Braća velikog brata

Građani Srbije sami finansiraju kulturni genocid koji se nad njima sprovodi, narodni novac kojim se taj genocid finansira se bez kontrole preliva u privatne džepove, dok se kazne za nepoštovanje zakona opet plaćaju iz narodne kase.

Povezanost firme Dragana Đilasa, Telekoma i „Velikog brata“ o čijim detaljima nas obaveštava Pištaljka je samo jedan mali primer kako sami finansiramo sopstveno uništenje. Naravno, ne direktno, već preko legitimnih predstavnika koje smo demokratski izabrali.

Sponzorisanje kulturnog genocida

Sezonu „Velikog brata“ emitovanu u jesen 2009. godine sponzorisao je Telekom, o čemu su upadljivo svedočili bade-mantili učesnika, bele boje sa vidnim obeležjima MTS (Mobilne telefonije Srbije) na leđima, dok je prenos bio neprestano dostupan na internetu, za šta zahvalnost dugujemo Telekomu Srbija. U to vreme, kao i danas, vlasnik kompanije „Emotion Production“ koja je emitovala Velikog brata je bio Dragan Đilas. Sa druge strane, generalni direktor Telekoma je u to vreme bio visoki funkcioner DS Branko Radujko. Istovremeno, narodnim novcem iz Telekoma finansiran je kulturni genocid u Srbiji i bogaćenje visokih funkcionera DS.

Za vreme vladavine DS, Telekom je odbijao da objavi ugovor o saradnji sa Đilasovom kompanijom uz obrazloženje da traženi ugovor sadrži odredbu o poverljivim podacima koji se ne smeju objavljivati. U rešenju tadašnjeg direktora Telekoma (Radujka) objašnjava se da su u pitanju poslovne, poverljive informacije, čijim bi odavanjem navodno mogla da bude naneta šteta Telekomu, ali i drugom preduzeću na koje se odnose informacije.

Telekom i Arena sport

Isto se desilo i dve godine kasnije, 26. avgusta 2011. kada je objavljeno da je Telekom Srbija kupio 51 odsto udela u preduzeću HD-WIN d.o.o. koje je vlasnik četiri TV kanala Arene sport. Sa stanovišta dobrobiti samog Telekoma i države, potpuno štetan posao, jer šta će Telekomu sportski kanal. Međutim, sa stanovišta ličnih interesa, ovaj „poslovni“ potez sasvim logičan. Postoji sumnja da je kupovinom od strane Telekoma, HD-WIN d.o.o. platio dug od 7,5 miliona evra Đilasovoj firmi. Uvidom u ugovor, to bi se razrešilo. Međutim, Telekom je i u ovom slučaju odbio da objavi ugovor, uz obrazloženje da Telekom nije organ javne vlasti i da nema obavezu da primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Kazne će se platiti iz narodne kase

Sada nastupa drugi deo apsurda, a to je da za Radujkove i Đilasove mahinacije kaznu plaćaju građani. Poverenik za informacije je 8. oktobra 2010. doneo obavezujuće rešenje kojim je poništio odluku Telekoma da ne objavi ugovor o sponzorisanju „Velikog brata“. Telekomu je tada naloženo da objavi ugovore u vezi sa emitovanjem „Velikog brata“. U međuvremenu, Telekom nije objavio ugovore, i zbog kršenja Poverenikovog naloga uredno plaća kazne. Prvu kaznu od 20.000 dinara u budžet Republike Srbije Telekom je uplatio 2010. godine, dok je druga kazna od 180.000 dinara plaćena 2011. Iz jednog državnog džepa se novac presipa u drugi državni džep, a ni Radujka ni Đilasa niko ne dira.

U ovoj mahinaciji sa Telekomom saučestvuje i nova vlast jer i pored galame o borbi protiv korupcije nije raskrinkala vinovnike mahinacije i nije obezbedila da novo rukovodstvo Telekoma objavi ugovor. U članu 28 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje se obaveza Vlade da izvrši rešenja Poverenika u situaciji kada ni kažnjavanje ne urodi plodom. U ovom slučaju, još 16. februara 2011. godine, Poverenik je Vladi Srbije uputio zahtev za obezbeđenje prinudnog izvšrenja njegovog naloga o objavljivanju ugovora, ali od tada nema odgovora.

Radujko je otišao iz Telekoma, ali njegovi naslednici se ponašaju isto kao on. Poput Radujka, novi menadžment ignoriše nalog Poverenika od 12. marta ove godine, kada je Telekomu ostavljen rok od tri dana da dostavi ugovore o kupovini TV kanala Arena sport. Ovaj nalog više od tri meseca nije sproveden u delo, a sve ukazuje na to da će Telekom u budžet Srbije ponovo „dotirati“ 200.000 dinara kazne.

Izvor: Pištaljka