Drama (iza zavese)

Srbija danas živi dramu, teškoće koje nas svakodnevno pritiskaju pokazuju da smo u završnom činu. Svetosavska duša mora promeniti kraj koji joj je zapadni dramaturg predvideo. Ne smemo mirno čekati svoj kraj, Srbin nije onaj ko želi da pasivno živi drame. Svedoci smo danas istinitosti reči Branislava Nušića:

„Na pozornici se najpre digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama pa se onda podigne zavesa.“

Tek onda kada se podigne zavesa vidimo sve glumce i saznamo ko je tačno reditelj. Oni koji se nisu odrekli svojih predaka ne moraju da čekaju svoj kraj tako što će sačekati da se zavesa podigne. Njihovi stari su već gledali ovu dramu, upitamo li njih saznaćemo i glumce i režisera i tačnu radnju. Ako poslušamo đedove svoje ne moramo i nećemo biti nemi posmatrač životne drame. Možemo pokušati da je pretvorimo u nešto prihvatljivije. Možemo život napraviti nečim dostojnim čoveka. Čega se plašimo ako pokušamo? Od drame koju su nam „prijatelji“ sa zapada spremili ne može ništa gore da nas zadesi. Strah jedino treba da prožima režisere sa zapada i njihove bedne glumce, jer znaju da će, ako krenu da im menjaju režiju, Srbi u tome i uspeti.

Potomci Svetog Save znaju da srpski narod nisu prosvetili vlastodršci i umišljeni intelektualci već njegovi svetitelji. Našu Otadžbinu Srbiju nisu osnovali i ostavili je nama razbojnici, lopovi i prevaranti već oni koji su hodili putem Svetog Simeona Nemanje i koračali za svetim Savom Nemanjinim. Zato koliko god da nas današnji izrodi i sluge zapada od vere odvajaju, kradu, varaju i na pogrešan put guraju, pravoslavno srce prepoznaje taj put laži. Otvorena srpska duša jasno vidi da je put kojim žele da nas povedu prekriven tamom neznanja i čemerom lutanja. Srbin jasno vidi da takav put može da se završi samo kao drama. Možda je ovaj narod često i živeo razne drame jer su mu tako nametali drugi, ali ono što sigurno nikad nije dozvolio je da mu zlikovci sprovedu i poslednji čin. Zbog te snage koja je u poslednjim momentima uvek pobeđivala zlo, Srbija je i opstala. Ta snaga je garant i novom buđenju iz tame neznanja u koju nas guraju. Svetlost istine pobediće opet, ponovo će se dići zastave pobede u čast večne Srbije.

VEČNOJ SRBIJI

Čuvaj se, moj rode, svojih stranputica,
Jer put neizvestan uvek je put vražiji.
Ne boj se jastreba nego kukavica,
Ne boj se lažova nego njine laži.

Bog neka te spase tvojih spasilaca,
Na svakome uglu ima ih po jedan.
Prezri mudrost glupih i glupost mudraca!
Nož tvog izdajnika biće uvek žedan.

Kao grom ćeš naći svoga puta,
I kao nit zlatna probiti kroz stenu.
Zar hrabrost poltrona da ti snagu sputa,
I da nož zločinca prospe zadnju venu!

Kosovski vitezi prvi put su znali
Za vojsku ubica što će da ih srete:
Za gnusno junaštvo onih što su klali
U postelji starca, u kolevci dete.

Zastavu ideje u ruci podlaca!
Mesto mač što svetli, uvek nož što para!
Borca što se blatom mesto kopljem baca,
Junaka što pljačka i žreca što hara!

Zastavu u sramni zločin zamočenu;
Slobodu u senci tuđih bajoneta;
Otadžbinu celu u pljačci i plenu;
U krvavoj ruci gde je pričest sveta.

Prezri ljubav podlih i bratstvo ubica.
I reč verolomnih i čast klevetnika!
Nosi, rode slavni, taj mač bez korica –
Znamen krstonosca i Božjeg vojnika!

Da bi štit Ahilov bio slave veće,
Sam Bog Hefaistos ode za kovača!
I ti, rode srpski, znaj da nikad neće
Nož ubice stići dužinu tvog mača.

Znaj samo iz krvi heroja se rađa
Zvezda putovođa za daleke pute…
Vetrom neba ide mučenička lađa,
Suze su nevinih do neba dignute…

Jovan Dučić

Neprijatelji se uvek kriju iza zavese, nastupaju skriveno prikazujući sebe lažnim bojama. Pokušavaju da se ofarbaju u kolorit koji će nam se svideti. Ne bi oni krili pravo lice iza raznih paravana i skrivali se da nas se ne plaše. Strah ih je istine. Strah ih je vere koja je u srcu Srbina utvrđena, vere koja svaku nepravdu pobeđuje. Ta blagodet pobede nad zlom kojom nas Gospod nagrađuje za veru, duboko je utemeljena u svetosavcu. Zastava naše Otadžbine nikad nije pala. Nije pala zato što Srbin koliko god, i gde god da ga je reka života odvukla nije zaboravio svoj izvor. Nikad se pravoslavna duša nije odrekla svoje vere, istorije i predaka. Preci su mu uvek bili primer kako treba da ide kroz život, istorija ga je podsećala da ne zaboravi ko su mu prijatelji a ko oni koji su mu se kroz vekove samo tako predstavljali, vera mu nikad nije dala da posustane ili nepovratno padne. Upravo ova tri sudbinska elementa danas kada je drama u toku, kada nas stranputicom na vražji put tirani navode, Srbina će vratiti i održati na pravom putu.

Zapadni scenario kaže: odvoj Srbina od vere pravoslavne, porodice, predaka, izmeni mu istoriju i sam će se urušiti. Naši vlastodršci, verni podanici zapadnog zla, pokušavaju da ovaj scenario i sprovedu, žele dramu sopstvenom narodu. Tužno je gledati kako oni koji su rođenjem Srbi, dodvoravajući se tiranima srpskog naroda, gaze po svemu što je srpsko. Živeće oni onako kakva su im dela, onako kakve su im misli, to je njihova sudbina. Svako ko se odrekao svojih predaka, onaj ko svoje roditelje nije poštovao, onaj ko je mislio da će ga sunce tuđeg neba lepše ogrejati završio je kao još jedan primer zašto ne treba živeti tako. Upali su u živo blato sopstvenog scenarija, i sada što se više gorde sve su dublje u njemu.

Ne sumnjam da je zapad bio siguran u svoj scenario, znamo da im je ta drama uspevala drugde, nisu se sreli sa pravoslavnom dušom. Ne može se verujuće i iskreno srce gurnuti u kalup drugih. Nema te sile koja će narod Svetog Save povesti putem laži, prevare, putem materijalne dobiti zarad duhovne propasti. Nisu oni čitali našeg vladiku Nikolaja, a da jesu znali bi:

„Izuzeci su negde izuzeci a negde pravilo. U gramatici izuzeci su izuzeci a ne pravilo. U drami života ljudskih izuzeci su pravilo, jer ni dve ličnosti, niti dva naroda nisu jednaki. Ciglari prave jedan kalup za milione cigalja; Bog ima poseban kalup za svakog čoveka i za svaki narod. Ni samog sebe Tvorac ne kopira. On je originator originala. Otuda nedomisliva raznovrsnost pojedinki u feli, i čarobnost svake čovečije ličnosti, kao i drame svakog plemena i naroda.

Oni koji umeju da cene i poštuju svaku ličnost i svaki narod, jesu pravi slobodari; tirani su uvek kalupari. Na žalost, u naše vreme preovlađuju kalupari i među grlatim slobodarima.“

Srbin je dakle izuzetak koji potvrđuje pravilo da nikakvi svetski kalupari ne mogu promeniti njegovu dušu ovenčanu časnom prošlošću. Ne može nikakav ciglar, pa makar iza sebe imao i ciglanu kakva je NATO, naterati svetosavce da zaborave veru svoju, da izdaju Otadžbinu, da promene svoju bogougodnu suštinu. To što su ti zapadni tirani našli među nama one koji su od lošijeg materijala satkani samo je pravilo koje pokazuje da ima izuzetaka. Za majku Srbiju je bitno da nikakav izuzetak ne može da promeni onaj original koji je sam Gospod napravio. Taj original napravljen od najčvršće materije, sazdan od vere, istine i pravde uvek je postojanošću svojom pobeđivao sve pokušaje da mu se život pretvori u dramu sa završnim činom prema tuđem scenariju.

Zato i danas kada se EU, NATO, Engleska i ostali „prijatelji“ trude da Srbiju unište nije pitanje da li će uspeti, nego kada će shvatiti da to nije moguće. Kada će shvatiti da Srbin jeste dobar, zna da prašta i voli ali da nije onaj kome može da se zamene vrednosti zbog kojih vekovima i postoji. Zna Srbin da mu uništavaju sve što je mukotrpno pravio. Oseća da pokušavaju da ga oslabe uništavajući mu vojsku, smanjujući mu policiju. Jasno je da tirani pokušavaju svetu srpsku zemlju da otmu. Teško je prihvatljivo da najveću pomoć imaju od naših vlastodržaca, valjda je to potrebno da bi drama bila jača. Može takva vlast da neprijatelje prikazuje kao prijatelje, mogu da dovode ubice za savetnike ali nikad neće nož tih ubica stići dužinu mača svetosavskog. A kad dođe do završnog čina zavese više neće biti i neće moći više ni jedna maska skriti zlo koje su činili. Istina, pravda i vera skriveno će otkriti, i pred Bogom i narodom sve će na naplatu doći. Nikakve tuđe drame neće oteti budućnost Srbinu. Opet će srpsko srce puno vere, ljubavi i sreće kucati. Opet će barjak večne Srbije na prestolu slave biti.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Drama (iza zavese)