Арапски поглед или Путин човек вредан поштовања

Како се вести о руској војној акцији у Сирији шире и наилазе на одобравање, остатак света не може ништа сем да помешаних емоција посматра са стране. Захвалност, бес, разочарење, фрустрација – само су неке од визура кроз које посматрачи гледају на све то, али све их уједињује неверица.

Може изгледати застрашујуће напор да се процени интерес сваког од актера, а камоли да се сложи слагалица како би ствари имале смисла. Међутим, ако се симултано разумеју интереси свих страна, онда ћемо добити много јаснију слику.

Може се скоро са сигурношћу рећи да су руски удари само у првој недељи били много ефикаснији од оних које је већ годину дана или чак више спроводила коалиција предвођена САД. Извештаји о руским мисијама нису, међутим, баш јасни. Не извештава се о сваком појединачно нападу како би се стварао привид ефикасности, као у америчким извештајима, рађеним у холивудском маниру, на какве смо навикли још од операције Пустињска олуја у Ираку 1991. године. Ипак, како су непријатељи сиријске владе, најблаже речено, узнемирени, извесно је да руски удари служе својој сврси.

Зашто би иначе Саудијска Арабија званично тражила од Русије да заустави нападе? [1] Саудијци су имају интензиван дијалог са Русима већ две године. Онда кад се принц Бандар вратио из Москве 2013. празних руку, Саудијци су схватили да је Сирија Русима црвена линија. Можда нису схватили колико је била црвена та црвена линија чак ни онда кад су Руси посредовали у мировној иницијативи између Саудијске Арабије и сиријске владе, успостављеној после само једног састанка између државних званичника. Саудијци су остали тврдоглави и помислили су да могу да форсирају Русију и/или да је терају на предају, притом не знајући колико је далеко Русија спремна да иде пошто се исцрпе све дипломатске опције.

НЕВЕРОВАТАН ОБРТ ЕРДОГАНОВЕ СУДБИНЕ

Што се тиче Турске – баш као што је у чланку за једне либанске новине написао Мухамед Нур-Един под насловом Русија у Сирији – велики пораз Турске [2] – Русија се упорно на више нивоа трудила да увуче Турску у мировну иницијативу како би се прекинуо рат против Сирије. Такође су покушали да је уведу у антитерористичку осовину, раме уз раме са Русима и Ираном, али без успеха. Русија је раније отишла још даље од тога, покушавајући да економски стимулише Турску цевоводом Турски ток. Али Ердоган је прилично иритирао Путина, обећавајући једно, затим радећи сасвим друго.

Сад и Турци траже престанак руских удара на сиријском тлу. Недавни упади руских авиона у турски ваздушни простор су их екстремно забринули, терајући их да размишљају о последицама, тако да би сваком ко мисли да би се Турска усудила да обори руски авион најбоље било да сачека и то види.

Први пут после скоро пет година и невероватног обрта судбине, карте су поново подељене и Турци сад брину за сопствени суверенитет и дешавања на јужним капијама своје границе, кроз која навиру реке џихадиста, пљачкаша и оружја. Турци су тако прошли пут од господара до просјака илити од султана до кмета, падајући са коња на магарца.

Уз рат који је покренуо и који му се отео контроли, затим уз нови рат који је објавио Курдима, и уз односе са Русима који су све гори, Ердогану следећег месеца измиче победа на изборима, о којима је толико сањао. Од свих фактора антисиријске групе нико није бешњи на руску интервенцију од Турака и нико није већи губитник од њих.

Кажу да је Русија „отишла предалеко“; и, заиста, од Русије нико није оволико очекивао. Али ми можда још ништа нисмо ни видели. Мајкл Флин, амерички генерал у пензији, за РТ је изјавио да га не чуди реакција Русије зато што је пређена „црвена линија“. [4] Дипломатски је ставио до знања да не мисли да би САД требало да криве себе зато што су прешле црвену линију, али, према његовом мишљењу, оваква реакција је сасвим логична за једну суперсилу, притнуту до самих својих граница.

„Претеривање“ Русије огледа се у томе што је успоставила сопствену зону забране летова пошто Америка и њени савезници бар двапут то нису успели да учине кроз Савет безбедности УН. [5] Све што је Русији за тако нешто било потребно јесте позив и одобрење сиријске владе. Руска зона забрана лета односи се на све државе, осим Русије и Сирије. Интересантно је да се то односи и на Израел, а оно што Израелце посебно брине је огроман број ПВО система унутар Сирије.

Израелци сумњају да то није само привремена мера која ће бити укинута пошто Руси заврше своју мисију. Руси су себи направили базу у Латакији. То је прва и једина база ван територије Руске Федерације, и свакако ће чувати небо у радијусу од 300-400 километара око базе док год је у оперативном стању, а оперативна ће свакако остати још дуго.

АМЕРИКАНЦИ, ШОКИРАНИЈИ ОД ОСТАЛИХ

Фирас ал Шуфи је за либански сајт Алах акбар био врло отворен кад је рекао да Русија ставља Америци до знања да Медитеран није део Атлантика. [6] Другим речима, Руси својим америчким колегама шаљу поруку да је Медитеран, или барем његов источни део, сад у руском домену, а не америчком, и да ће Израел с тим морати да се помири јер другог избора нема.

Сами Американци више су шокирани руском реакцијом од осталих, вероватно зато што су они потпуни губитници. Американци се још од распада СССР упуштају у ратове искључиво против слабијих и сиромашнијих војски. Сада схватају да, ако уђу у Сирију и супротставе се Русима, мораће да буду спремне на рат против себи равних противника, а то је нешто на шта нису спремни. САД се неће супротставити Русима јер су силеџије, а силеџије бирају само слабије.

Иако су признали да је програм обуке „умерених побуњеника“ потпуно пропао, Американци остају чврсти у ставу да Русија треба да избегавати њихово бомбардовање. Руски министар дипломатије Сергеј Лавров је уз дозу сарказма затражио од Американаца да му објасне ко је умерени побуњеник, а ко не. Ипак, објашњење није добио, јер оно и не постоји. Исто тако саркастично али и духовито је Лавров рекао да, ако један борац изгледа, хода и ратује попут терористе, онда он и јесте терориста. [7] Али то је рекао пре него што је закључио да је „Слободна сиријска армија“ једна „фантомска структура“ и да у Сирији заправо не постоје никакви умерени побуњеници. [8] Међутим, Америка и даље тврди да жели да подржава умерене побуњенике, [9] а поједини извештаји закључују да су спремни да их наоружавају и обучавају. Имајући у виду да је 500 милиона долара вредан пројекат обуке на терен извео само пет бораца, остаје да се види да ли ће речи бити преточене у дела.

Добро је видети да непријатељи Сирије и разни чланови антисиријске коалиције врдају, свако на свој начин. А још су боље вести да су се терористи дали у бег. Прогнозе су да је три хиљаде њих напустило своје положаје у јужној Сирији и да су виђени како иду ка Јордану. [10] Још 600 их је примећено како иду ка Ираку.

И, на крају, што се присталица Хезболаха тиче, и они могу бити мирни, с обзиром да ће званичници Хезболаха на крајњу победу гледати као „заједничку“, имајући у виду пуну сарадњу са сиријском војском и Русијом. [11] Кад су сви са неверицом чули вести о првим ваздушним ударима Русије, остало је да се види шта ће их још више шокирати. Сад се говори о ширењу руског бомбардовања и на терористичке базе у Ираку. А ту су и непотврђени наводи о припремама Русије за копнене нападе.

Председник Путин је све изненадио. Рефлектори су уперени ка њему, док оставља западне лидере далеко иза себе. Сваким својим кораком напред он тера своје непријатеље на више корака назад. У Сирији Путин има надимак „Абу Али“, што је израз за неког ко је снажан и ко, кад прича послу, то што прича заиста и мисли. Његови потези и решеност заиста га чине невероватним, невероватним Абу Алијем.

__________________
Напомена преводиоца:

* Изразом „Абу Али“ у Либану се означава човек вредан поштовања. У жаргону то је израз за „правог човека“, „мушкарину“. Такође, у Либану постоји изрека која би у грубљем преводу са арапског гласила: „Кад нема „правих“ људи, довешћемо Абу Алија, човека који може бити прави шеф, вођа“.

________
Упутнице:

1. http://goo.gl/TsnSU0

2. http://assafir.com/Article/448490

3. http://www.almanar.com.lb/wap/edetails.php?cid=20&eid=1320889

4. https://www.rt.com/news/317710-russia-red-lines-flynn/

5. http://www.sott.net/article/302979-Russia-establishes-no-fly-zone-for-NATO-planes-over-Syria-Pentagon-freaks-out

6. http://www.al-akhbar.com/node/243350

7. http://edition.cnn.com/2015/10/01/middleeast/russia-syria/

8. http://fortruss.blogspot.com.au/2015/10/lavrov-free-syrian-army-is-phantom.html?m=1

9. http://goo.gl/FbbR67

10. https://www.rt.com/news/317720-terrorists-leaving-syria-airstrikes/ .

11. http://assafi.com/Article/448762

Извор: Нови Стандард