Akademik Vinko Perić o izbornoj godini u Republici Srpskoj

Akademik, prof. dr Vinko Perić, nedavno je na Ujediniteljskoj naprednjačkoj Skupštini 24.02.2018. godine najavio svoje povlačenje iz bilo kakvog vida javne aktivne politike, a stranka čiji je bio osnivač i predsednik od 2006. godine, SNS Republike Srpske,  osnovana daleke 1997. godine kao prva savremena naprednjačka opcija na Balkanu, njegovom zaslugom, zajedno sa drugim izdancima naprednjaka u RS, postala je deo nove SNS, formirane ove godine, sa idejom da objedini sve naprednjačke ideje  u RS i BiH, pod vođstvom gospodina Dr Darka Matijaševića.

U trenutku kada su mnogi njegovu podršku formiranju nove stranke tumačili kao njegov “comeback“ u politiku i, kao rodonačelnika naprednjačke opcije na Balkanu, videli ga u organima nove stranke u budućoj vlasti, profesor Perić je, govoreći na njenoj ujediniteljskoj skupštini, objavio da ga u aktivnom bavljenju politikom nećemo videti, ali da će u budućnosti vreme posvetiti svojim naučnim i društvenim patriotskim projektima, pre svih projektu “Srpski Pijemont – Zapadni Balkan”.

Naravno, kao slobodni intelektualac, patriota i ekspert za mondološku bezbednost profesor Perić je nastavio da drži fokus na društveno-političkim dešavanjima u Republici Srpskoj i srpskom nacionalnom korpusu i ovaj intervju biće, praktično, prvo njegovo pojavljivanje u javnosti nakon objave o povlačenju iz javnog političkog života, što ga čini izuzetno ekskluzivnim.

Sa profesorom Perićem pričamo o njegovom odnosu prema politici danas, izbornoj godini u Srpskoj, njegovim projektima  i drugim aktuelnostima.

Poštovani profesore, velika nam je čast da upravo za CEOPOM govorite posle, da tako kažem, objave povlačenja iz javne aktivne politike i gotovo pet meseci nepojavljivanja u javnosti. Logično je da naše prvo pitanje bude vezano za Vašu odluku da se povučete u “tišinu“, uprkos mogućnostima koje su Vam se otvarale. Dakle, zašto ste tako odlučili?

Pre nego odgovorim na samo pitanje moram kao uvod dati jednu opservaciju vezano za publicitet koji je ta moja odluka dobila u javnosti. Svi su bili iznenađeni, pa i začuđeni, što sam kao rodonačelnik naprednjaka i govornik na Ujediniteljsko-obnoviteljskoj skupštini svoje stranke u novi SNS izjavio da je moj aktivni javni politički put završen, umesto da se „guram“ u neke nove funkcije. https://youtu.be/UX5_gVKd4GE

To samo pokazuje kakva je percepcija politike i političara u našoj javnosti danas. Svi je doživljavaju kao mogućnost da se, pre ili posle, zgrabi nekakav plen, niko ne pominje borbu za ideju. I to očigledno dosadašnjim političarima i strancima bez obzira šta javno govorili, odgovara, a birači prihvataju, iako povremeno gunđaju na ovo ili ono. A šta je i gde vodi, pitam se, politika bez ideje u svojoj osnovi, ili gore sa lažnom idejom, odnosno kao najgore sa bukvalno lično-interesnom idejom u osnovi?

Ja sada ne bih govorio o nama, kakvi smo, u kakvom okruženju i tranzicionom vremenu živimo i bitišemo, koliko sami doprinosimo onome što nam se dešava, jer to sam u par navrata iznosio u svojim nastupima, pa i ekskluzivnim intervjuima za Vaš portal, ali većina ljudi to dobro oseća na svojoj koži, posebno u odnosu na prethodni društveno politički sistem.

I zato se, u vremenu u kome je lični profitni interes važniji od ideje, uzima za normalno da interes  pojedinca bude iznad nacionalnog, pa je čudno ako neko odabere da zbog ovog drugog zanemari ovo prvo. Ali, Vinko Perić je čovek koji se javnom politikom bavio čista srca i svetla obraza, uvek radi ideje i interesa svog naroda, nikada zbog ličnih interesa. Moji povremeni i nikada dugi izleti u politiku nisu mi doneli nikakvu materijalnu korist, niti sam ikada išta stekao zahvaljujući političkim angažmanima ili vezama, nigde i u ničemu nisam bio privilegovan, niti sam to ikada tražio, bez obzira što moji patriotski angažmani nisu nepoznati.

Otuda mi nije bilo teško da odbijam razne ponude za političku aktivaciju koje sam imao, bez obzira što ih smatram iskrenim i poštujem ljude koji su ih izneli. Zaista verujem da svojoj državi i narodu mogu biti korisniji, bez obzira što u današnjem vremenu neki to neće razumeti, ako nastavim da razvijam svoje inovativne naučne projekte i ako, kao nezavisni intelektualac i patriota, zadržim zdravu kritičku distancu prema bilo kojoj političkoj opciji, lišenu poltronizma.

Znate, kada ste u nekoj stranci pa kritikujete ono što smatrate lošim, poltroni skoče na vas da im rušite stranačku idilu, a ako kritikujete ono što ne valja u drugim strankama oni tamo vas napadnu da govorite iz političkih interesa. Kada delujete kao nezavisni intelektualac i naučnik pre ili kasnije se moraju posvetiti argumentima koje ste izneli, znači uvažavati vaše mišljenje, bez obzira koliko god pokušali da vas diskredituju.

Ako ne uspeju da vas diskredituju medijski i politički, a vi i dalje kvarite „njihovu rabotu“, politički moćnici vam mogu napakovati nešto kako bi vas uništili u javnosti, a ponekad se ide i do kraja, odnosno fizičke likvidacije. To imamo i u svetskoj politici, samo dosta sofisticiranije. Navešću, za ovo prvo, primer diskriminacije Štros-Kana kroz izmišljenu aferu sa sobaricom, i za ovo drugo ubistvo Zorana Đinđića.

Već sam vam pominjao da sam praktično „opomenut“ već dva puta, jer su mi iz Beograda slali predivne dame da se udaju za mene, (i to ne bilo koje dame već bivše sekretarice General štaba Jugoslavije) a da mi kasnije, kad od njih dobiju signal, podmetnu drogu u stan i onda se zna šta sledi, snimanje pompeznog uletanja policijaca, blađenje po medijima, montirani procesi. Naravno, kasnije uvek sledi ponuda da Vam pomognu da se sve reši, ali onda Vas zauvek imaju u šaci, i upravljaju Vama kako im se prohte. Na sreću, dovoljno sam oprezan svuda pa i u „ljubavi“.

Podsetiću vas za sada samo kratko na par mojih političkih ideja i aktivnosti koje je tadašnja vlast morala da sprovede i normalno uzela je sebi političke poene, a detaljno i dokumentovano sve opisujem u mojoj Monografiji koju sam počeo da pišem.

• Tokom 1997. sam sa svojom medijima, VIKOM RTV, uvođenjem TV „Političkog maratona“ u trajanju 3 dana i tri noći neprekidno i uživo svim političkim partijama dozvolio besplatno da pričaju šta god žele, jer tada nije bilo nikakve cenzure niti pravila. Tada sam imao samo dva predajnika i sećam se da treći dan u tim naseljima i gradovima koji su pokrivali moji VIKOM predajnici niste mogli da vidite nijednog građanina na ulici. Svi su bukvalno gledali VIKOM TV-Politički Maraton i telefonom uživo pitali svakog političkog predstavnika šta su hteli, a oni su odgovarali kako su znali.
• Kada je 2010. godine, vlast počela da slavi 10 godina Dejtona, ja sam sa svojim medijima i sa pokojnom Ksenijom Tošić – urednicom Radio Moskve na Srpskom jeziku reagovao protivno toj besmislenosti i bukvalno smo medijskim pritiskom naterali vlast da se odrekrenu slavljenja Dejtonskog datuma 1995, već da prihvate kao dan RS 9. Januar 1992 i da posle dve godine 2012. počnu da slave 20 godina Republike Srpske. Upravo mi smo napravili i reportaže i filmove za punoletstvo (18) godina od 1992, a ne 15 godina od Dejtona. https://youtu.be/lzyHQhLL9Uw  (nažalost moja saradnica Ksenija Tošić na ovom projektu je posle mesec dana u svojoj kancelariji u Moskvi, u 41. Godini života nađena mrtva. Nestala je sva medijska dokumentacija na kojoj smo zajednički radili!)!  
• O 2008. godini sam već govorio, ali sam tu i svetske moćnike uspeo da ubedim da prestanu sa pritiscima oko prenosa ovlaštenja sa RS na BiH i kao što je poznato od 2008. taj prenos je i zaustavljen. A sa mojim medijima sam posle toga i kompletnu političku scenu pokrenuo u desno i sada i Vlast i politika ne mogu nazad. I vlada M. Dodika je raspravljala u kontekstu „Šta da rade sa Vinkom i VIKOM-om, jer oni svojim blago nacionalnim delovanjem gube populanost kod srpskog naroda, a Vinko dobija, što svakako nije bio moj cilj. Moj cilj nisu bili nekakvi politički poeni već da politika postane nacionalno odgovornija. I postala je.

Kada smo kod medija, ja ih koristim da praktično i naučno istražujem mnoge pojave i ponašanja iz više naučnih disciplina, a u ovom kontekstu nezapamćene gledanosti uvrstio bih još dva projekta:

Jedan je Zmaj od Šipova 2008. https://youtu.be/EhhKe62kExE gde se cela RS sa njim zabavljala putem TV i telefonskih pitanja celu noć. Ali sam zbog Zmajeve prirode morao da nakratko prekinem program dva puta da bih ga bar koliko-toliko naterao da se pristojnije ponaša.

Drugi medijski projekat je 2004. sa ženskim VIKOM-Orkestrom čuvenim VIKOMICAMA – medijskim „muzičarkama“   https://youtu.be/tjuLSn9n-08

On je od 2004. napravio neprevaziđenu gledanost,  koja traje i danas oduševljavajući i mlado i staro. Sela su se zavađala i kladila da li one sviraju ili ne. Ja sam im na to pitanje javno odgovarao: „Ako Vi ne verujete svojim očima i svojim ušima, kako ćete meni verovati“, aludirajući na razne političke laži i obmane, koje oni primaju kao poruku i veruju im.

Njihova popularnost je zainteresovala i Evropsku komisiju za kulturu, pa su isfinansirali i Dokumentarni film o Vikomicama pod nazivom „Posao snova“ autorice profesorice dr Danijele Majstorović. https://youtu.be/ENoPcr4Fwww

Sjajno. Mislim da je ono vaše hipotetičko pitanje „Šta je politika vez ideje?“ ne samo apostrofiralo da se „ideja“ u savremenoj politici negde izgubila, već i razobličilo mehanizme i ciljeve savremenih vladajućih „elita“. Kako danas čovek, intelektualac, koji ima inovativne društvene ideje može da ih ostvari mimo uspostavljenih političkih mehanizama, da li je to uopšte moguće?

Teško, ali nije nemoguće. Čovek sa mojim godinama, obrazovanjem, široko spektralnim iskustvom i multi disciplinarnim informacijama, kao i realnim saznanjima, neminovno dolazi i do mudrosti u delovanju. Da bi se danas, neka inovativna i patriotska ideja mogla pokušati ostvariti, mora se preći u konspirativni, legalni i legitimni rad i aktivnosti. Ili kako ja to volim da kažem preći iz „TAME“ u „SVETLOST“. Odnosno, poruke „ideja“ koje emitujete moraju biti usmerene na ljude koji stvarno odlučuju, a oni su iza tame koju šire savremeni političari, najamnici srednjeg nivoa, kako bio nas držali u neznanju i pokornosti. Ako su te „ideje“ prave i ako imaju vrednosti to će biti prepoznato i vrata za njihovu realizaciju će se prvo odškrinuti, a zatim i otvoriti.

Tranzicione probleme koje mi imamo danas, (podsećam vas da je tranzicija svesti čoveka najveći problem), davno su sagledali umni ljudi Evrope, a posebno Amerike, koji su od Indijanske države za 200 godina napravili svetku silu. Takođe i Srbiju i Jugoslaviju su ti ljudi podigli na noge. https://youtu.be/5IqP8kAyikA

U poslednje vreme Rusija na čelu sa Putinom to dobro shvata, razume i radi. Ako želimo biti deo modernog sveta, onda normalno moramo prihvatiti njihove norme i pravila ponašanja, ali to ne mora biti na štetu naših nacionalnih interesa, kako nam pričaju lažljivi političari, već možemo ostvariti tretman ravnopravan sa drugima, dok ne dođemo u buduću vremensku distancu kada bi u celom čovečanstvu, za svaku zemlju i svakog čoveka trebala važiti ista pravila i norme čovečnosti bez religija i raznih filozofskih gluposti koje vode do podela i ratova.

I uvek moramo imati u vidu da se ništa ne dešava slučajno, bez obzira šta nam političari pričali! Postoji uzrok i posledica svakoj pojavi. Znam da me možda većina neće razumeti kada ovo kažem, ali to bi bio moj odgovor na Vaše pitanje o realizaciji „ideje“. U svakom slučaju, ako imate „ideju“ treba se kloniti političara, ne samo zato što će vam je u svakom slučaju „ukrasti“, tačnije „preoteti“, već što će je upropastiti ili unakaziti njen izvorni smisao.

Svakako treba ceniti to što kao patriota i intelektualac ostajete dosledni u držanju izvan aktivne politike kako biste sačuvali mogućnost nezavisnog izučavanja društvenih pojava i njihove kritike, ali da se na trenutak vratimo pojavnoj politici, onako kako je vidi običan čovek. Izborna je godina za BiH, kao i Republiku Srpsku i u moru tih već praktično započetih kampanja i obećanja prosečan glasač se možda ne snalazi najbolje i osvrće se na mišljenje svojih intelektualaca van partija u koje Vi svakako spadate. Kako vi vidite predstojeće izbore na bazi iskustva koje imate kao građanin i intelektualac, ne na bazi političkog mišljenja?

Pa, pre svega, želim da kažem da su ovakvi izbori, i uopšte politika kakvu danas imamo, uglavnom predstava za narod koja za posledicu, nažalost, ima davanje legaliteta strankama da rade šta i kako hoće, kao  i ostvarivanje strategija i ciljeva stranog faktora!

Možda me mnogi neće razumeti, možda će mi neki zameriti što ovako otvoreno iznosim istinu ali izbori su jedna velika manipulacija u svim fazama izbornog procesa, od pravljenja biračkih spiskova do pisanja prigovora i davanja odgovora. I sva sredstva su nažalost „dozvoljena“ vlastima u manipulaciji i obmani. Od one čuvene plave hemijske olovke koja je donela samostalnost Crnoj Gori na referendumu, čija tinta izbledi za 15 minuta, pa do najsofisticiranijih kompijuterskih manihacija. Oni dobro znaju da svako sredstvo opravdava cilj.

Kao primer prokomentarisaću najnovije mahinacije CIK BiH i njihovu zloupotrebu softvera u manipulativne svrhe. Reč je o kompjuterskom određivanju redosleda, koji tobože garantuje neku korektnost. Vrlo mali broj ljudi zna, da kompjuter razne redoslede ili zajedničke grupe posmatrača prilikom izbora  ne izbacuje „slučajno“ kako se laički to vidi, već da mu se unapred zadaju određene smernice na bazi koji „bira“, navodno „slučajno“. To, naravno, rade programeri i to se zove „izvorni kod“ ili „sors“ kojim rad kompjutera upravlja u zadatom smeru, tako da je svaka „slučajnost“ isključena.  Većina o tim malverzacijama ništa ne zna i prihvata „kompjuterski izbor“ kao neutralan i tu dolazimo između ostalih manipulacija i do toga da fid bek potvrđuje moj stručni stav da se sve unapred sofisticirano osmisli, predvidi i uradi onako kako je najbolje za vlast i njene nalogodavce. Napomenuću vas da sam u Berlinu 1979-1980 specijalizirao kompijuterske sisteme upravo na tim kompijuterskim programima, izvornom kodu ili sors-u.

Da stvar bude gora većina odbornika koja izglasava zakone nema pojma o tome, a oni iz vrha upravo predlažu zakone koji im odgovaraju i tako se sve vrti u krug, pa sve ide u skladu sa rečenicom koju često ponavljam – u ovakvim zakonskim i tranziconim vremenima ona vlast koja izgubi i jeste nesposobna i zato nam neki ostaju tako dugo na vlasti.  Otuda sam  najsposobnijeg u tom smislu u prošlom intervju nazvao  pravim imenom „najsposobniji politički mangup u RS“, a i vi i čitaoci ćete prepoznati ko je on! Jer takvi po pravilu (konspirativno ili nesvesno ali uvek lično interesno), odlično služe stranom faktoru i dok god im takvi odgovaraju do tada će i biti na vlasti.

Kada se te manipulacije, razni inženjerinzi, tajni dogovori i sa crnim „vragom“ povežu sa metodom njihovih „sigurnih glasova“ po više osnova, kao oblikom kontrole glasanja narod, birači, mogu uticati na ishod izbora možda za oko 10%, a to je zaista mali procenat za bilo šta ozbiljnije u smislu promena.

Ne izlazak na izbore samo pomaže takvima da se što bolje plasiraju. Dakle, izbori kao stvarna demokratska kategorija zapravo i ne postoje već je ovo što nam se nudi ustvari manipulativni proces političke mafije i veoma su daleko od korektnih demokratskih procesa.

Vi ste svakako u pravu, ali moje pitanje je za koga biste glasali kao građanin, tačnije ima li nekoga ko Vam po ljudskim karakteristikama odudara od tih političkih manipulatora koji na vlast gledaju kao hijene na plen, a na glasače kao ovce za šišanje?

Gurate me tamo gde ne žalim, jer poznajem i imam lična iskustva sa većinom „gospode“ lidera, ali hajde. Ako treba da komentarišem ljudsku crtu, a ne političku, stranačkih lidera u RS  (BiH i Muslimansko-Hrvatska federacija me puno ne zanimaju), moram reći da generalno nisam previše zadovoljan ni sa jednim dosadašnjim liderom. Recimo, ja jako cenim datu reč, a oni većinom lažu kao sam vrag. Ja svako svoje obećanje ispunim i zato polazim od sebe što bi svako trebao, a oni zaborave šta su obećali čim okrenu glavu. I tako redom. Ali, čini mi se, iz mog dosadašnjeg iskustva kao građanina, od sadašnjih političara da najmanje lažu, lažno obećavaju i manipulišu Marko Pavić i dr Nenad Stevandić, a da je svakako najveće političko zlo „gospodin“ Milanko Mihajlica.

Međutim na našu sreću kao građana, pojavljuju se i nova politička imena, koje ja uvek posmatram sa posebnom pažnjom, pa i donekle proveravam, jer su novi ljudi uvek prilika da se sruše ustaljeni stereotipi i nešto promeni na bolje. Mislim da u ovom izbornom procesu imamo dva takva čoveka. To su dr Darko Matijašević, lider nove SNS kandidat za člana predsedništva BiH i dr Radomir Lukić, lider Prve SDS, kandidat za Predsednika Republike Srpske. U njihovom nastupu prepoznajem daleko više iskrenosti, više principijelnosti i više čovečnosti nego kod ostalih, a upravo to su osobine koje danas najviše nedostaju političarima koji su na političkoj sceni već godinama, zahvaljujući manipulacijama i spremnosti na kolaboraciju.

Iskreno verujem da bi njihov ulazak u vlast, čak i simboličan, značio početak promena na bolje i doneo uplovljavanje institucija BiH u mirne vode predviđene Dejtonom, a u RS učvršćivanje političke stabilnosti, zajedništva, centralizacije i pokretanje zamajca ekonomskog prosperiteta ka ekonomskoj samo održivosti, što bi nam najviše trebalo.

Kada već govorim o RS, kao patriota i intelektualac, iskreno mislim da bi posle izbora bilo najcelishodnije formirati Vladu nacionalnog spasa, eksperata i nacionalnog jedinstva koju bi u političkom smislu činile sve stranke koje dobiju na izborima. Nije trenutak da sada obrazlažem zašto, ali to bi predupredilo mnoga iskušenja i podele koje stoje pred srpskim narodom sa ove strane Drine u doglednoj budućnosti.

Izdvojili ste dvojicu aktuelnih i dvojicu relativno novih političara, s tim da bi dr Stevandića mogli svrstati baš u nove liderske pojave RS, jer gospodin Matijašević već ima političko-patriotski pedigre, doduše ne kao lider stranke. Šta se od njih može očekivati u društvenom smislu?

Dr Stevandić je izrazito patriotski orjentisna i hrabra ličnost još od omladinskih dana. Sećam se da je u ona čvrsta komunistička i ateistička vremena lobirao mlade devojke, buduće doktorice, da sa njim odlaze u crkvu, čak i da se krste ako to nisu učinile. Ne bih sada o poznatom slučaju Crvenih beretki u Banjaluci, ali je on uvek imao hrabrosti, čestitosti, korektnosti i humanosti za sve i svakoga. Iza njega stoji briljantna lekarska karijera, više hiljada operacija, preko dvadeset hiljada specijalističkih pregleda itd. Jednostavno, čovek kome ljudi veruju, koji se dokazao u struci pre nego je krenuo u politiku i čovek koji nema problem da iznosi svoje stavove, jer iza sebe ima rezultate u struci.

Šta mislim o dr Matijaševiću najbolje govori činjenica da sam mu dao punu podršku i prvu naprednjačku palicu na Balkanu u ruke, kao lideru ujedinjenih naprednjačkih opcija u RS, koji sledi osavremenjene Vučićeve naprednjačke ideje. Radi se o izuzetnom intelektualnom i liderskom potencijalu, a pre svega o čoveku koji je za RS bukvalno krvario, koji je i u borbi i kao Ministar unutrašnjih poslova RS u izuzetno teškim vremenima uvek imao prava rešenja i ostvarivao izuzetne rezultate. Na bazi mojih informacija on je najzaslužniji što je Policija ostala naša a ne BiH. Dvostruki je doktor nauka, a posebno potenciram ekonomiju, ne onu komunističku nego modernu menadžersku, koja nam u RS tako nedostaje. Njegova beskompromisnost i jasnost ideja donela mu je nadimak Balkanski Putin, a sa aspekta projekta Srpski Pijemont – Zapadni Balkan mislim da ima potencijale za pokretanje značajnih integracionih procesa srpskog naroda u regionu.

Kada govorimo o dr Radomiru Lukiću, dekanu i profesoru Univerziteta u Istočnom Sarajevu, pre svega govorimo o vrhunskom ekspertu Teorije države i prava i Ustavnog prava, čoveku sa mnoštvom objavljenih radova, izuzetno odmerenom u nastupu, ali i čoveku koji je u politiku ušao kao pravni konsultant državnog vrha Bosanskih Srba još 1990. godine nakon izbora u Bosni koji su praktično prethodili građanskom ratu. Uvek u senci, ali uvek prisutan, ovaj beskompromisni patriota prihvatio se teškog posla da kroz Prvu SDS kao pokretom Srpskog naroda u BiH i u kojoj sam lično konspirativno učestvovao, oživi izvorne principe SDS-a koje su loša politika i loši ljudi prognali iz nacionalnog vidokruga srpskog naroda u BiH.

Pomenuo BiH i Vanju Eleza, vrsnog novinara i čestitog kolegu koji možda u ovakvim mahinacijama nema previše šansi, ali svakako vredi oslušnuti ono što ima da nam kaže.

Izborna godina je uvek prilika da se nešto kaže i o aktuelnoj vlasti. Kako kao građanin, intelektualac, ali i istaknuti privrednik, cenite rad Vlade pod Željkom Cvijanović u prethodnom periodu?

Dobro ste sročili pitanje. Da ste me pitali o političkom aspektu rada Vlade RS ne bih vam odgovorio, ne zato što sam se povukao iz aktivne politike, već zato što iskreno verujem da Vlada pre svega treba da se bavi strukom, resorima, resursima i ekonomijom, a ne ogoljenom politikom. Da radi na životnom standardu svih građana, a ne samo članova svoje koalicije, na podsticanju privrednih inicijativa svih privrednika, a ne samo njihovih, na stvaranju svima ambijenta za investicije, a ne samo odabranim itd. Šta ste sve od toga videli u mandatu Željke Cvijanović? Slabo, naravno. Ona je eklatantni primer postavljenja pogrešne osobe na pogrešno mestu. Bez dileme. Istina, Cvijanovićka je zaista vešt politički manipulator, ali mesto predsednika vlade jednostavno nije za nju, jer tu mora biti menadžersko-ekonomski stručna osoba koja je u životu nešto privredno-ekonomski, privatno i bez politike i kriminala stekla, uspela, postigla. Jer ako je neko znao svojim korektnim i zakonitim radom, uz plaćanje svih obaveza državi, postići uspeh za svoju firmu, taj sigurno može i za svoju državu RS.

UPP.RS

Podsećam vas da po meni, Predsednica Vlade ili menadžerka treba da ima svoje usko specijalne i najbolje ljude u struci-oblasti kao Ministre, da njima delegira odgovornosti, obaveze i ovlašćenja, a ona da prima od njih povratene informacije, eventualno koriguje i usmerava brod ka cilju koji bi morao biti ekonomska samoodrživost RS i kvalitetniji život svih građana. Menadžer koji ne može naći slobodnog vremena da nekog primi ili sasluša konkretni predlog nije nikakav menadžer.

Zato javno pitam, kakav je menadžer predsednik vlade, ili neki ministar, ako u svom mandatu ne nalaze vremena da na razgovor primi predstavnike Udruženja privatnih poslodovaca RS (UPP RS) koje uspešno radi od 1993. godine, i koje je 2.000 godine porezima i doprinosima firmi svojih članova punilo budžet RS oko 80%,  ili stručne i dokazane ličnosti po temama od vrhunskih interesa za budućnost RS.

Ili da ispravi enormnu grešku koju je recimo napravila njena Minisarka Rešićka, (možda i namerno), čime je ugrozila ili u najmanju ruku usporila samo-održivost i budućnost Republike srpske po pitanju međunarodnog priznanja i ugleda RS u Svetu. Za mene nikakav. Ali to je druga tema.

Možda će ona biti bolja kao klasičan političar, ali kao premijer …  Loše.

No, ako govorimo o radu i rezultatima Vlade, isključujući političku konotaciju, jer se ne bi svrstao sa opozicijom koja će uvek reći da je loše ili vlast da je sve dobro, realno posmatrano situacija u RS je sledeća:

Najveći trošak građana i države RS je prezaposlenost u državnom i javnom sektoru (to su ti njihovi sigurni glasači i sa tom vrstom zapošljavanja se hvale), i to je jedan od osnovnih faktora i niske produktivnosti, kvaliteta rada i korupcije. Pazite, koji su i drugi i bitniji problemi kod političkog zapošljavanja?  Većinom su to diletanti za posao koji obavljaju, nemaju odgovornosti jer imaju nekoga sigurnog iza leđa i često na razne sofisticirane načine uzimaju novac i dele sa onim iznad sebe. U javnosti to zovu korupcija međutim prava reč je kriminalci i takve treba u zatvor, ali…

Ja opet navodim činjenice koje sam doživeo i pokušao vladi ukazati na te probleme o čemu se ona obično očituje ćutanjem i nemanjem vremena zbog prezauzetosti poslom?

Dalje, veliki novac građana iz RS, bez razloga odlazi u Sarajevo, zahvaljujući njihovom neradu, nestručnosti, diletantizmu i raznim glupostima. Navešću samo primer Tantijema od Autorskih prava umetnika RS i mnogih drugih  navodnih obaveza građana RS koje moraju da plaćaju BiH organizacijama.  Ja to zovem harač, pa čak za to moramo da molimo strance da nam pomažu, jer i oni se slažu sa nama da se to ne treba slivati u BiH. Ali… Da ne govorimo o sofisticiranim medijskim manipulacijama svih medija, osim VIKOM RTV i nekih manjih lokalnih. Većinom je nažalost sve politika i lični interes.

Posledica takvog rada i stanja je i masovan odlazak mladih iz RS, prerano umiranje ljudi, samoubistva i mnogo toga još, direktna su posledica lošeg rada isključivo Vlade.

Praktično rečeno, nama će svima biti bolje kada politiku stavimo u funkciju ekonomije, a nauku, znanje, struku, sposobnosti i odgovornost u funkciju društvene moći naše RS.

Ambijent za to treba da stvori stručna Vlada na čelu sa kompetentnim premijerom. Gospođa Cvijanović jednostavno nije tip menadžera da bi to bila. Ne mislim time zaista ništa loše, ali ta funkcija je prosto nadilazi.

Mislim da bi Dodik, u šahovskoj partiji čije finale neminovno sledi, žrtvom dame započeo ponovnu dobitno-patriotsku kombinaciju u BiH, a mogao bi je završiti onom čuvenom rečenicom bivšeg predsednika jedne nestale države po povratku iz Beograda u Zagreb „Ja sam svoj posao završio“…

Teško je, uvaženi profesore, pričati sa Vama a nedotaći se bezbednosnih tema i situacije oko migranata, protestima zbog smrti mladog Davida Dragićevića, dolaska engleskih stručnjaka za specijalne operacije u BiH itd. Kako kao stručnjak za mondološku bezbednost vidite sadašnju bezbednosni trenutak u BiH i Republici Srpskoj?

Svakako kao veoma složen i kao deo širih destabilizacionih procesa u regionu. Ali i kao iskazivanje određenih slabosti unutar bezbednosnog koncepta RS. Tu pre svega mislim na tragediju mladog Davida Dragićevića i sve što je tim povodom usledilo. Pre svega, želim da izrazim žaljenje što je došlo do smrti tako mladog čoveka, kao i drugih preranih smrtnih slučajeva kakvih je bilo bez toliko pompe, a možda ih nije moralo biti. I ne bih se, kao ozbiljan i odgovoran čovek, dalje izražavao o tome, jer šta reći a da već nije rečeno?! Politika je do krvi prljava rabota, razne obaveštajne službe vršljaju kako im je volja, diletanata i meritora koliko hoćete, medijskih manipulacija bezbroj, niko za ništa ne odgovara i u takvom okruženju, u poplavi raznih dezinformacija i neistina, kao i nesposobnosti da se do istine dođe blagovremeno, sve prerasta u ovo što se sada dešava. Ali poenta je da u tome što se dešava ne može biti pobednika, već samo poraženih, a to smo svi mi i naša Republika Srpska.

Što se tiče migranata ja taj problem i dalje posmatram kao deo šire konspirativne strategije koja ima svoje fazne ciljeve, pa uzimajući faktor vreme u budućnosti optimista sam po pitanju konačnog rešenja. Evo, samo jedna opaska u vidu pitanja: Šta mislite ko će voditi u budućnosti te blisko-istočne bivše muslimanske ISIL države, kojih će biti daleko više, ali prostorno i ljudski manje, koje svet sada demokratizuje? Nadam se da ne verujete da će ostati prostor da naši unuci ponovo ratuju protiv nekakvog ISIL-a, recimo, 2050 godine? Ko je lud da dozvoli da Evropom i svetom zavlada ULMA?!

A kada govorimo o pojačanom prisustvu britanskih obaveštajaca, odnosno stručnjaka za pseudo operacije, ako izuzmemo tabloidnu štampu koja od bombastih naslova pravi tiraže, njihov dolazak može biti iznenađenje samo diletantima i velikom broju građana koji ne prate niti imaju potrebu da znaju  svetske procese i dešavanja. Ali, da se malo našalim, ne treba da nas brine dolazak četrdesetak Britanaca dok god nas i Rusa ima 300 miliona.

Načuo sam da ste prošlog meseca tražili i dobili časni otpust na članstvo u Regularnoj Velikoj Loži Srbije, gde ste imali funkciju Zamenika Velikog majstora. Da li je ta informacija tačna i šta je razlog?

Tačna je. Više je nominalnih i normalnih razloga što sam se odlučio na takav korak, ali glavni je što se povećava broj intelektualaca i časnih ljudi koji „kucaju na vrata“ da uđu u Bratstvo slobodnih zidara, tj. Masona u RS, a drugi što je Srbija puna srbijanaca, a ne pravih Srba. Mislim da će većina čitalaca razumeti šta želim da kažem.

Dakle, značajno mi se povećala aktivnost na tom polju u Republici Srpskoj, tako da je na neki način prirodno da svoje prisustvo u Beogradu svedem na manju meru i oslobodim se obaveza koje sam imao kao Zamenik velikog majstora RVLS. Želim da kažem da ja već dugo godina imam bratski kontakt sa Zoranom Nenezićem, prvim srpskim Velikim Majstorom 33^o, koji je i dalje pravi Svetionik i savetnik ljudima koji tragaju za Istinom i Svetlošću i da taj moj Bratski kontakt sa prvim i najboljim (i ako smo u svetskom bratstvu svi Braća) ostaje i ostaće vekovima.

Takođe, moje aktivnosti oko projekta Srpski Pijemont–Zapadni Balkan sve više dobijaju na značaju, pa samim tim i moje aktivnosti na intenzitetu, a tu je i rad na Monografiji o mom životu i radu u dva dela, za koju verujem da će svima na Balkanu, a posebno na prostorima bivše SFRJ, biti vrlo interesantna jer će biti autentični prikaz ljudi i događaja jednog burnog vremena, prepuna argumenata, dokumenata i istina koje do sada nisu videle svetlo dana ili su bile pogrešno predstavljane.

Zvuči krajnje zanimljivo. Kada tu Monografiju možemo očekivati, jer poznajući Vas očekujemo da to bude nesvakidašnji praktično-iskustveni naučni projekat, ali i budući izvor autentičnih informacija iz vremena o kome govorite?

Monografija će ići u dva dela, dva toma. Prvi ide od mog rođenja u Kravicama, selu kod Bratunca, prati mladost u Šapcu, prvi posao u Beogradu i odlazak u Gradišku i Banjaluku i ima oko 15 poglavlja. Kroz odrastanje jednog dečaka i mladosti jednog čoveka prati se vreme u kome praktično počinje da klija seme zla i odumire jedna zemlja, a da ljudi koji u njoj žive još uvek toga nisu svesni. Paralelno sa zemljom, sa Titovom Jugoslavijom, odumire i jedan društveno-politički sistem, odnosi i vrednosti, što različiti ljudi različito doživljavaju. Sve to saopštava se čitaocu u dinamičnoj formi pitanja i odgovora, kroz stvarne životne priče, potkrepljene slikama, dokumentima, izvodima iz štampe itd. Taj prvi deo moga života i rada se završava paralelnim stvaranjem moje Republike Srpske i zajedničkom borbom za opstanak do 1997.

Pokušaću da taj prvi deo izađe iz štampe krajem ove godine i razmišljam da tu knjigu Deda Mraz -ovski poklonim svakom čoveku koji želi nešto da nauči, da se menja, da napreduje i postigne nešto konkretno u životu, ne osvrćući se šta okruženje priča. Da kroz jedan stvarni životni Put možda pronađe nešto i za sebe.

A taj moj životni put, to da sam rođen u delu Jugoslavije koji je danas Republika Srpska, da sam odrastao i radnu karijeru počeo u Srbiji, pa se u Srpsku vratio i tu bio deo njenog rađanja, sve to na neki način simbolizuje i sudbinu srpskog naroda koji u Srbiji ima svoju Maticu, a u Republici Srpskoj svoj Pijemont srpstva.

Drugi deo u oko 60 poglavlja, će nastaviti pratiti sve moje širokospektralne i multidisciplinarne aktivnosti od 1997. godine do danas. Od VIKOM medija, ekonomije, NVO sektora, politike, nauke, kulture, društva do Srpskog Pijemonta i Regularne Velike Lože Republike Srpske. U njemu će biti mnoštvo značajnih događaja i projekata koji će biti osvetljeni iz do sada nepoznatih uglova, uz mnoštvo raznih pikanterija iz  sveta visikog biznisa, politike, braka, ljubavi itd., ali uvek potkrepljeno čvrstim argumentima i uz poštovanje naučne metodologije za pisanje Monografija. Ali, o tome neki drugi put. Sada sam posvećen tom prvom delu.

Da li biste mogli biti posvećeni ovim važnim nacionalnim projektima da ste se vratili u politiku i krenuli u izbornu kampanju?

Svakako ne. Ali, otvoreno vam kažem, to nikada nije bila moja opcija, bez obzira što sam ponuda imao dosta. Iskreno verujem da radeći na svojim projektima koje sam pomenuo, i onim koji do sada nisu bili tema, u društvenom smislu više doprinosim svom narodu i njegovoj istoriji i budućnosti, nego kada bih se aktivno bavio politikom. Ja nemam želudac za današnju politiku, niti toliko kože na obrazima.

Zahvaljujem na izdvojenom vremenu, poštovani profesore, I jedva čekamo Vašu Monografiju.

Hvala vama! A Monografija dolazi. Pozdrav čitaocima CEOPOM-Istine.

Izvor: CEOPOM-Istina