Dačić „juri“ Nobelovu nagradu

Premijer Srbije Ivica Dačić preko svog trilateralnog lobija juri „Nobelovu nagradu“ tokom 2014. ili 2015. Godine, kada namerava da postigne „Solomonsko rešenje“ Srbije sa Kosovom. Ukoliko vlast u Srbiji u tandemu Dačić-Vučić bude uspela da svoje nacionalne interese na Kosovu „preda“ EU i Tačiju kroz kompromis, odnosno ustupak, moglo bi se očekivati da bi za Nobela igrali Dačić i Tači.

Politički i savetodavni tim srpske Trilaterale kao i neki zvaničnci u SAD procenjuju da bi mirovni sporazum Prištine i Beograda bio svetskog ranga i da bi bio sličan svojevremenom dogovoru Begin-Sadat u Kejmp Devidu u SAD. Ivica Dačić sa projekcijom članova Trilateralne komisije iz Srbije treba da bude 2014. godine pridruženi član Trilateralne komije koja će se verovatno održati na svom samitu u Beogradu. Dotle Dačić treba da pokaže da je više od političara, da je državnik i da ima punu podršku SAD, ali i Velike Britanije i Nemačke.

Premijer Srbije Ivica Dačić kao i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić sebe vide kao reformatore Srbije koji su okrenuli politički kurs i svest Srbije za pun krug. Dačić kaže „Krenuo sam u to ubeđen da nikoga nemam pravo da lažem. Ni ljude u Srbiji, ni partnere u međunarodnoj zajednici. Srbiju, čija je većina stanovništva i do juče sanjala o ‘nebeskom carstvu’ i za koje je Kosovo samo srce tog mita, trebalo je veoma brzo spustiti na zemlju. Zato sam otišao na razgovor sa čovekom sa kojim sam nekih desetak godina ranije ratovao“.

Politički i nacionalni mit o Kosovu kao duši Srbije Dačić je oblikovao sa Vučićem kao real-političku kartu koja može biti dobitna ako se krene od sadašnjeg vremena i budućih ciljeva i potisne i zaboravi “nebeska Srbija”, koja je bila ideal svih politika od 1804. do 1912. godine. Na taj način tandem Dačić-Vučić unose novu formulu politike po kojoj Kosovo kao teritorija i  istorija ne vrede (i ne vredi) mnogo bez real-političke stvarnosti, bez saveznika i slabe Srbije. Zato premijer Dačić kaže „Ne smem da se zaustavljam, jer je Srbiji potrebno to ‘neprestano kretanje’. Potrebna joj je budućnost. I potrebno joj je nešto u šta sam, sudeći po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, uspeo da ubedim većinu svojih sunarodnika. Da u svoju zemlju, njenu budućnost, veruju onoliko koliko verujem ja. A ja, danas, ne verujem ni u šta drugo“.

Lična vera premijera Srbije postaje kolektivna snaga, odnosno to je želja i na taj način premijer Dačić sebe vidi kao harizmatičnog vođu koji menja istoriju i svest Srbije. Prilikom posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji ona je rukovodstvu Srbije rekla da treba da dođe do promene svesti u Srbiji. Sada se radi na promeni svesti u Srbiji i potrebi društvenog zaborava svega što je bilo u vreme Miloševićeve vlasti i svih vlada do 2012. godine. Premijer Srbije sanja o “novoj Srbiji” i kao nekada Zoran Đinđić kaže za Fajnenšel tajms: „Ja sam svoj san imao. Normalna, pristojna, uređena, stabilna, bogata Srbija. Srbija u Evropi, i Evropa, njene vrednosti, njena pravila i sistem – u svakom srpskom selu“.

Izvesno je da je premijer Dačić promenio svoj rečnik i svest u odnosu na 1999. godinu kao i Aleksandar Vučić što je zapravo lekcija koja sada treba da bude primenjena i na građanima Srbije. Dačić računa da bi sa Tačijem mogao da dobije velika svetska priznanja ukoliko budu postigli za Balkan kompromisno rešenje koja će ipak biti na štetu Srbije. Ali u politici se ponekad nacionalne ”štete” tretiraju kao političke šanse vođstva. Premijer Dačić kaže za Hašima Tačija da “nije nikakva „apokaliptična aždaja, stara zmija“ koja je nasrnula na naše nebesko carstvo, već običan, ovozemaljski čovek, protivnik, ali ne mitski, nego politički, sa kojim se može, i mora razgovarati.

Dačić piše „Hvala Bogu, Srbija brzo uči. Posle prvog, imao sam više od deset sastanaka sa Tačijem. I nijedan ozbiljni glas, protiv toga, u Srbiji. Prvi od mnogobrojnih srpskih sudbinskih pečata, je otvoren i ništa strašno se nije dogodilo. Osim što je pao još jedan stari zid. I mogli smo da vidimo, u daljini, Evropu. Evropu, koja je, zbog svega što smo uradili, počela da nam veruje. I da nas prihvata kao ozbiljne partnere” piše premijer za Fajnenšel tajms.

Srbija dakle dobro uči i menja svest. Ako se tako nastavi nema prepreka da premijeri Srbije Ivica Dačić i njegov „kolega“ Hašim Tači budu u 2014. ili 2015. godini predloženi za Nobelovu nagradu za mir. Ako je Nobelovu nagradu za mir dobio na početku svoje vlasti američki predsednik Barak Obama koji je disciplinovao Libiji i srušio Gadafija, Osamu bin Ladena, planira da obara Siriju i Bašara El Aasada, zašto to ne bi mogli u mirovnom procesu da dobiju Dačić i Tači. Vreme radi za Dačića i Vučića ali se pitamo koliko radi za Srbiju?

Izvor: Vidovdan