoa ćelije, jedinke, populacije, zajednice, ekosistema, bioma do biosfere.

Danas posedujemo značajne količine informacija o vrsti i količinama ubojnih sredstava od NATO dejstava, koja su izazvala direktne neprocenjive štete u životnoj sredini ugrožavajući živote i zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet. O dugoročnim posledicama na KiM (imajući pre svega na umu kumulativni efekat čitavog niza RHB polutanata) tek će se detaljnije govoriti, nakon stvaranja uslova na međunarodnom nivou i nakon složenih interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraživanja.

Da li sve ovo što navodite znači da mi, što se tiče posledica NATO bombardovanja municijom sa OU, imamo neku vrstu vanredne situacije koja će trajati godinama? Da li treba alarmirati javnost, možda proglasiti neko vanredno stanje?

Mislim da upotrebljavate možda neadekvatne termine. Javnost ne treba alarmirati ali je treba obaveštavati potpunije nego do sada. takođe, situacija se više ne može nazivati vanrednom, već bi adekvatnije bilo nazivati je kriznom. I shodno tome primenjivati određene mere koje se predviđaju u takvim situacijama bez obzira da li su one prirodnog ili antropogenog karaktera. Pre toga, stručnjaci različitih profila trebalo bi da razrade neophodne aktivnosti koje bi zajedno činile SISTEM za upravljanje konkretnom kriznom situacijom, i koji bi postao deo redovnih aktivnosti određenih službi (zdravstvene, radiološke, ekološke itd) koje se prate od tela za to određenog. Tu treba obuhvatiti sledeće:

• analizu opasnosti (ugroženost),
• ozvaničenje (donošenje odgovarajućih propisa),
• definisanje organizacije svih učesnika u zaštiti i spašavanju,
• razrađivanje sistem komuniciranja,
• utvrđivanje svih resursa za delovanje u vanrednim situacijama,
• sačinjavanje celokupnog plana za delovanje u slučaju kriznih stanja,
• informisanje javnosti pravovremeno i tačno.

Cenjeni profesore Biočanin, mislim da ste čitaocima CEOPOM-a izneli mnogo novih i zanimljivih podataka, koje jasno ukazuju da posledice zločinačkog NATO bombardovanja nisu epizoda kako nam pokušavaju predočiti neki naši političari, već trajni problem sa kojim će se suočavati i sledeće generacije. kako biste zaključili ovaj intervju?

Kao što sam rekao, morbiditet, kao negativni indikator zdravstvenog stanja stanovništva, objektivni je pokazatelj zdravlja stanovništva i najčešće se koristi u analizi zdravstvenog stanja populacije jedne države ili regiona. Zasniva se na registrovanom morbiditetu (bolnički i vanbolnički, tj. ambulantno-poliklinički). Dovoljno je staviti u odnos morbiditet našeg stanovništva pre i posle bombardovanja i izvući zaključke same po sebi. Takođe, staviti u odnos morbiditet u područjima gde su NATO udari OU bili intenzivniji sa onim gde ih nije bilo.

Od 1999. godine, usled NATO bombardovanja SRJ, ali i drugih drastičnih zagađenja, broj obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti je u stalnom porastu, zastupljenost genetskih faktora je oko 30%, a ostalo predstavlja uticaj riziko-faktora. Razlog tome je i nepravilna ishrana, odnosno konzumiranje hrane sa ekološki ugroženih područja. Zato, eko-posledice NATO agresije treba posmatrati sinergijski sa ukupnom degradacijom i zagađenjem naše životne sredine u ratnim i mirnodopskim uslovima, uz kontinuirano praćenje i analizu eko-rizika, morbiditeta, bezbednosti i zdravlja na radu i kvaliteta života.

Brojne ekološke debate pokazuju da se problem degradacije životne sredine mora posmatrati kroz celovit tretman moralne, pravne, ekonomsko-političke i tehničko-tehnološke ravni. Nakon više od jedne decenije nakon NATO bombadovanja SRJ, nagli porast ekoloških problema i njihova realna pretnja egzistencijalnom opstanku biljnog i životinjskog sveta i ljudske populacije nametnulo je potrebu da se ova izuzetno značajna oblast pravno uredi i osankcioniše, ne samo lokalnim, već i regionalnim i međunarodnim normama, uz maksimalnu materijalnu podršku u remedijaciji životne sredine.

U opštem smislu, neophodno je imati valjan Informacioni zdravstveni sistem, koji treba da predstavlja skup ljudi, materijalnih sredstava i postupaka koji služi za proizvodnju i komuniciranje informacija u sistemu eko-bezbednosti. U ovom slučaju, zdravstvena informatika kao naučna disciplina treba da se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u eko-zaštiti, pitanjima obrade podataka i informacija posledica devastacije životne sredine i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog, tehnološkog i aplikativnog aspekta na zdravstvenu problematiku.

Posle 17 godina od NATO bombardovanja, čini se da je poodavno došlo vreme da se zapitamo do kada ćemo imati pravo da, pored ostalog i ćutanjem, uništavamo generacije koje dolaze i do kada ćemo moći da se neodgovorno ponašamo prema njima ali i prirodi koja nas okružuje? Godinama već govorim i dokazujem da sanacija posledica NATO dejstava uranijumskom municijom i drugim sredstvima koja su uništavala životnu sredinu (grafitne bombe i sl.) ne može biti uspešna ako se posmatraju samo bolesti ljudi, već se moraju pratiti i svi problemi životne sredine.

Uostalom, svi mi, i vlast i narod moramo se zapitati imamo li pravo biti neodgovorni prema sebi i drugima i ćutanjem pomagati da sve prođe bez sankcija krivaca, barem moralnih?

Profesore Biočanin zahvaljujem na posvećenom vremenu i strpljenju, a posebno na mnoštvu informacija koje ste nam pružili. Živeli!

Hvala i vama. Pozdrav čitaocima vašeg portala.

Izvor: CEOPOM-Istina