Данас је Црна Гора колевка новог парадокса. Она нестаје онда када мисли да је највише има.

Најмлађа чланица НАТО-а, најозбиљнији кандидат за чланство у Европској унији, свеколики „лидер у региону“, са узурпатором на власти (који је умислио да је државник) — Црна Гора се представља у напону снаге. Има је толико да не може да стане у постојеће уџбенике, па се деци пишу нови, укључујући нову историју и знамените личности.

Али сав тај јефтини привид срушио се забраном уласка у Црну Гору академику Матији Бећковићу и још тројици интелектуалаца, професора универзитета из Србије.

Кажу да су на том тајном (има ли га — нема ли га) списку и други људи чије су речи и мисли опасне по опстанак државе. Чланица НАТО-а је „нападнута“ од највећег живућег српског песника и брани се забраном његовог уласка у Црну Гору. Он ће ипак, по свој прилици, виртуелно прекршити забрану и казати своју реч. Уколико и она буде опасна по режим, не би изненадило да у помоћ буду позвани и амерички маринци.

У Америци се Доналд Трамп бори са „дубоком државoм“, а у Црној Гори је завладала „плитка држава“. У њој се не зна ко је за шта одговоран, па се бежи од конкретних имена и све препушта „институцијама система“. Тако је и овај списак непожељних и опасних донeо неко безимен на основу некаквог магловитог овлаштења.

Иначе, прича о црногорским институцијама система је плодно тло за свеколике вицеве и шале. Тако су, једно време, институције у Црној Гори биле „све оно што вам је сметало да директно дођете до Мила Ђукановића“.

Црногорске институције су, кажу, независне и ослобођене политичког утицаја, али када се мало прочепрка по њиховом персоналном саставу пронаћи ће се мноштво љубавница, супруга, наследника и блиских рођака људи из власти и владе.

Избором Душка Марковића за премијера, ствари су се унеколико промениле. Милу је ослабио утицај до мере да је новим законом о председнику Републике био приморан да себи пропише додатна овлаштења и очува моћ. По свему судећи, у томе неће имати много успеха. Злобници кажу да је то у некаквој вези са сукобом унутар постојећих кланова који деле Црну Гору и управљају свако својим парчетом.

У недавној преписци са митрополитом Амфилохијем поводом цркве на Румији, Душко Марковић је наумио да владики одржи моралну лекцију. Потписао је текст (сам га засигурно није могао саставити будући да доказано нема моћ такве писмености) у којем расправља са позиције силе и сопственог тумачења закона. Верујем да му је владика Амфилохије већ опростио, јер је одавно свестан да овај не зна шта ради и да му је, више него осталима, потребна божја помоћ.

Када смо Душка Марковића преводили из Мојковца у Подгорицу, био сам у прилици да о томе донесем одлуку. Питао сам Мила зашто предлаже овај трансфер, а он ми је рекао да је у питању заслужни кадар наше партије који је под великим притиском супруге да се пресели, јер су деца стасала за даље школовање.

Добро, а шта он конкретно зна да ради, питао сам Мила. Ништа посебно, али је веран као пас, одговорио ми је. Тако се Душко Марковић преселио у Подгорицу и зарадио надимак „Душко радијатор“.

Разуме се он је, у међувремену, далеко догурао. Највјероватније користећи до краја свој основни квалитет који га је препоручио Милу.

Паметан предузетник би у данашњој Црној Гори требало да отвори „Агенцију за стид и извињења“. Ту би, професионално, на себе преузимао стид због поступака тренутних црногорских власти и главара и, с друге стране, упућивао пригодна извињења због таквих радњи.

Послова би било преко главе. Вероватно не би били добро плаћени, али би се могли третирати као инвестиција у непосредну будућност. Односно, као заузимање бољих позиција у неком новом старту. Критичари данашње Црне Горе биће првоборци неке наредне. Тако је одувек било, па нема разлога за сумњу да би могло бити другачије.

У међувремену, Матија, Александре, Чедомире, Дејане и ини који се налазе на списку непожељних у Црној Гори — извините и не замерите свима нама који се искрено стидимо због тога.


Извор: Спутњик

Оставите коментар

Оставите коментар на Црна Гора као “плитка држава”

* Обавезна поља