Baer protiv Baera

Pre neki dan je ambasador SAD u OEBS-u, Danijel Baer, dao intervju „Danasu“[i] koji je, voljno ili nevoljno, prvenstveno bio u službi učvršćivanja stereotipa savremenog američkog diplomate koji se bavi našim prostorima: arogantan i samouveren bez pokrića, drzak u propagiranju bezakonja, neosetljiv na ljudsku patnju koju njegova zemlja izaziva, usta prepunih sladunjavog i lažnog moralizma.

A pre nešto više od četiri godine, bivši agent CIA, Robert Baer, koji je početkom rasturanja SFRJ bio, po sopstvenom priznanju, profesionalno angažovan upravo na tom poslu, dao je pokajnički intervju srpsko-britanskom časopisu „Britić“,[ii] koji nas, voljno ili nevoljno, podseća da u svetu  još uvek ima ljudi kojima je ostalo bar malo savesti, makar i onih koji su tokom poslednje četvrtine veka radili za američku državu.

Glavna poruka Baera-OEBS je da „Sjedinjene Američke Države imaju jasnu politiku da podržavaju nastavak konsolidacije bezbednosti na Balkanu i dobro upravljanje“, što je verovatno odmah izazvalo blagu jezu kod onih koji su to pročitali, a i poriv da se podsete gde su im skloništa od bombardovanja iz 1999, baterijske lampe, kantice za gorivo, konzerve, stara ćebad, sveće i zakopani kalašnjikovi. Jer, njihove asocijacije na američko „konsolidovanje bezbednosti“ su bliže onome o čemu govori Baer-CIA:

„Lično sam bio šokiran količinom laži koje su širili CIA i američki političari… Cilj propagande je bio da se podele (jugoslovenske) republike i da se te države otcepe od matične Jugoslavije… Postojao je jedan sveobuhvatni cilj, a to je podsticanje mržnje i nacionalizma putem televizije, da bi se zaoštrile razlike između ljudi“…

Mogli bismo i svi mi, sa punim pravom, da kažemo da smo lično šokirani da Danijel Baer, i američke diplomate uopšte, insistiraju na daljem vređanju naše inteligencije time što nastavljaju da ponavljaju sličnu vrstu laži skoro četvrt veka kasnije – ali samo pod uslovom da verujemo da se išta u međuvremenu promenilo, i da smo prespavali slične američki inspirisane „konsolidacije bezbednosti“ u Iraku, Libiji, Siriji, Sudanu, Somaliji, Gruziji, Ukrajini. A i u samoj Americi, u kojoj se svaki dan bez nekog novog masovnog ubistva može smatrati premijom.

Dakle, nema mesta za šokiranost i malograđansko zgražavanje, već za čvrst, nestentimentalni realizam. Od one vrste koju nam toplo preporučuju političari sa sjajem EU i američkih zvezdica u očima. Sa svoje strane, Baer-OEBS nam realno saopštava – ono što smo vam napravili, biće toga još. Kako drugačije tumačiti njegovu izjavu:

„… unapred se radujemo danu kada će Kosovo dobiti svoje mesto za stolom sa ostalih 57 zemalja članica i učesnica OEBS-a… mislim da je to nešto što će pojačati i stabilnost i bezbednost u regionu“.

Pogotovo kada je sravnimo sa onim što Baer-CIA govori o stvarnim ciljevima američke kosovske otimačine:

„Kosovo je uzeto iz dva razloga: prvo, zbog mineralnih i prirodnih resursa, i drugo, radi NATO vojne baze na Kosovu. Njihova najveća vojna baza se sada nalazi u srcu Evrope“.

Prevedeno na ljudski jezik, Baer-OEBS mašta o konsolidaciji, odnosno legalizaciji jedne klasične imperijalne otimačine, koju je u dve rečenice dekonstruisao Baer-CIA.

Ali, ni to nije sve, kako se kaže u američkom marketinškom žargonu, there’s more: poziv Crnoj Gori za učlanjenje u NATO će, saopštava nam Baer-OEBS, sa osmehom preprodavca kradenih polovnjaka, „učvrstiti regionalnu bezbednost“.

Nije da u tome nema smisla. Biće mnogo stabilnije i bezbednije NATO-u da avganistanski heroin sa „Kosova“ prebacuje u Evropu, preko „nevjeste Jadrana“. Zajedno sa po kojim „umerenim teroristom“ kojeg SAD trenutno toplo preporučuju kao „demokratsku alternativu“ Bašaru el Asadu. Čisto da se Evropa preterano ne opušta, i odaje sanjarenjima o saradnji sa Rusijom i sinergičnim evroazijskim dobacivanjem do obala Tihog okeana. Jer, takva sanjarenja znaju da izrode i po koju jeretičku misao, poput: pa šta će nam onda američki „kišobran“?

Zato Baer-OEBS, radi utvrđivanja gradiva za domoroce, u svom intervjuu nikako ne propušta priliku da Rusiju smesti u, za Amerikance, poželjne okvire:

„Rusija je samo regionalna, ne i velika sila, pa SAD nema nikakve veze sa Rusijom u tom pogledu (odnosno, pogledu rivaliteta na Balkanu)“.

Štaviše, Baer-OEBS nam svima poručuje da će SAD „nastaviti da na budućnost Balkana gleda kao na svoj nacionalni interes“, što bi se, primerenim primitivnom rečnikom, moglo prevesti kao „obeležavanje teritorije“. Ko god ima mužjaka psa, zna o čemu pričam.

Nažalost, Baer-CIA mu tu daje za pravo:

„Sve je jasno, ljudi koji su tiho podstakli rat i gromoglasno vikali o miru su sada vlasnici kompanija koje eksploatišu razne mineralne resurse i slično u zemlji. Jednostavno, oni su od vas napravili robove, vaši ljudi rade za džabe, a profiti idu u Nemačku i Ameriku, oni zarađuju! U krajnjoj liniji, vi treba da plaćate za ono što ste sami proizveli, a pošto nemate novca, morate da se zadužujete. To je priča čitavog Balkana!“

Međutim, za razliku od prezimenjaka u OEBS-u, nekadašnji agent CIA, za kog je poznati američki novinar Simor Herš napisao da je „važio za možda najboljeg terenskog oficira na Bliskom istoku“, nudi smislenu ocenu i savet:

„Izmanipulisani ste, a oni su dobili šta su želeli. Bilo bi glupo da nastavite da se mrzite. Morate da budete jači i da pokažete da ste svesni šta se desilo i ko je odgovoran“.

Ovo me podseća na lično iskustvo sa jednim zapadnim diplomatom, u Republici Srpskoj, oko godinu dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Delegacija Kontakt grupe je došla da tadašnjem Predsedniku R. Srpske, Biljani Plavšić, uruči demarš – ne sećam se tačno po kom pitanju, jer su bili redovni. Razgovori su bili, kako je tada po pravilu bilo, teški, bez uzmicanja bilo koje strane. Ja sam sedeo preko puta nemačkog diplomate. U jednom trenutku, Nemac je, radi pojačavanja psihološkog pritiska, optužujućim tonom postavio pitanje koje je, smatrao je, bilo retoričko (nagradni odgovor: Srbi!):

„A ko je odgovoran za sva ova razaranja, smrti, izbeglice, bedu?“

Bez mnogo oklevanja, ne čekajući odgovor Predsednice, nagnuo sam se preko stola da bih mu bio što bliže, i odgovorio mu:

„Nemačka!“

Posle tišine od nekoliko sekundi, sastanak se nastavio. Ista meta, isto odstojanje. Ali se Nemac do kraja sastanka više nije čuo. Posle mi je diskretno prišao njihov prevodilac, mladi musliman iz Sarajeva, da mi čestita. I posle, kad bi se javljao u kabinet, tražio je da razgovara sa mnom.

Dok smo se tako ponašali u Republici Srpskoj – i dok nije napravljen razdor u rukovodstvu – poštovali su nas. Isto važi i za Srbiju. Ovo čisto navodim kao dokaz da je nekadašnji operativac CIA u pravu, odnosno da nisu svi Baeri isti. Ako nekom dokaz uopšte i treba.

Posle svega, nemamo šta da izgubimo – osim svojih okova, koje smo sopstvenim glupostima i naivnošću sami sebi namaknuli. U protivnom nam se smeši anti-utopija koju nam nudi novo oličenje banalnosti zla, koje nam se ovih dana javilo iz sedišta OEBS u Beču. Ili, parafrazirajući Čerčila, izabraćemo sramotu, a imaćemo i rat.

___________________________________

[i] http://www.danas.rs/danasrs/politika/__optuzbe_da_sad_zeli_nestabilan_balkan_su_ruska_propaganda_.56.html?news_id=312371

[ii] http://www.ebritic.com/?p=213256

Izvor: Fond Strateške Kulture