Srce pod pritiskom – dobre vesti, loše vesti

Dobra vest je da Srbija ima šanse da uđe u EU, najverovatnije 2020. Loša vest je da je Evropa umorna od primanja novih članica.

Dobra vest je da je nemački ambasador nedavno izjavio da „mi ne tražimo da Srbija danas prizna Kosovo“, loša vest je da je dodao da sada ne može da kaže da li će to jednog dana biti zatraženo od Srbije.

Neobična vest je da je crnogorski ministar Igor Lukšić ovih dana pokrenuo inicijativu da se narpavi novi savez balkanskih država, G6, neka vrsta nove Jugoslavije, a sumnja se da iza tog projekta stoji Brisel. Usput, što su Jugoslaviju rušili, da bi je sad ponovo gradili?

Dobra vest je da Srbija ima dosta stranih savetnika u vladi, a jedan od njih, Franko Fratini, osim što mu se omaklo ono o umoru Evrope, izjavio je ovih dana da „Evropa još uvek ima interes da integriše zapadni Balkan“ te da je njegov zadatak da Srbiju snažnije približi evropskim kriterijumima, da reforme budu usvojene i primenjene, da Srbija tesno sarađuje sa državama Unije, kao i da Srbija da svoj doprinos stabilizaciji zapadnog Balkana.

Loša vest je što su evropski kriterijumi neumoljivi, pa tako Srbija svoj doprinos stabilizaciji zapadnog Balkana mora da pokaže i pristajanjem na ucenu da hrvatske cigarete imaju povlašćeni položaj u Srbiji. Dobra vest je da sve više ljudi ostavlja cigarete.

Dobra vest je da su izbori na Kosovu, u medijima, postali već danas mnogo manje zapaljiva tema nego što je to bio slučaj prethodne nedelje, loša vest je da ni druge važne teme, poput popuštanja Srbije pred Monsantom i GMO, nisu više tako važne, i da su veštom rukom medijskih spinera zamenjene nepodnošljivom lakoćom postojanja.

Dobra vest je da je ministar Saša Radulović najavio ukidanje Agencije za privlačenje stranih investicija, i da više strani investitori neće imati povlašćen položaj u Srbiji, što je oduševilo čitaoce novina i radnike koji mesecima ne primaju plate, loša vest je što su strani investitori u poslednje vreme „na službenom putu“.

Dobra vest je što će Srbija morati da prihvati mnoge evropske standarde, loša vest je što ih ni sama Evropa ne primenjuje, bar kad je Srbija u pitanju, o čemu svedoči ćutanje Brisela pred ukidanjem ćirilice u Vukovaru. Loša vest je što je razbijena dvojezična table i prozor na konzulatu Srbije u Rijeci, dobra vest je što je taj incident srpski konzul prokomentarisala pomirljivim rečima: „Ovo stvarno nije bilo potrebno“. Jer da je reakcija bila oštrija, možda bi „Tvornica duhana Rovinj“ poslala manje cigareta u Srbiju?

Dobra vest je što je Franko Fratini izjavio i da je lakše reformisati Srbiju nego Italiju, loša vest je da se refomisanje Srbije, u cilju njenog „europljavanja“, nastavlja do daljeg.

Otuda je zgodno napomenuti da je iz EU stigao dekret da Srbija mora da prihvati jedanaest obaveznih vakcina, a neobično je da ideju o prinudnom pelcovanju novim vakcinama niko ovde još uvek ne komentariše. Izgleda da je na delu ona izreka – šta se mora, nije teško.

Put sa koga više nema skretanja. Vreme će pokazati da li je to bila dobra ili loša vest.

Izvor: Večernje Novosti