Са Кристијаном Шмитом све је почело тако што није успeо постати председник „Ханс Зајдел”, nемачко-баварске политичке фондације, зато што се томе успротивио Маркус Зедер, баварски премијер.

Ово је за Шмита био други промашај, јер због залагања за наставак коришћења канцерогеног хербицида глифосат није наставио мандат министра пољопривреде у немачкој влади. Након два промашаја, нешто му се морало наћи – да буде звучно и добро плаћено. Онда се појављује спасоносно решење – сменити патуљка из заборављене земље и наместити Шмиту добро плаћено место уз припадајући сарајевски грађански фес. О томе је почетком године писао новинар Михаел Мартенс у Франкфуртер алгемајне цајтунгу под насловом „Нови јахач мртвог коња?”.

Наравно, Шмит је био тек предлог који је у коначници требао званичну потврду Савета безбедности Уједињених нација, што би било у складу са Анексом 10. Дејтонског споразума. Тада то није било спорно, што наводи и Шмитов некадашњи колега и посланик у немачком Бундестагу Штефан Шварц: „Неће бити новог високог представника без споразума у Савету безбедности Уједињених нација, а тамо пет чланица има право вета.”

Да то неће ићи, видело се приликом разматрања извештаја Валентина Инцка 4. маја ове године, када је Русија на Савјету безбедности тражила безусловно затварање ОХР-а. Зато су 27. маја наврат-нанос амбасадори неколико западних земаља у Сарајеву, који себе називају Управним одбором ПИК-а (непостојећег, јер се распао још 2000. године), како кажу „службено именовали Кристијана Шмита за новог високог представника”. Наравно, Русија је тада рекла „не”, јер би то значило кршење члана 41. Бечке конвенције о дипломатским односима којим се изричито забрањује мешање амбасадора у унутрашње односе у земљи домаћину, тј. у БиХ.

Потом је то исто Русија поновила у Савету безбедности 29. јуна 2021. када је Бисера Турковић починила кривично дело злоупотребе положаја, говорећи у име БиХ, а без сагласности Председништва БиХ као уставног органа који води спољну политику. Руски амбасадор у УН Василиј Небензја је на то изјавио како „она нема законито право да говори у име сва три народа у БиХ пред Савјетом безбедности, већ да је изнела лично мишљење”. Небензја је поновио како Русија није сагласна са именовањем Шмита за новог високог представника.

„Именовање није легитимно, нити има политичку подршку Савета за имплементацију мира. Увек смо спремни разговарати о проналаску решења, али ово је покушај да се изабере кандидат за високог представника без подршке Савета безбедности и једне стране у БиХ (Републике Српске), чиме он не би имао легитимитет”, рекао је он.

Кинески амбасадор у УН Генг Шуанг рекао је на седници да „нико не треба да се меша у унутрашња питања других земаља, укључујући и она која се тичу БиХ”. Затим је рекао да је Кина одувек поштовала суверенитет, независност и територијални интегритет БиХ. На све то, Русија је, уз подршку Кине, Савету безбедности поднела предлог резолуције којом се потврђује именовање Шмита за високог представника, али са роком до 31. јула идуће године и без коришћења тзв. „бонских овлашћења”. Чинило се да је то компромисни приједлог којим би се спасила част оних чији су сарајевски амбасадори нелегално „именовали” Шмита, али гласањем 22. јула та резолуција није усвојена. „За” су гласале Русија и Кина, док је осталих 13 чланица било уздржано. Овакав резултат гласања дефинитивно је одредио да Кристијан Шмит није именован за високог представника, чиме није испуњен битан услов из Анекса 10. Дејтонског споразума.

Руски представник примио је ову одлуку са жаљењем и замолио чланице Савета „да не праве даље деструктивне кораке. Жалимо што Савет безбедности није усвојио резолуцију и што није оверио кандидатуру Кристијана Шмита, чиме је угрозио легитимитет његовог постављања”. Представник Кине рекао је да по Дејтонском споразуму Савет безбедности игра најважнију улогу у постављању високог представника, те да игнорисање ове чињенице и постављање високог представника мимо Савета безбедности није добро и препоручљиво.

„Бонска овлашћења представљају посебан проблем и имала су користи у одређеним околностима, сада задржавање високог представника и бонских овлашћења није ни потребно ни пожељно, јер је земља остварила велики напредак,” истакао је представник Кине у Савету безбедности.

Василиј Небензја, руски амбасадор у УН, упозорава Бисеру Турковић на нелегитимност њеног наступа на Савету Безбедности – Фото: Снимак екрана/YouTube

Рок трајања БиХ одавно истекао

Са оваквим исходом испало је да Кристијан Шмит није именован на захтев страна потписница Анекса 10. (томе се успротивила Република Српска на основу закључака Народне скупштине од 10. марта 2021), нити је то учинио/потврдио Савет безбедности како предвиђа Анекс 10. Тако Кристијан Шмит нема сагласност страна потписница Анекса 10, нити сагласност Савета безбедности. Овај дупли декунг против Шмита избоксовале су западне земље у јаловом настојању да прстима и селотејпом зачепе све рупе из којих истиче рок постојања антидејтонске БиХ, установљене нелегалним интервенцијама високих представника и Уставног суда БиХ са бошњачком већином, којој увек припадају и тројица страних судија.

Рок трајања назор и нахеро склепаној Босни и Херцеговини одавно је истекао. Поготово када имамо у виду шта је био план у припреми Дејтонске конференције, када је важио став исказан у документу саветника за националну безбедност Сендија Бергера и Стејт департмента, по коме „треба притиснути Бошњаке да дозволе Србима спровођење референдума након две до три године, јер ако Бошњаци не могу убедити српску популацију да је њихова будућност у реинтеграцији, нема сврхе блокирати мирно раздвајање по узору на чехословачки модел”.

А Бошњаци не само да нису покушавали убедити Србе (а ни Хрвате) да је будућност заједничка у БиХ као равноправној заједници, већ су чинили и чине све супротно од тога. Хрвате шамарају бирајући трећи пут бошњачког љиљана Комшића у Председништво БиХ, прегласавајући их у Парламенту и Влади Федерације БиХ, а Србе свакодневно оптужују за лажни геноцид(е), агресију, етничко чишћење по коме је Бошњака-Муслимана више него пре рата у БиХ. Уз то, у Српској има 15 одсто Бошњака, а у Федерацији тек 2,5 одсто Срба.

Прва ствар којом је Шмит захвалио Инцку на наметању забране негирања тзв. „геноцида” ставља га у исти кош са произвођачима нетрпељивости и продубљивањем сукоба и нестабилности. Тај „геноцид” можда набоље дефинише Ноам Чомски, један од неколико водећих светских интелектуалаца: „Ако хоћете да оно што се догодило у Сребреници назовемо геноцидом, онда за прави геноцид морамо да нађемо неко друго име”, каже Чомски. Очекујемо да СДА-ово Тужилаштво БиХ отвори предмет „Чомски и други”, а да их СДА-ов Суд БиХ хитно осуди на вишегодишњу робију. Није Чомски једини, јер тако јавно говоре и бројни други светски ауторитети, што је потврдио и недавни Извештај међународне независне комисије за догађаје у Сребреници.

Зато је подлац и лажов након поднесене и прихваћене оставке, постао и паликућа, поступајући по бесомучним захтевима бошњачких структура. Инцков закон је отровни дар за Бошњаке, којим је учвршћен неповратни распад „мале Југославије”. Инцко је тиме од БиХ као државе-агоније, направио државу-хаос, уживајући у томе. Још покушава бити саркастичан, говорећи да је очекивао бурнију реакцију из Републике Српске. Није очекивао јединство свих српских политичких странака у супротстављању наметнутој забрани негирања геноцида.

Није пристојно претити домаћинима

Европске институције су одавно критиковале деловање високих представника. Тако Парламентарна скупштина Савета Европе, чији је Босна и Херцеговина пуноправни члан, још 23. јуна 2004. године усваја Резолуцију 1384 о „Јачању демократских институција у Босни и Херцеговини”. Ту се, између осталог, каже: „Обим ОХР-а је такав да, у сваком смислу, представља врховну институцију са овлашћењима у Босни и Херцеговини. У вези с тим, Скупштина сматра да је непомирљиво са демократским принципима да ОХР буде у стању да доноси извршне одлуке, а да за њих не сноси одговорност, нити обавезу да оправда њихову валидност, а да при томе нема правног лека. Свакако се не ради о нормалној ситуацији да неизабрани странац врши таква овлашћења у држави чланици Савета Европе и оправдања за таква овлашћења за будућност заслужују не само политичка, већ и правна разматрања.”

Поступајући по захтеву из Резолуције Савјета Европе, Венецијанска комисија је у свом извештају из марта 2005. године, констатовала „да ако је постојала у ранијем периоду, након закључења Дејтонског споразума, потреба да високи представник врши широка овлашћења, али је сада такав аранжман фундаментално некомпатибилан са демократским карактером државе и суверенитетом БиХ. Што дуже постоји, то постаје проблематичнији”.

Петнаестак година након тога, Шмит прича: „Ја нисам велики везир, већ сам политичар кога је именовала, изабрала и демократски именовала међународна заједница.” Не каже по ком акту и по ком овлашћењу. Шмит уз то и прети: „Ја у БиХ долазим као политичар, а не као дипломата. Могу да будем, не само пријатељски настројен већ да, ако то служи циљу, могу бити и прилично тврд и неугодан. Унапред упозоравам да би неки ускоро могли да се уморе од мене, јер сам неко ко жели да види решења, ко тражи испуњавање обавеза и ко такође може да буде неугодан.”

Кристијан Шмит и Валентин Инцко приликом примопредаје дужности – Фото: ФоНет

Овако не говори гост у туђој кући, јер није пристојно претити домаћинима, који за разлику од њега неизабраног, демократски бирају своју власт, што увек потврђује и ОЕБС. Након наводног именовања Шмита, хрватски министар спољних послова Гордан Грлић-Радман у разговору за немачки Франкфуртер алгемајне цајтунг каже да функцију високог представника у Босни и Херцеговини сматра остатком прошлости. Наводи да је функција високог представника манифестација недостатка демократије и реликт послератног времена. У контексту бонских овлашћења, он каже „БиХ није место за експерименте и коришћење таквих овлашћења није у складу с европским вредностима.”

Швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг пише: „ОХР треба затворити” и додаје да је „функција високог представника требала бити укинута. Одавно. Од почетка 2000. године ОХР се удаљавао од политичке реалности”. На крају чланка пише да ОХР неће успети спровести Закон о забрани негирања геноцида. „За српске националисте закон је подлога не само за багателисање Сребренице већ и показивање немоћи ОХР-а. И зато се мора укинути. Ако Европа жели помоћи БиХ, мора тражити друге путеве”, закључује швајцарски лист.

Шмит добро зна да високи представник нема никаква извршна овлашћења, ни дејтонска ни бонска. Не може ПИК као самоизабрано тело самоизабраних земаља, које није чак ни поменуто у Дејтонском споразуму, дати никоме било каква овлашћења, па зато само „поздравља намеру високог представника да сам себи даје овлашћења”. У недостатку овлашћења, Шмит се свакодневно позива на Меркелову и Бајдена, у најмању руку као да им сваки дан седи у крилу. Сваки дан некога прима и иде некоме у госте. Узда се да у склопу какве регионалне турнеје буде приман уз титулисање „високи представник”. Тиме жели ослабити подршку легитимним ставовима Народне скупштине Републике Српске и заједничкој изјави председника свих политичких странака у Српској.

Срби се не могу употребити

Више не пролазе лекције о учењу домородаца беспомоћности. Или, како је то крајем 19. века писао француски историчар Ален Ришо у делу Историја колонизације: „Прва брига треба да буде испитивање раса, њихових мржњи и ривалитета, које их међусобно деле и супротстављају. Коме пође за руком да направи тачну етногеографску карту територије којом управља, може се надати потпуној пацификацији, после које долази организација која му највише одговара. У ствари циљ сваке политичке акције у колонији треба да буде разликовање и искоришћавање употребљивих локалних елемената и неутрализација и уништавање оних елемената који се не могу употребити.”

А Срби су показали да се не могу употребити, јер су зарад своје слободе, коју су даривали и другима, преживели стварне геноциде учињене у оба светска рата. Адолф Хитлер, фирер нацистичке Немачке, о Србима је говорио овако: „Ми никад не смемо дозволити да на Балкану један народ постане сувише моћан, народ који има осећај политичке мисије и историјске улоге. Управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу. Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна отпорна снага.”

Срби су више пута у двадесетом веку били на бранику своје слободе и опстанка: 1914, 1941. и дивљачки бомбардовани 1995. и 1999. Сваки пут на свом тлу нападани смо од оних који су покушавали да нас поробе и униште. Опстали смо и дочекали промењени свет у коме то није више могуће. Немачки министар Геншер је својом политиком растурио Југославију, радећи против Срба и Србије, подржан од свог колеге из Аустрије министра Мока.

Само наивни и они који себи дозвољавају да такви испадну, могу прогурати старе ствари у новом дизајну, самозваних и непостојећих.

Фотографија аутора – Снимак екрана/РТРС


Извор: РТРС

Оставите коментар

Оставите коментар на Добро нам отишао, господине Шмит

* Обавезна поља