misa-djurkovic-240x240Да нема таблоида, тешко бисмо знали у каквом блату живимо. Наравно, они спадају и међу главне креаторе тог муља, но у исто време само захваљујући повременим сукобима актера из тог света, у јавност израњају информације о стварним носиоцима моћи и реалним путевима њеног стицања и практиковања. Није стога чудо што потпуно култни статус у Србији имају један двонедељни треш магазин, те редовне квазиспортске сеансе уторком које води Дејан Анђус на телевизији Коперникус.

Ето, на пример, само ко редовно прати Анђуса може да схвати реални домет моћи и улоге Горана Весића у разним сегментима овога режима. Можда је још бољи пример наизглед неочекивани, у последњих десетак дана, повратак у жижу србијанске јавности Весићевог дугогодишњег партнера Владимира Бебе Поповића. Анђус је још пре неколико недеља открио састав изборног штаба владајуће Српске напредне странке у коме се поред Драгана Вучићевића, Жељка Митровића и Горана Веселиновића налазио и поменути Поповић.

У жижу београдске и подгоричке јавности Поповић је поново дошао захваљујући низу скандала који су отпочели још са отварањем случаја Стефановићеве дипломе, а куда ће да одведу још не може ни да се предвиди. Наиме, у Београду је наизглед преко ноћи двоглава таблоидна аждаја која је две године сложно уништавала и слуђивала Србију почела да једе саму себе. Главе су се окренуле једна према другој и сада избацују сву могућу сплачину која се накупила током деценија заједничког делања. Јавности још није јасно како се десило да сложни „Курир” и „Информер” почну да уместо опозиције нападају један другог, док Родићи тврде да је узрок наводни покушај Поповића да преузме „Курир”.

У Подгорици је у исто време Поповића у први план изнела једна гнусна афера. На интернету је најпре пуштен снимак наводног полног чина између жене и пса, да би затим црногорско издање Вучићевићевог „Информера” објавило на насловној страни слику В. Ћ. уз инсинуацију да је управо она та особа која овако општи са псом. Овај срамни напад на особу која је жестоки критичар грогираног Ђукановићевог режима изазвао је реакције опозиције, грађанске јавности, страних амбасада, међународних институција, а чак је и канцеларија државног тужиоца покренула поступак за забрану тога што се зове „Информер”, а издаје се за новину. Сама В. Ћ. је за паковање афере директно оптужила Поповића и изашла у јавност са доказима за то.

Уследило је затим јавно гостовање Поповића у „Утиску недеље”, где је он с поносом показивао колику моћ и утицај има и код Вучића и код Ђукановића, што је вероватно шокирало многе неупућене у Србији. Тиме је, међутим, само јавно откривена карика која директно повезује структуру братске и пословне сарадње између окружења ова два тренутно најмоћнија човека у Србији и Црној Гори, али и могући разлог због кога су западни центри моћи озбиљно кренули на ову сложну дружину.

vladimir-beba-popovic-2-520x330

Ко је био у Црној Гори пред недавне веома значајне локалне изборе могао је на делу да види како функционише најпрљавија могућа „политичка кампања”. Основу овог предузећа, осим полатиничене ,,Побједе” (којој је иначе најближи београдски партнер треш портал Петра Луковића „Е-новине”), чинили су управо црногорски „Информер”, отворен непосредно пред изборе, и Пинк Монтенегро. „Информер” је ретко ко куповао, али је служио да лансира гадости и афере против (углавном просрпске) опозиције, док их је Пинк преузимао и читао у вестима. Упућени су тврдили да је иза свега стајао Поповић, који је неколико година уназад главни Ђукановићев спин доктор.

У очи пада да је ово иста структура која у Србији чини ударну песницу премијерове пропагандне моћи, са Поповићем који у Београду све више настоји да преузме сличну функцију као у Подгорици. Постоје тумачења да је у вези са свим овим и потпуно неразумна и неразјашњена сеча комплетног врха полиције, управо оних људи који су својевремено уз помоћ страних служби одрадили хапшење Дарка Шарића и велике заплене дроге. Дакле, постоје сумње да Вучић и Ђукановић желе у Србији да успоставе исти режим какав постоји у Црној Гори и да ставе шапу на све медије и лукративне послове. Пошто запад на то гледа веома нелагодно, Црној Гори је дефинитивно ускраћен позив на чланство у НАТО-у, а у Србији су исти центри отворили низ упозоравајућих афера.

У сваком случају, с појавом Бебе откривена је и београдској јавности коначно показана блискост премијера Србије и Црне Горе, њихових режима, пословних амбиција и заједничких „визија” о томе како ове две земље треба да изгледају. Србија је, чини се, заиста у великој опасности да је преузму нимало безазлени људи који су се некада тужили, свађали, јавно псовали, али их је данас окупио јасан пословни интерес. 


Извор: Политика

Коментари

Један коментар на Беба – карика која повезује

Оставите коментар

Оставите коментар на Беба – карика која повезује

* Обавезна поља