Да ли Мухамед Швракић поново зпочиње рат у Босни?

Последњих дана име Мухамеда Швракића, прератног „телохранитеља, возача и блиског човека од поверења“ Алије Изетбеговића (како сам наводи), све више интригира јавност. У контексту антитерористичке вежбе специјалних полиција Србије и Српске овај актуелни председник Зелених беретки најавио је сличну „вежбу“ припадника овог удружења, уз захтев да им Оружане снаге БиХ уступе потребна средства. Но, спорна полицијска вежба за Швракића и следбенике представља тек изговор или повод, а стварни мотив „звецкања оружјем“ јесте најављени референдум Републике Српске поводом Дана Републике.

Елем, оно шта се у почетку чинило као дневно политиканство прераста у понашање озбиљног друштвеног угрожавања каквим би се институције требале озбиљно позабавити. Како сам Швракић тврди, 01. септембра 2016. године одржан је састанак „Одбора Зелених беретки за кризне ситуације у БиХ“. Састанку је присуствовало преко 70 ратних команданата Зелених беретки из целе земље. Дакле, групација која је средином 1991. године започела припреме за рат у БиХ-и, која је наредне године и изазвала крвави рат, поново се састаје и бави питањем „мира у земљи“. Застрашујуће, зар не?

Ипак, у односу на самог Швракића постоји готово заборављена прича о једном референдуму и једном убиству који су 1992. године директно произвели крвопролиће. Дан након „референдума о независности БиХ“ испред српских сватова стају четири позната сарајевска криминалца: Рамиз Ћело Делалић, Таиб Торлаковић, Суад Шабановић и поменути Мухамед Швракић.

Како су „Вечерње новости“ објавиле 2005. године Ћело Делалић је својевремено признао убиство које није починио. По овом медију: Делалић је „преузео“ убиство које је починио Мухамед Швракић и то за новчану награду добијену од његовог оца – Емина Швракића. Иначе, Емин Швракић је јуна 1991. године у Сарајеву предсједавао основачком скупштином Зелених беретки и сматра се једним од највиших ауторитета ове злогласне организације. Мухамед се, бар по медијским наводима, хвалио убиством Гардовића и сам себе прозвао „муслиманским Гаврилом Принципом“!

Да ли је смртоносни хитац у Николу Гардовића испалио Делалић или Швракић суштински јесте важно, но важније је знати да су поменути криминалци и екстремисти напали људе само због њихове етничке припадности. Према сведочењу Јована Гардовића, сина убијеног Николе, Мухамед Швракић је непосредно након убиства (пред полицијом!) на њега потегао аутоматску пушку, претио му и псовао српску мајку.

Није Швракић тада понео аутоматску пушку у сврху „демократског дијалога“, него да њоме проводи вољу својих истомишљеника, који су дан раније на референдуму „одлучили о судбини Босне и Херцеговине“. У контексту учињеног доиста застрашујуће звучи кад Швракић и слични траже оружје и „војне вежбе“ и то поводом референдума. Мислим да је крајње вријеме да се институције позабаве овим „муслиманским Принципом“!

Извор: Блог Борислава Радовановића