Дан победе или звани и изабрани

Израелски председник не долази деветог маја у Москву на прославу Дана Победе. Има он преча посла, изјавише у Израелу. Многи су се узбудили. Како то? Црвена армија је спасила Јевреје, а сад председник јеврејске државе чак не жели да дође на седамдесетогодишњицу у Москву да хвала бар каже. Па их спашавај поново!

Да се није можда у међувремену у Израелу схватило да је Освенцим ослободио дедица Обама, а не Руси? Или, у најгорем случају, Украјински фронт, у коме су ратовали само Украјинци. И зато они сада подржавају Бандеру и пљују Путина.

Неки предлажу израелском председнику да пође у Кијев, где ће евентуално бити алтеранативна прослава краја рата у виду кратке погребне церемоније са ношењем портрета Бандере и Хитлера. Оштроумни јеврејски блогер Михаил Дорфман је чак посаветовао председнику Ривлину да отпразнује девети мај у Ташкенту. Милион Јевреја је, каже он, ратовало на ташкентском фронту, па је то право место где треба да буде јеврејски председник на јубилеју победе.

Мене ово одбијање Тел Авива подсећа на јеванђељску причу по којој је један богаташ припремио гозбу и на њу позвао изабране, који му не дођоше и сваки на свој начин објасни разлог свог недоласка. Огорчени домаћин посла слуге по граду да на гозбу доведу сиротињу, хроме, слепе. Много званих, а мало изабраних, каже прича.

Не долази израелски председник? Одлично. Позовимо Махмуда Абаса, председника Палестине. Он ће радо доћи. А има и смисла да га позовемо. Прво, храбри палестински бедуини, ратници Арапског легиона под командом Глеб-паше, учествовали су у ослобађању Сирије и Либана од француских вишијеваца, Ирака од профашистичких сила Рашида Алија и ратовали против елитних Ромелових немачких јединица у Египту и Либији. А, друго, Палестинци су жртве рата. Лишили су их кућа и насеља да би у њима сместили јевреске бегунце. Они су до дана данас бескућници и кулучари мада је рат давно прошао.

Овакав поступак се може применити и на друге зване, а не изабране. Неће пољски и прибалтички председници у Москву? Одлично! Уместо њих позвати немачке политичаре који маштају да врате свој изгнани народ у Мемел [1], Бреслау [2] и Данциг [3]. Русија је дала те земље Прибалтијцима, Пољацима, Украјинцима и више неће стајати на путу њиховог повратка претходним власницима. Русија још може да пружи нелеталну помоћ храбрим афроамериканцима Фергусона и Чикага и борцима народних милиција Монтане и Небраске. Они се боре против полицијске самовоље. А некима може и оружје послати.

Могуће је позвати и лидере Хамаса и Хезболаха, кад је већ бал нек је маскенбал. Празник мора бити весео, па, ако не дођу позвани – нек дођу изабрани!

Извор: Завтра, Нови Стандард