Одлука надлежних да се филм „Дара из Јасеновца“ прикаже истовремено на јавним сервисима Србије и Републике Српске представља преседан, али је сигурно да се ради о исправној и одлуци у општем интересу. Наиме, премијерно приказивање,за Србију најављено у априлу месецу, изгледало је далеко и магловито.

Што се филма тиче, због њега већ севају варнице, размена „ватре“ је у току. А све се дешава у далекој Америци, где је филм, за сада, једино приказан.

Као што је познато, филм обрађује најболнију тему у српској историји – геноцид који је над српским народом почињен у нацистичкој творевини, тзв. Независној држави Хрватској, у концентрационом логору Јасеновац.

Сви нацистички конц. логори по завршетку Другог светског рата били су конзервирани и сачувани до данашњег дана, како сећање на злочине не би избледело. Милиони посетилаца су видели Аушвиц, Дахау и друге логоре смрти, и поклонили се сенима жртава.

Када је у децембру 2009. године из музеја у Аушвицу нестала табла са натписом „Рад ослобађа“, то је била планетарна вест. Табла је након непуних месец дана пронађена, иако изломљена на три дела, што је поново била светска вест.

Али, читав један конц. логор је по ослобођењу Југославије нестао, украден, а заједно с њим покушали су украсти и сећање на језиве злочине и почињен геноцид над Србима. Реч је, наравно, о нацистичком логору Јасеновац, једином логору који је по ослобођењу уништен, сравњен са земљом.

Комунисти су у име братства-јединства и заједничког суживота њених народа, у обновљеној Југославији покушали нивелисати жртве Срба, Хрвата и Муслимана (данас Бошњака) а Јасеновац „закопати“. Служећи се истом логиком, изједначили су усташе, припаднике Краљеве војске у отаџбини, белогардејце и балисте, стрпавши све у исти кош домаћих издајника и фашистичких слугу.

Тако се оно што се дешавало у Јасеновцу у социјалистичкој Југославији није научно истраживало, није Јасеновац могао бити ни тема како филмске индустрије ни сценских уметности.

Сцена из филма “Дара из Јасеновца” – Фото: Снимак екрана/РТРС

Прикриван је и геноцид почињен у Старом Броду, где је током тродневног пира од усташког ножа страдало 6000 жртава, углавном деце, жена и стараца. То је била одмазда за српски устанак на Романији, где се устаници нису делили на партизане и краљеве војнике, већ су направили непремостиву линију одбране према Сарајеву. Устанак се ширио попут пламена, те је од окупатора ослобођен простор од Зворника преко Романије до Гацка.

И тако, све до слома Ужичке републике након чега се Дража повлачи у италијанску окупациону зону, на југ Србије и у Црну Гору, док Тито са својим јединицама долази у источну Босну, где оснива Прву, а потом и Другу пролетерску бригаду. Тада почиње борба за територију и поделе на партизане и четнике.

Управо ту хаотичну ситуацију користи злочинац Јуре Францетић и из Сарајева доводи јединицу од 10 000 припадника у црним униформама, скројеним од платна затеченог у фабрици дувана. Тако је настала злогласна Црна легија. Линија одбране на Романији пуца, народ се повлачи према Дрини, коју код Старог Брода сви нису могли прећи.

Због осећаја кривице, комунистичке власти нису никада дозволиле да се српско стратиште обележи, а жртве спомену. Још памтим приче очевих сународника о усташама и Црној легији, о венцу девојака које су скочиле у Дрину, усташком бајонету који се зарио у утробу труднице. У Старом Броду у марту те 1942. године били су ми отац, и његов отац, и многи моји.

О „крвавој Дрини“ није се смело ни говорити. Ни о Јасеновцу се није смело ни говорити ни писати. Тек онолико, колико су морале, комунистичке власти су спомињале „највећи српски град под земљом“.

Први филм о Јасеновцу снимњен је ове године. То је „Дара из Јасеновца“.

Могу ли се теме обрађене у филмској умјетности посматрати са безбедносног аспекта? Да ли је и филм „Дара из Јасеновца“ упловио у безбедосни дискурс? Јесте. На исти начин на који је то претходно учинио филм „Балканска међа“.

Постоји читава листа холивудских филмова у којима су Срби и њихова борба у ратовима деведесетих приказани у негативном контексту. Споменућемо најпознатије: „Иза непријатељских линија“, „Земља крви и меда“, „Лов у Босни“, „Добродошли у Сарајево“. Филмови у сарајевској продукцији такође су бројни.

Плакат са сценом из филма “Дара из Јасеновца” – Фото: Александар Летић

Кад су у питању сценске уметности издвојићемо представе „Деца CNN-а“ и „У Зворнику ја сам оставио своје срце“.

Више је него очито да се кроз уметност може угрожавати, али и бранити безбедност једног народа. У области безбедности тако се развила једна нова дисциплина под називом социјетална безбедност у смислу – безбедности колективитета, односно ентитета, безбедности друштва. Она апсолутно нема додира са социјалном безбедношћу нити социјалним темама.

Зашто је потребна социјална безбеднст?

Ако су једном народу угрожени језик, писмо, култура, религија, ако се угрожава дух једног народа – да ли је то питање које се тиче безбедности тог народа? Наравно да јесте. У овом контексту, најбоља одбрана је одговор истим „оружјем“, односно средством. Одговор на књигу је књига, одговор на филм је филм.

Филм „Дара из Јасеновца“ оспорава се као српска пропаганда, као што је у мејнстрим медијима оспораван и филм „Балканска међа“, јер је на Западу разбијао стереотип о Косову.

„Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци, док је за друге резервисана улога жртава и хероја.


Извор: Све о Српској

Оставите коментар

Оставите коментар на “Дара из Јасеновца” против стереотипа о Србима

* Обавезна поља