Антивирусни програм реконструкције Владе Србије

”Ко је вирус Тројанац” у влади Србије ?

Кабинет Ивице Дачића трајаће још најмање девет месеци, до годину дана, односно, до одлуке о добијању датума за почетак преговора за пријем у Европску унију. Западни савезници подржавају Александра Вучића и Ивицу Дачића, што значи да прича у вези са изборима неће још неко време бити актуелна.

Реконструкција владе је нова политичка конструкција, која би требало да „допуни“, односно имплементира у акциони план владе Бриселски споразум и све процесе које Србија треба да реализује до почетка 2014. године. Реконструкција владе полази од политичких премиса владајуће коалиције, тј. јасно зацртане државне политике ка Европској унији.

Политички „вишак“ у влади могу бити све оне партије које се не уклапају у „рам“ Вучића и Дачића. Истовремено, реконструција владе представља и својеврсно „проветравање“ кадрова, уз појачање политичке динамике у склопу реал-политичких околности. Нема сумње да ће из Владе Србије изаћи сви они који на било који начин нарушавају компетенције владајућих партија.

Уједињени региони Србије су најбенигнији у „проветравању“ владе, јер не представљају „гранични случај“ за посланичку већину, нити су пресудни за будућност владе. То, наравно, не значи да ће Млађан Динкић и његова партијска елита отићи из владе „савијеног репа“. У оваквој ситуацији треба очекивати да су Динкићеви политички „апетити“ порасли, али да то СНС и СПС неће моћи тако лако да „сваре“. Било како било, реконструисана влада суочиће се наредних месеци са низом крупних питања и проблема који су од животне важности за грађане Србије. Пре свега, треба очекивати да ће доћи до додатног сиромашења грађана, до повећања стопе незапослености и корупције. Инвестиције како домаћег, тако и страног капитала неће порасти, а створиће се и додатни проблеми у јавном сектору.

Поред тога, Влада Србије је опхрвана веома тешким дијалогом са Србима који живе на северу Косова, али и са свим обавезама које треба испунити по Бриселском споразуму. Ако се ту дода и најављено поскупљење струје која се уграђује у цене производа, али и инфлацију, јасно је да је влада Ивице Дачића на тешким мукама. Уколико ЕУ и/или ММФ не притекну у помоћ Србији и не пруже јој подршку око покретања привреде, уз додатну инвестициону „инфузију“, садашња влада ће се почетком 2014. године наћи пред тешким изазовима опстанка.

Поред тога, влада Ивице Дачића мора и да прегура „дечије болести“ левичарења и облика међусобних конфронтација на бази заштите политичке олигархије на власти. Данас је Србија на тешком испиту. Уколико политичко вођство буде изнад парцијалних интереса партија на власти, постоје шансе да им грађани и надаље поклањају своје поверење. Исправно мисли проф. Миодраг Зец када каже да су“ партије појеле државу“. Партије на власти већ две деценије једу супстанцу државе и грађана, на начин да штите своје парцијалне интересе у власти са преко 30 000 људи који чине власт партија, од општина до републичких институција.

Све досадашње владе вршиле су реконструкције да би се бавиле самим собом и тако добијале подршку јавности. Између моћи партија и реконструкција крила се по правилу неспособност влада и њених министара да крену у темељне реформе државе и јавне управе, и да ограниче моћ партијског апарата и државних структура над грађанима. Уместо снаге грађанске иницијативе следе партијске и лидерске борбе.

Реконструкција садашње владе је збир „трулих компромиса“ и „политичка козметика“, а не стварне намере за промене. Лидере странака у власти већим захватима у власти у својим партијама који подразумевају смене неспособних и погрешно постављених на функције, као и оних склоних корупцији и аферама могу то третирати као слабости партије и стварању партијског незадовољства који води политичким борбама у странакама и прелетима у друге партије. Странке и даље у вршењу власти у Србији јавне функције третирају коа свој феуд или политички плен. То се најбоље може видети по ПУПС-у, чланици коалције око СПС-ПУПС-ЈС.

Отац Јован Кркобабић је потпредседник владе Србије и „сива еминенција“ контроле ПИО фонда који је трећина или четвртина буџета Србије. Син Милан Кркобабић је посланик и директор Поште Србије преко којих иду пензије ПИО Фонда и „господар“ живог новца као стварне моћи у Србији. Управо се преко мини партије као што је ПУПС, који сам неможе да добаци ни два до три одсто бирачког тела крије висока концентрација моћи и утицаја.

Слично је и са УРС-ом, бившим Г-17 плус, који суверено влада финасијама, економијом и привредом Србије од 2000.године у различитим формама. Ако све то склопимо као политички „мозаик“ добијамо застрашујућу слику о партијској моћи у Србији, пред грађанима и њиховим правима и слободама. Свака партија у власти од локалне до републичке добија по нешто „колача“, а грађанима остаје само да из контејнера ваде остатке партијске грабљивости.

Извор: Видовдан