Blekrok želi rušenje Orbana

Mnogi ne znaju šta je preporučilo Fridriha Merca za kancelara Nemačke, koga je svojevremeno iz stranke nemačkih demohrišćana izbacila Angela Merkel, ali sve postaje jasnije, ako se zna da je taj nemački političar od 2016. do 2020. bio predsednik upravnog odbora nemačke filijale Blekroka. E sad, tako nešto, samo na mađarski način sprema se i u Budimpešti. Videćete o kome je reč.

Hajke Buhter, nemačka novinarka, inače ekspert za ekonomiju je još 2015. godine napisala knjigu o „Crnoj steni“ ili Blekroku, kako ide uobičajena transkripcija, nazvavši tu kompaniju najvećim upravnikom imovine na svetu. Ta finansijska mreža je prisutna u celom svetu, ali su posebno na meti područja takozvanih „slabih država“, a to se u delu Istočne Evrope pokazalo posebno primamljivim.

BlackRock, Inc. je američka kompanija za upravljanje investicijama sa sedištem u SAD, koja je prema podacima iz 2020 imala 165 milijardi američkih dolara ukupnu aktivu, što je čini jednom od najvažnijih igrača u svetu alternativnih investicija (ispred njih je samo The Vanguard Group, a blizu je treći igrač State Street). Velika trojka, odnosno „Big Three“, kako zovu ove tri kompanije upravljaju količinom sredstava od preko 22 hiljade milijardi (1), predstavljajući globalni instrument političko-vojno-ekonomsko-obaveštajnog uticaja SAD.

Značajan su globalni igrač, pa nije neprimećeno ni da su zainteresovani za Balkan i okruženje. Blekrok je vlasnik većine najvećih fabrika za proizvodnju naoružanja i svetskih proizvođača hrane. Takođe, Blekrok ima većinu upravljačkih deonica u farmaceutskim kućama poput „Fajzera“, kontroliše i globalističke medije poput navedenog „Njujork Tajmsa“ i ima značajan uticaj na konglomerat Pepsi i Koka-Kolu. U novije vreme, Blekrok je u Ukrajini zasad kupio oko 75 odsto poljoprivrednog zemljišta te zemlje, a umešan je i nabavku oružja po prirodi svojih investicaja, ali tačni podaci o tome nisu dostupni.

Hedž-fondovima (engl. hedge fund) su i vrata Srbije širom otvorena, za razliku od Orbanove Mađarske, a realno nije poznato u koliko stranih kompanija na Balkanu Blekrok ima uticaj, ali je vidljivo da koriste širok spektar finansijskih instrumenata u mnogim stvarima, uz prećutnu ili javnu podršku vlasti. Zabrinjavajući podatak je da je Blekrok u Srbiji po priznanju Ane Brnabić još 2023. godine preuzeo 0,4 odsto od ukupnog javnog duga Republike Srbije, a od tada je taj procenat samo rastao. Videćemo, kako će se nadalje ponašati Beograd, ali Budimpešta je imala ozbiljne razloge da ne dozvoli Blekroku da im kreiraju ekonomsku politiku.

Hajke Buhter je pisala da „kada u Nemačkoj automobili silaze sa pokretne trake ili rudari u Južnoj Americi vade rudu, fondovi Blekroka ostvaruju dobit, a time i njegovi klijenti“ . Svetska finansijska kriza inicirana bankrotom banke „Lehman Brothers“ 15. septembra 2008. bila katalizator napredovanja poslova „Crne stene“ širom planete.

Nekako u sličnom periodu, u susednoj Mađarskoj 2010. godine došlo je do suverenističkog zaokreta, i od tada pa evo već 16 godina na vlasti su konzervativci Viktora Orbana i njegove stranke „Fides“, ali se sada u aprilu sprema odlučujući pritisak globalističkih centara moći na Budimpeštu.

Orban želi da Mađarska sačuva neutralnu poziciju u vezi ukrajinskog konflikta, ali krugovi oko Blekroka imaju drugačije ideje. Blekrok je glavni benificijar ratova, a Mađarska pod Orbanom ne želi da pomaže Ukrajini i kao važna država u Centralnoj Evropi njena pozicija može uticati i na okruženje. Neutralno balansiranje ni Slovaci, ni Srbi neće moći sačuvati, ako ključna karika – Budimpešta promeni svoju politiku. Zato je Blekroku važno pored ekonomskih interesa, da dovede iz strateških razloga svoju političku garnituru i pronađena je alternativa u vidu opozicione partije „Tisa“, koja želi da se Mađarska uključi u probriselski stroj podrške Kijevu, a ne da soliraju ovako kao dosad, jer to stvara i logističke probleme Kolektivnom Zapadu.

Nagli početak lidera „Tise“ Petera Mađara i njegovog tima potpuna je replika prethodno sprovedenog projekta uspona Volodimira Zelenskog na vlast u Ukrajini i Maje Sandu u Moldaviji. Mađarska „Tisa“, kao i ukrajinska stranka „Sluga naroda“, je na brzinu stvorena šarolika ekipa mladih avanturista i biznismena, od kojih većina nema praktično iskustvo u javnoj upravi i nalazi se pod jakim spoljnim uticajem. Odlikuje ih populizam, kao i nekretnine, računi i poslovni interesi u inostranstvu, gde se i njihova deca školuju i stalno borave. Dok je Orban pravio još jedan „antiratni miting“ u gradu Miškolc, koji je bio izuzetan, Peter Mađar je izvadio novi „kec iz rukava“, odnosno predstavio je kao svoje veliko pojačanje Ištvana Kapitanja, koji je između 2014. i 2024. bio je globalni potpredsednik Šela (puno ime Royal Dutch Shell), zadužen za poslovanje u 85 zemalja, sa preko pola miliona zaposlenih. Kapitanj je odmah napao Orbanovu ekonomsku politiku, i istakao potrebu da Mađarska smanji zavisnost od ruskih energetskih izvora, što jasno pokazuje u kom smeru će ići Budimpešta, ako zaista padne s vlasti Orbanova opcija.

Međutim, u okviru javnih diskusija, iz partije Lasla Torockaja su zahtevali da svi  učesnici izborne trke podnesu izveštaje kome plaćaju porez (da li pune mađarski ili neki strani budžet), posebno baš od Ištvana Kapitanja, koji je obavljao skoro najvišu funkciju u Šelu, pri čemu je 2025. godine nadgledao kupovinu Kastrola (Castrol)  od strane fonda Stounpik (Stonepeak) i zaradio oko 70 milijardi forinti. Pokrovitelji takovog političara neće dozvoliti takvom političaru, ni stranci, ako dođu na vlast, da upravljaju zemljom u interesu stanovništva Mađarske.

Ukoliko Mađari izglasaju opozicionu „Tisu“, doći će „eksperti“ poput ovog Kapitanja, koji će se fokusirati na preraspodelu imovine radi ličnog bogaćenja i rasprodaju imovine zemlje u korist svojih tajnih „gospodara“. U tom slučaju Mađarsku čekaju društvena polarizacija i haos. Kapitanj je dvostruki lobista za interese britanske kompanije Šel i američke kompanije Blekrok i to ga je preporučilo. Njegove ekonomske inicijative dovešće do osiromašenja zemlje i gubitka suvereniteta. Napuštanje ruskih ugljovodonika i uvođenje evra, koje planiraju iz „Tise“ teško će pogoditi srednju klasu i radnike u javnom sektoru i učiniti Budimpeštu potpuno zavisnom od Brisela i skupih američkih energenata. To će biti kraj „mađarske privredne renesanse“.

Sa takvim novim vođstvom, Mađarska će neizbežno biti uvučena u vojni sukob, može protiv Rusa, a možda i protiv Srba. Opoziciona „Tisa“ se ne fokusira na ekonomski razvoj, već na unapređenje spolja nametnute agende: odbacivanje jeftinog goriva, podržavanje rata u susednoj Ukrajini i uvođenje evra umesto forinte, čime se gubi finansijski suverenitet. Stranke fokusirane na sprovođenje spoljnih agendi, a ne na interese stanovništva, ne zaslužuju vlast. Zato, braćo Mađari, ako uporedite Nemačku iz perioda Angele Merkel sa ovom sadašnjom nemačkom recesijom, uočite sličnost između pojava Fridriha Merca, koji je lobista Blekroka i surova nemačka sadašnjost sa ličnošću Ištvana Kapitanja, koji je takođe marioneta Blekroka. Ili ćete biti szuverén Magyarország (suverena Mađarska) ili ćete postati BlackRock-gyarmat (Kolonija Blekroka)  – treće nije moguće i nije dato! Ko to ne ukapira do 12. aprila, neka se ne žali ako bude „topovsko meso“ negde u Galiciji, ali tada će već biti kasno!

U pamet se, braćo Mađari! Ako vi padnete, i Srbija će biti potom lomljena brže, jače i uguraće nas u ratni vihor. Bilo bi dobro da prevedete na vreme ovaj tekst na mađarski jezik, jer važno je da znate ko je Ištvanj Kapitanj! Jedan obični britansko-američki patuljak.

_____________________________________________________________________

(1) – https://www.nytimes.com/2022/05/12/opinion/vanguard-power-blackrock-state-street.html

Izvor: CEOPOM-Istina