Академик Перић интервју – Масони и Балкански пијемонт

Градишка на Сави, место у Републици Српској, мало по величини, али изузетно по значају за српски патриотски дискурс, пре свега као седиште националног пројекта Српски пијемонт-Западни Балкан, али и због бројних научних, медијских и пословних активности његовог идеолога и оснивача, академика Винка Перића и његове компаније „Виком“, било је домаћин још једног значајног скупа, за који се у перспективи може показати да је био од великог значаја за учвршћивање и јачање међусобних веза народа и националних ентитета на пост-југословенском простору. Дана 25.03.2017. године, у просторијама ВИКОМ-a и Владе у сенци пројекта “Српски пијемонт-Западни Балкан” одржана је затворена регионална Масонска конференција о чијим резлутатима ексклузивно разговарамо са проф. др Винком Перићем, домаћином овог скупа.

Поштовани професоре, захваљујем на времену и спремности да одговорите на питања која могу бити занимљива широј јавности, с обзиром да је Конференција била затворена. И с тим у вези моје прво питање би било зашто је овај скуп био затвореног типа?

Па, нема ту ничег спектакуларног. Био је затворен јер је био масонски, а масонски скупови су обично затворени чак и када, као овај, немају обредни већ саветодавни карактер. Разлог за то је жеља поједине браће да сачувају анонимност, што им масонски кодекси дозвољавају.

Зар не постоји тренд отварања масонерије према јавности?

Тренд постоји, али морате уважити чињеницу да су Слободни зидари древни ред и да имају своје кодексе и правила која се споро мењају, а тајност је једно од њих. Сама чињеница да је данас сваком брату остављена могућност да самостално одлучи хоће ли своју припадност братству слободно износити или не, значајна је промена у односу на времена када је тајност била обавеза свих. Но, до опште отворености свакако смо још увек далеко.

Дакле, масони остају тајно друштво?

Не. Та времена су прошла. Сама чињеница да ви и ја водимо овај разговор то најбоље доказује. Ми, савремени масони, волимо да кажемо да нисмо тајно друштво већ друштво с тајном. То је много примереније. Али, они који желе да остану анонимни имају право на то. Уосталом, свака озбиљна организација и удружење има своје затворене састанке и тајне.

Да пређемо на затворену, мини Масонску Конференцију. Ко је иницијатор овог скупа и који су његови циљеви, а које поруке, односно закључци?

То је више питања у једном, али да кренемо редом. Прво, као што је познато, Масони нису политичка организација и не боре се за власт. Иницијатор овог скупа била је Регуларна Велика Ложа Србије (РВЛС), у којој сам заменик Великог Мајстора. Ова Конференција заправо је својеврстан одговор на убрзане геополитичке промене у свету и региону, које отварају нове могућности за јачање веза на пост-југословенском простору насилно прекинутих ратовима 90-тих, али и сазревања свести код значајног броја људи са ових простора да су те везе потребне и да свима доносе корист, а никоме штету. Као људи који шире дух разумевања и толеранције, и који увек иду испред свог времена, масони то осећају, разумеју и имају потребу да томе дају свој допринос и као појединци и као Братство. То је био разлог овог окупљања. Да заједно са браћом из региона размотримо шта можемо и требамо учинити да те процесе подржимо и убрзамо.

Да ли Ви и ја живимо на истом балканском простору? Није ли Федерација БиХ и даље легло исламског екстремизма у Европи, а у Хрватској про-усташки екцеси „хрватске младежи“ су готово свакодневна појава?

Живимо на истом простору. Само немојте допустити да вам дрво замагљује шуму. То што кажете је последица одређених тренутних политика које одумиру, упркос покушајима њихових носилаца да их одрже како би сами опстали. Има у том контексту и једна истинита народна реченица „Не пада снег да завеје брег већ да звери покажу свој траг“

Али, они немају никакве шансе, већ су иза времена. Надам се да Вам је јасно како је Бакир Изетбеговић политичка прошлост и како унутар самог његовог народа убрзано губи позиције. Такође, подсетићу вас како је Милановић прошао на изборима у Хрватској, када се поуздао у те екстремне појаве које помињете и „досетио се“ да му је деда био усташа. Глатко је изгубио изборе са позиције премијера. То су показатељи трендова, а не екстреми нахушкани од политичара чије време пролази. А како сам рекао, масони увек иду испред свог времена. И у садашњости налазе и негују корене боље будућности.

Као почасни доктор историјских наука Института за националну историју из Њујорка, подсетићу Вас, са историјског аспекта, да се када говоримо о Балканском простору историја често понавља, мада су данас, нормално, системи и методе савременији.

Са тог научног аспекта тешко је порицати, мада се неки труде да то учине, како је највећи део балканског простора животно станиште Срба као најбројнијег балканског народа и Православља као доминирајуће религије. Срби као највећи, али и други православни народи већ вековима крваре и бране свој животни простор од разних освајача. Чињеница је и да су ти освајачи долазили из две друге велике монотеистичке религије, Католицизма и Ислама.

Мало смо се удаљили од оног што смо започели, али свакако је занимљиво. Како, као професор безбедности, почасни доктор историјских наука и научник који друштвеним појавама прилази мултидисциплинарно, видите будућност започетих геополитичких процеса, почев од ових превирања у Европи, победе Трампа у Америци, одлучности Путинове Русије итд, посебно са тог аспекта односа међу религијама?

Па, то је доста сложено питање. Но, хајдете да кренемо од Ислама и тему проширимо на Мондолошки ниво, да практично мало завиримо у будућност.

Можемо Трампа волети или не, али његова победа свакако није случајна. Он води силу која слаби али је још увек веома снажна. Ево вам, ексклузивно, најновија Трампова карта терористичких територија и народа претежно Исламске религије, које се морају, овако или онако, да кажем „софистицирано“ демократизовати (означени су црном бојом, бојом мрака). У том контексту, у скорој будућности не видим, нити предвиђам, Исламисте, нити било које друге екстремисте, на хришћанској „земљи јунака на брдовитом Балкану“.  Сетимо се рецимо како је, не тако давно, у Бугарској решено питање више од милион Турака

Такође, у другом временском раздобљу са аспекта будућности не видим ни другу верску државу – Католичку у Свету, а то је Ватикан. Њен утицај ће се сломити. У том контексту морамо посматрати Балкан са ширим окружењем, као и жељу одређених кругова моћи у свету за реинкарнацијом модердне Византије на челу са Путином, што нама као танки трећи круг Пијемонта, сарадње и заједништва одговара. Тренд озбиљног слабљења католичког утицаја у региону имамо у оном што се дешава са „Агроkором“, економским гигантом, који није случајно нарастао до централне регионалне полуге у контроли производње и промета прехрамбених артикала, а сада клизи право Русима у руке.

Наравно, сви ти процеси о којима говорим неће бити ни једноставни ни безболни и морамо бити спремни на изазове који из њих проистичу. Али, они су формално и неповратно започели изласком Енглеске из ЕУ.

И о тој теми не бих ништа више говорио! Ко разуме, разумео је.

Занимљиво. Нека нам буде. Но, да се вратимо на мини Конференцију. Не личи ли тај Ваш скуп можда на утирање пута некој новој Југославији, за коју многи сматрају да су је масони и створили?

Можда некоме и личи, али мислим да је заиста рано о томе говорити. И претенциозно. Није се говорило о стварању нових или обнављању старих држава већ о јачању личних веза, пре свега економских, међу људима и народима на овом простору. О потреби и могућности реализације заједничких привредних, социјалних, културних, спортских, па и политичких пројеката. Неке од њих већ имамо у пракси. Назвали смо то „Балканским пијемонтом“. Сматрамо да је то довољно широк појам који обухвата све аспекте веза и све народе и националне групе међу којима се оне могу одвијати на добробит свих. Наравно, то јачање конкретних веза може (мада не мора) временом довести до сазревања свести о потреби општег повезивања у некакву нову федерацију или конфедерацију, али то је далека перспектива којом се нисмо сада бавили.

На шта мислите када кажете да неке од таквих пројеката имамо у пракси и на које заједничке политичке пројекте мислите а да не „миришу“ на Југославију?

Не знам зашто Вам толико смета „мирис“ Југославије, али оставимо то за касније. Имате у пракси, рецимо, Аба-лигу, спортски пројекат. Ја немам много времена за спорт, али зар сви не уживамо у кошарци најбољих клубова у региону? Када је тај пројекат почињао, сви су били скептични и нису веровали да ће идеја пост-југословенске спортске лиге надвладати екстремне навијаче и националну нетрпељивост. Данас то више нико и не помиње. Имамо коректно навијање,  спортско понашање на терену. Кошаркаши Звезде и Цибоне или Игокее и Олимпије загрле се после утакмице, гост добије аплаузе публике. Је ли вам то ТО? А знате ли зашто је тај пројекат успео?! Зато што је био приватни, а не „ничији“ или „свачији“. Зато што је сваки учесник у њему препознао неки свој интерес.

А што се тиче политичких пројеката прво, Југославија није била политички, већ државни пројекат, где је политичка воља само један сегмент. Друго, зар није нелогично да се „леве партије“ региона учлањују у „Европску левицу“, а да немају сарадњу као нпр. „Балканска левица“. Исто важи и за „десницу“. Ето вам пример широког простора за заједничке политичке пројекте, а да нису Југославија. Мада, не знам зашто о Југославији говорите као да вам смета. Или се, можда, варам?

Не смета ми Југославија. Пре би се рекло да сам југо-носталгичар. Оно што ми смета је крвави крај и што је испало да су једино Срби стварно улагали у ту идеју. Такође, после свега што данас знам, нисам сигуран колико је династија Карађорђевића самостално одабрала југословенски пут, а колико је спроводила масонске идеје о уређењу тог дела Европе. Шта ви мислите о томе?

Негде се слажем, негде не слажем с Вама. У сваком случају свако ко мисли да је Југославија некакво кукавичије јаје које су масони подметнули Србима у великој је заблуди. Тај, историјске прилике или не познаје или их са неким циљем сувише уско представља. Чињеница да су и краљ Петар I Карађорђевић, а касније и његов син, регент Александар, били иницирани у масонство кроз Велики Оријент Француске, као и да је у време уједињења много министара српске владе било из масонских редова, само су две коцкице сложеног геополтичког мозаика. Наивно је, а као научник кажем и неписмено, веровати да је мала балканска држава, као што је била Србија, могла слободно да бира шта ће узети од територија разбијене Аустро-Угарске царевине и њених савезника. Зар заиста мислите да је Србија могла да каже како ће присајединити све територије на којима живе Срби, поред непријатељски расположених Енглеске и Турске, или уздржане Француске? Забога! Од великих сила Србија је имала искрену подршку једино Русије.

Са друге стране, иако се не може спорити да је Југославија масонска идеја, она није била униформна у масонском чланству. Из верификованих докумената познато је како је брат Масон, водећи српски војсковођа Живојин Мишић, након специјалне мисије у Хрватској, дао процену краљу Александру да се не упушта у пројекат заједничке државе. А било је и других масона који су делили његову процену.

На крају Карађорђевићи су одабрали како су одабрали. Мислим да су тако одлучили зато јер је Југославија, у облику у ком је предложена, била једина опција која је омогућавала живот свих Срба у једној држави. Ниједна друга опција није то дозвољавала, без обзира што је српска војска запосела све српске земље. Наши „савезници“ из Великог рата нису на то гледали благонаклоно, сем Русије која је имала исувише својих проблема. Дакле, они нису бирали између „националних“ и „масонских“ идеја, већ између опција које су им биле на столу.

Лично мислим да су добро одабрали најбољу опцију коју су у том тренутку имали. Наравно, друго је питање колико је сама њихова владавина погодовала српским националним интересима. Мислим да је то што нам се до данашњих дана пресликава више последица несналажења српске политичке елите у заједничкој држави, него последица да смо у заједничку државу ушли. И то имамо веома изражено и данас, поготово у БиХ. Велике, исправне идеје као неспорне, и мале политичаре који тих идеја нису достојни, као спорне! Крајње време је да изабрани Српски политичари, који воде Српске државе, пресеку више деценијску праксу да су на све спремни ради останка на власти.

Као редак пример човечности и патриотске одговорности истичем проф. др Николу Поплашена. Треба нам више таквих. Политичари би морали да уважавају струку и науку. Да имају праве саветнике, или да консултују  научне раднике, стручњаке и патриоте а не политичке дилетанте који само дижу руке и климају главама. Да повећају број валидних инпута на бази којих треба да доносе политичке одлуке. Да буду флексибилни и да разликују битно од небитног ка највишем интересу Српског народа, а тиме и читавог националног корпуса на Балкану, итд…итд.  Али, знам да то није тема нашег разговора.

Захваљујем на исцрпном и аргументованом одговору. Јесте ли говорили као научник или као масон?

Пре свега ми разговарамо у профаном, а не масонском свету, о профаним темама, а не масонским. Говорио сам као српски патриота који има своје искуство и суд на бази мултидисциплинарних научних сазнања из разних области које додирују ову тематику.

Можда је Југославија, заиста, наша судбина. Но, сада бих да се посветимо термину „Балкански пијемонт“ који сте употребили за ову нову иницијативу. Евидентна је сличност у називу са пројектом по коме сте познати – „Српски пијемонт-Западни Балкан“. У каквој су вези ова два пројекта, односно да ли иницирање „Балканског пијемонта“ можда гаси „Српски пијемонт“? Лично би ми било веома жао да се то догоди.

Да Вас одмах умирим, “Српски пијемонт-Западни Балкан” остаје веома активан и посвећен својим основним циљевима, о којима сте већ писали. Покушаћу то илустративно описати. Замислимо кућу будућности и то на спрат. Напокон је неко испројектовао најчвршће Српске темеље са приземљем на Балкану. У прземље би се сместиле све Српске државе и територије за које су Срби вековима пролевали своју крв. Тај самосталан приземни и чврсти комплекс би назвао Српски пијемонт-Западни Балкан.

Уколико се братски договоримо са комшијама да им изнајмимо спрат, та укупна зграда би се могла звати Балкански Пијемонт.

Кућа има и поткровље за сваки случај и у зависности од финала трећег светског рата, ту би, сместили и друге државе садашње Југоисточне Европе или некаквог будућег „Византијског пијемнта“.

Дакле, будући да циљеви “Балканског пијемонта” ничим нису противуречни “Српском пијемонту”, већ комплементарни, ми смо спремни да сву нашу логистику и ресурсе поделимо са овим пројектом. Да га сматрамо надградњом наших основних циљева. Да будемо његов колективни део, ако је потребно. Уосталом, јачање веза међу балканским народима највише погодује српском народу који је кидањем тих веза највише изгубио, пре свега чињеницом да се његов велик део нашао ван матице, развејан у више држава и шиптарској парадржави “Косово”. Практично, српски народ се данас налази тамо где је био пре писања “Начертанија”, брата масона Илије Гарашанина.

Да ли нам можете рећи како су се о иницијативи РВЛС изјаснили масони из других република, Хрватске например?

Наравно. Пре свега, да кажем да је делегација Регуларне Велике Ложе Србије и Великог Орјента Србије присуствовала обреду уношења Светлости у Хрватску, односно оснивању Великог Оријента Хрватске, за чијег је првог Великог Мајстора, афилован (постављен) Зоран Војнић Тунић, Суверени Велики Генерални Инспектор (33 ^о) древног Шкотског реда.

На овај скуп у Тухељским Топлицама, у амбијенту средњевековног замка 25.03.2017. Српске Масоне је предводио Велики Мајстор и Суверени Велики Генерални Инспектор 33^о, признатог Шкотског реда, Академик Др. Чедомир Вукић. Било је ту још доста високих Масонских функционера, међу њима и моја маленкост, у својству Заменика Великог Мајстора РВЛС, такође 33^о.

Што се саме конкретне Масонслке и индивидуалне сарадње тиче, усаглашени су ставови учесника, у складу са основним принципима масонског учења, тако да врло брзо можемо очекивати усклађенију пословну сарадњу  масона на јачању регионалних веза на свим нивоима. Ту пре свега мислим на троугао Београд-Загреб-Бања Лука, а у релативно кратком року, треба очекивати да Светлост ових активности обасја и црногорске и словеначке, па и македонске браће. Иницијатива „Балкански пијемонт“ остаје отворена и за осталу браћу из региона.

И кажете ми да то не личи на Југославију?

Не кажем да не личи, само да то није. Понављам, ми не правимо државу, већ желимо јачање веза међу балканским народима и националним ентитетима, уз поштовање успостављеног државног поретка и закона свих држава у којима делују наше масонске обедијенције.

Али, ако бисте били у ситуацији да утичете на стварање неке нове државе на пост-југословенском простору, на којим принципима би се она заснивала, после два крвава искуства које смо имали?

Питање је хипотетичко, па ће и одговор бити такав. Прва Југославија била је монархија, друга република комунистичког типа, где се тзв. диктатура пролетеријата отворено истиче као државно начело. Обе су завршиле неславно. Ако би се, у перспективи, стварала нова држава јужно-словенских народа мислим да би она морала да почива на демократским принципима и начелу – један човек, један глас.

Када можемо очекивати званични почетак рада Велике Националне Ложе Републике Српске, чији ћете бити Велики Мајстор?

Верујем да ће то бити у релативно брзом року, јер се стичу сви потребни услови. Нема потребе за журбом, важније је одабрати праве људе за вођење администрације Независне Масонске државне РС. Затим припремити терен који ће довести до тога да ова Велика Национална ложа РС буде призната од што већег броја суверених масонских ложа у свету, будући да оснивањем Велике Националне Ложе Републике Српске постаје призната суверена Масонска држава, што у будућности може имати великог значаја и за њен политички статус!

У међувремену је и Велики Оријент Француске, чији сам некада био члан и где сам својевремено покренуо иницијативу за оснивање ложе у Српској, која би била независна од ложе за БиХ (о чему поседујем одговарајућа документа), препознао оправданост те идеје и у Градишка-Бањалука покренуо Ложу ВОФ-а у РС, под именом „Никола Тесла“.

На крају, не могу а да Вас не питам нешто као професора безбедности на Универзитету дистрихта Брчко, односно експерта за међународну безбедност, чије су се најаве о опасности од исламског тероризма, нажалост,  углавном оствариле. Како тумачите најновији развој догађаја око Сирије, односно амерички удар и руску реакцију?

Већ сам индиректно на то напред одговорио, па нећу дужити. Ма како све то драматично изгледало у овом тренутку, мислим да нема опасности од неке веће ескалације између две велике силе. Нема жртава међу руским војницима и логистиком, моћни руски ракетни системи нису дејствовали по томахавцима који су долазили из Медитерана. Мислим да ће, када се ствари саберу и одузму, највећи губитници остати исламски екстремисти, јер ће и једни и други по њима појачати дејства. Наравно и невини цивили, ако их уопште има на том простору јаких ватрених дејстава. У сваком случају ствари иду ка расплету који ће бити познат у финалу Трећег светског рата. Битно је да се ми задржимо на победничкој страни, као што смо били у оба Светска рата и ето свих Срба у једној држави, што је легитимни интерес највећег балканског народа.

Ко уме да чује, нека чује. Захваљујем на времену, уважени академиче Перићу. Живели.

Хвала вама на простору. И поздрав посетиоцима вашег портала.

Градишка на Сави 11.04.2017. године

Извор: ЦЕОПОМ-Истина