Неочекивана посета Зорана Заева Сарајеву, у петак, 17. новембра, изазвала је мало медијске пажње, ни приближно као она из јула месеца. Званично, Заев је присуствовао Самиту социјалдемократских партија, а састао се и са председавајућим Савета министара БиХ, Денисом Звиздићем. ЕУ и НАТО интеграције, потреба за економском и регионалном сарадњом, биле су фразе одапете у медијски простор. Иако у јавности приказана као „безбојна“, посета Заева није без значаја.

Креатори нове политичке мапе Балкана послали су Заева у Сарајево, званично због склапања споразума о билатералној сарадњи, али је по среди било нешто сасвим друго. Заев је у Сарајево стигао првенствено због сусрета са челницима Савеза за промене (СЗП), којима су претходно у познатој амбасади „натрљали нос“ због политичке стерилности и упутили на Заева да им објасни како се руши „ненародни режим“. Тако су лидери СЗП добили прилику да „из прве руке“ чују идеје и савете Заева и његових сарадника како да изађу на крај са „корумпираним режимом“. У дискусији је, наравно, доминирало име Милорада Додика, председника Српске, који је „исти Груевски“ јер влада Српском „популистички, дуже од 12 година“, попут Груевског, чија је партија у Македонији на власти била читаву деценију. Оцењено је да „фазу прислушкивања“ треба оставити за собом, јер контрола Додикових телефонских разговора није дала резултат у виду „паковања“ афера и прављења медијских конструкција. Додик је био далеко опрезнији од Груевског док је телефонирао. Стога је преовладало опредељење о потреби да се закорачи у нову фазу, која изискује упорност „и понеку жртву ради компромиса“, а све како би се опозиција приближила власти. То је и Заеву помогло. Када је почео практиковати састанке са Груевским и приближавати му се „како би се превазишла криза у односима“, а затим „једном ногом крочио у владу“, пад Груевског био је неминован.

Већ у недељу 19.11. лидери опозиционих странака у Републици Српској, Вукота Говедарица, Бранислав Бореновић и Драган Чавић, на састанку код председника Народне скупштине РС Недељка Чубриловића предложили су заједнички споразум којим би се уредили међусобни односи на политичкој сцени до избора 2018. године и решила парламентарна криза. Председник НС РС Недељко Чубриловић након састанка са представницима политичких партија је рекао да је договорено да се формира комисија која ће радити на споразуму „О принципима политичког деловања и координације“.

У тексту који је опозиција понудила, тако, стоји: „Ред у Народној скупштини Републике Српске одржаваће запослени у служби обезбеђења као и минималан број припадника Министарства унутрашњих послова у цивилним оделима у складу са вишегодишњом праксом и без личног наоружања, док ће спољно обезбеђење објекат вршити униформисана полиција.“ (Члан 3) Очито да су сви покушаји „освајања“ Народне скупштине кроз насилно нарушавање њеног рада, остали без учинка првенствено због адекватног реаговања полиције, те се она овим чланом настоји удаљити и пасивизирати.

Занимљив је и Члан 4 истог документа: „У циљу стварања општег демократског амбијента једнаких могућности обезбедиће се непристрасно и објективно информисање грађана применом највиших професионалних стандарда у републичким јавним емитерима Радио телевизији Републике Српске (РТРС) и новинској агенцији СРНА.

Народна скупштина ће одмах формирати радну групу за израду нових закона којима би се обезбедила потпуна објективност, професионалност и независност РТРС и новинске агенције СРНА.“ Занимљиво је да се у смислу мониторинга не спомиње БН Телевизија, веома пристрасна у корист опозиције, иако се и она већим делом финансира из општинских и градских буџетских средстава, наравно, онима где СЗП обавља власт. РТРС и СРНА се, уз МУП, и даље сматрају „стубовима режима“ и стога су на удару.

Најупечатљивији је Члан 6 Споразума: „Ради заштите интереса Републике Српске и ефикасне координације формираће се Савет Републике Српске којег ће чинити Председник РС, Српски члан Председништва БиХ , Председник Народне скупштине РС, Српски Члан Председништва Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (преседавајући/копреседавајући), Председник Владе РС и Српски члан Савета Министара БиХ (председавајући/копреседавајући) као стални чланови Савета.“ Саветом Републике председавао би председник Народне скупштине Српске, а прва седница поменутог тела предложена је за 31.12. ове године. Нуди се и стварање Етичког комитета који би био у функцији прекида „увредљиве и свађалачке комуникације“. Приближавањем на бази сарадње, нарочито оснивањем неке врсте саветодавног комитета Српске, што је институционализовање новог тела, корак је ка заједничкој влади. СЗП се преко низа захтева жели представити као незаобилазан фактор.

Заев је донео методологију и презентовао своје искуство како се приближити власти да би се она срушила. Приближавање, а потом извлачење из владајуће коалиције једног од партнера, што је Заев успео са ДУИ, партијом Албанаца која је дуго подржавала Груевског, постао је главни посао познатих амбасада. Покушава се створити пукотина у власти, како би се владајућа коалиција разбила пре избора и тако демонтирала скупштинска већина. Наиме, према свим параметрима, ако ствари остану непромењене, СЗП се нема чему надати на изборима. Стога се према Демократском народном савезу пласирају информације да ће Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Социјалистичка партија Републике Српске (СП РС) створити нову постизборну коалицију са Уједињеном Српском, партијом Ненада Стевандића, и да у тој коалицији неће бити места за ДНС. Уједно, СЗП нуди различите погодбе у смислу заједничких кандидата на предстојећим изборима. Наравно, цео процес се одвија под патронатом амбасада, које се својски труде да креирају исход предстојећих избора. До кулминације свих политичких игара и сплетки доћи ће на пролеће, када се поново планирају покренути сукоби и нереди у Народној скупштини.

 


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Да ли је Заев нови гуру опозиције у Српској?

* Обавезна поља