Мигрантска криза се посматра из различитих углова, али је евидентно да се ради о једном од савремених безбедносних изазова. Велики број миграната покренут је са Блиског истока, али и из земаља које нису захваћене ратним пожаром, попут Пакистана. „Балканска рута“ је за мигранте веома привлачна, то је најкраћи копнени пут до ЕУ.

Затечене великим мигрантским таласима, Немачка и друге развијене европске земље се нису сналазиле, па су мигрантима чак упућиване поруке да су добродошли. Међутим, временом је на видело избила истина да мигранти не долазе спонтано већ организовано – њихово усељавање у Европу финансијски стимулишу америчке невладине организације и фондови, попут Сорош фондације.

Мађарски премијер Виктор Орбан је први схватио да постоје снаге које мигранте користе као оружје а које желе уништити традиционалне европске вредности – породицу, нацију, државу, хришћанство – и одлучио је да своју земљу заштити оградом. Био је најпре нападан због тога, а онда су примјера Мађарске почели да следе други, попут Бугарске. Мигранти се међусобно сукобљавају, све је више међусобних убистава, нападају и локално становништво.

У мигрантским таласима налазе се и многи ратници Исламске државе. Поражени од руских војних снага у Сирији повлаче се и настоје се сакрити у европским земљама. Да ли ће се у будућности поново одлучити да започну нови рат или изводити терористичке нападе – врло је могуће. Исламска држава је изгубила територију, али као идеја и даље постоји. Тероризам је однео многе жртве, не само на Блиском истоку, већ и у европским метрополама.

Као нову безбедносну претњу издвојили бисмо и „обојене револуције“. О чему се ту ради? Стране владе оснивају невладине организације у земљи-жртви, купују медије и утицај у медијима, подстичу опозиционе политичаре да руше институције властите државе. За ове циљеве користе друштвене мреже и уопште интернет.

Производе перформансе, пласирају лажне вести. Настоје да анимирају младе и да се користе њиховом енергијом. Када процене да је код становништва постигнут висок степен незадовољства, покрећу протесте. Протести су првих дана мирни, и то се посебно наглашава, али временом мењају карактер и претворе се у отворено насиље.

Протестанти се сукобљавају са својом полицијом, руше институције властите земље за рачун туђина. Украјина је еклатантан примјер. Легитимно изабрани председник Јанукович морао је напустити властиту земљу и спас пронаћи у Русији. И данас „обојене револуције“ западни центри моћи настоје покренути у Русији, Србији, Републици Српској. То би, најкраће речено, био оквир за тему савремени безбедносни изазови и нове претње. Коме су потребне велике миграције становнишптва са Блиског истока у Европу, терористичке организације попут фантомске Исламске државе и Ал Каиде, „обојене револуције“?

Генераторима неолибералне економије, првенствено власницима великих корпорација и банкарском картелу. Они желе уклонити неподобне владе и поставити марионетске,  расточити границе држава и створити конгломерат нација, „креативни хаос“, како често истичу. А из хаоса би се, наводно, створио поредак управо по мери финансијске елите која намерава господарити светским природним ресурсима.

А непрегледни, рекло би се неисцрпни природни ресурси, нарочито у погледу енергената, налазе се на територији Русије. И ту почиње прича. Али, и прича о нама, Србима, које због историјских и дубоких веза са руским народом, заједничког порекла, истоветне религије, сродног језика и писма, у неолибералним центрима на Западу називају „малим Русима“. Дакле, они нас виде у том светлу, иако су Срби стари, аутохтони, слободарски народ који је и поред великих страдања у 20. веку успео да се одржи на свом животном простору, али који се, уједно, никада није одрицао искрених, дубоких и вишевековних веза са Русијом.

Када су безбедносне претње у питању, шта можемо очекивати у наредном периоду? Сигурно је да ће оно што је преостало од опозиције провоцирати и изводити перформансе по парковима и трговима прозивајући институције Српске, првенствено полицију. Улица ће и даље бити главна политичка позорница, а главне улоге ће имати опозиционари који су се политички окористили покретом Правда за Давида.

„Критичка мисао“, за коју је већ издвојено осам милиона америчких долара, „развијаће“ се у универзитетима Српске. Циљ је „променити свест“, односно стварати и подстицати незадовољство у студентској популацији и академској заједници. Прва стрела је одапета – директор Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета БиХ, Енвер Халиловић, није дозволио упис јавних универзитета из Републике Српске у регистар БиХ.

СДА ће „растезати“ са конституисањем Савета министара докле год буде могуће. Бакир Изетбеговић је свестан да му из ОХР-а и познатих амбасада због тога неће бити упућена ни реч прекора. Помно се мотри само  на Бањалуку. Чека се ротација у Председништву БиХ, односно моменат када Милорад Додик више неће бити председавајући Председништва БиХ већ само српски члан у њему, чека се и јесењи конгрес СДА и Бакиров реизбор за „првог у Бошњака“.

„Са Србима треба полако, стрпљиво – некога купити, некоме запретити“ – тако гласе смернице које Бакир одавно даје сарадницима. Купљених међу Србима није да нема, не недостају ни они којима је запрећено, па раде како им се каже.

Кадровске „промене“ у СДС-у, највећој српској опозиционој партији, неће се ни осетити. Главна парола ће гласити: иста мета исто одстојање. А мета су „злочиначке организације и институције“ Републике Српске – што се често могло чути с Трга Крајине претходне године, односно са скупова на којима су учествовали и главари СДС-а.

Након врелог лета можемо очекивати „врућу“ политичку јесен, протесте и мигранте. Све већ виђено. Следећи смернице из Брисела, Грчка прихвата и збрињава мигранте у камповима, а затим их враћа у Турску. Оне који успеју да на путу за ЕУ прођу кроз Србију и БиХ, зауставља полиција Хрватске. Због тога, грађанима Бихаћа – миграната и проблема с њима већ је „до грла“.

Високи представник Валентин Инцко, док његова Аустрија поставља антимигрантску ограду на граници, позвао је власти Српске да мигранте разместе по својој територији. Из Српске је добио јасан одговор. Кад се све сабере, мигранти и проблеми које они доносе биће заједнички безбедносни изазов за све у БиХ.


Извор: Све о Српској

Оставите коментар

Оставите коментар на Долази врућа политичка јесен у Републици Српској

* Обавезна поља