„Ништа није ни добро ни зло, таквим га чини наше уверење“, рекао је Хамелт, који је тиме поставио нека кључна питања: Да ли је морална истина субјективна? Да ли се она мења са променом времена и променом ставова? И да ли постоји виши закон, трајни закон, Божији закон, непромењив и вечан, којем људски закон треба да се прилагоди?

Да ли су, на пример, десет заповести Старог завета, као хришћанско учење и природни закон, непромењиве и примењиве на све људе у свим временима? Или нека од десет заповести може бити уврштена у списак застарелих моралних забрана?

Ово питање је директно у страначкој кампањи за председничке изборе поставио Пит Батгејг, звезда у успону пролећа 2019. године. „Градоначелник Пит“ поносно истиче да је геј и да живи срећно са својим мужем. Он каже да га је Бог направио онаквим какав јесте, и да живи живот који му је Бог наменио. Одговарајући на питање о склапању истополних бракова, градоначелник је пркосно одбрусио Мајку Пенсу:

„Да, господине потпредседниче то ме је приближило Богу. То је ствар коју желим да сви Мајк Пенсови овог света разумеју: ако имате проблем са тим ко сам ја, ви немате проблем са мном. Ви, господине, имате проблем са мојим творцем“.

Батгејг је у недељу објавио своју кандидатуру, што обећава да ће све дубља морална подела у САД бити основни и централни мотив избора који ће се одржати 2020. године. Наши културни ратови се неће ускоро завршити.

Овог викенда, подаци Општег друштвеног истраживања показали су да 23.1 одсто Американаца тврде да нису религиозни, што надмашује број католика од 23 одсто, иначе наше најбројније верске групације, као и евангелиста којих има 22.5 одсто. А проценат оних који се не идентификују са било којом религијом порастао је за 266 одсто у односу на 1991. годину.

Што се тиче главних протестантских заједница, оне заједно нису ни упола тако бројне као Американци који не исповедају никакву религију. Уз нашу расну и етничку разноликост, Америка и у религиозном смислу постаје све разноврснија; дехристијанизација је у пуном замаху.

Постајемо други народ, а постхришћанска Америка ће изгледа бити наша судбина много пре краја овог века. Размислите шта се већ променило.

Једна од напуштених цркви у Америци

У 19. веку богохуљење је било злочин. У бурним двадесетим годинама 20. века пороци попут алкохола и коцке били су забрањени. Сада су то главни извори прихода државе. Развод је био реткост. Сада се половина свих склопљених бракова заврши разводом.

Након сексуалне револуције шездесетих, ванбрачна рођења су порасла до нивоа где се 40 одсто деце рађа у домовима без оца, као и половина Хиспаноамериканаца и 70 одсто деце црначке популације.

Порнографија, за коју је била прописана казна затвора, данас доминира кабловском телевизијом. Марихуана, некада пошаст друштва, сада је популарни нови производ. Сенаторка Kамала Херис на све то тражи легализацију проституције. У животима многих Американаца, хомосексуалност и абортус су још увек били скандалозни злочини. Сада су то драгоцена уставна права.

Ипак, тврдња градоначелника Пита – да га је Бог учинио гејом, да је Бог намеравао да он тако живи свој живот и да је тај живот уједно моралан и добар, нова је прекретница на путу ка новој Америци.

Јер оно што Батгејг тврди јесте или да Бог мења своје моралне законе како би се прилагодио променљивом човековом понашању или да је хришћанска проповед и пракса према хомосексуалцима 2 000 година била нетрпељива, штетна и морално неоправдана.

Ако је Пит у праву, хришћани су, још од времена Христа, изопштавали и прогонили гејеве само због тога што јесу то што јесу и што су се понашали онако како је Бог намеравао. А ако је то истина, шта ће у своју одбрану рећи хришћанство?

Пит Батгејг, један од фаворита за председничку номинацију Демократске странке на америчким изборима 2020. године

Већ сада, међу добрим делом Америке, посебно међу младима, провејава мисао да је Запад крив за векове расизма, империјализма, колонијализма, ропства, сексизма, ентничког чишћења, верског прогона и културног геноцида над аутохтоним народима. Сада, према логици градоначелника Пита, Запад је такође крив за вишевековну мрску хомофобију према људима који су живели онако како их је Бог створио и онако како је намеравао да они живе.

Шта нам ово говори о изборима 2020. године? Док демократе стају у заштиту моралности истополног брака градоначелника Пита, они ће такође инсистирати на томе да женска репродуктивна права остану неприкосновена, и да још увек нерођене бебе, којих је 60 милиона убијено у материцама од случаја Роу против Вејда из 1973. (Роу против Вејда је назив процеса пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава, у којем је Суд донио пресуду којом је закон савезне државе Тексас који је забрањивао абортус стављен ван снаге, јер је, по пресуди суда, у супротности са Уставом Сједињених Америчких Држава. Ова пресуда није укинула само закон у Тексасу, него и све сличне законе широм САД, прим.прев.), и даље не добију никаква права, па чак ни право на живот.

Kако је могуће замислити да ће тако подељена нација моћи поново да се уједини? Kако таква нација састављена од, са једне стране, многобројне елите која се стиди своје историје и наслеђа и, са друге стране, половине „бедника“ (која се оцењује као „расистичка, сексистичка, хомофобна, ксенофобна, исламофобна и нетрпељива“) може имати кредибилитет да тврди како је она „град на гори“ или лучоноша за друге народе.

Америка је данас моћна, просперитетна и слободна као ниједна држава у историји. А ми смо то богаство и слободу искористили да створимо културу и друштво које данас многи наши људи и велики део света виде као разуздано и декадентно.

Постхришћанска Америка, на много начина, почиње да личи на оно како су нас учили да је изгледало предхришћанско Римско царство.

Ако је начин живота градоначелника Пита заиста моралан, онда је хришћанство у заблуди већ 20 векова.

Превео – Радомир Јовановић


Извор: buchanan.org/Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Америка у постхришћанској ери

* Обавезна поља