Esi mi dobar, Dačiću?

„Ko ne uzme vlast kada mu se nudi, proći će kao DSS“ – Ivica Dačić, drugi čovek Vlade Srbije- 31.10.2013. (Odrednica 1.)

Predsednik Vlade , koji, gle čuda, nije prvi,  već drugi  čovek te iste vlade, je izgovorio ovu legendarnu  rečenicu na kraju svog odgovora na poslaničko pitanje DSS-a  koje se ticalo predstojećih lokalnih izbora u lažnoj državi Kosovo. Šef poslaničkog kluba  DSS-a   Slobodan Samardžić rekao je da se na Kosovu stvara čudna atmosfera, da kod Srba vlada strah i upitao u kojoj će se državi nalaziti Zajednica srpskih opština koja bi trebalo da se formira nakon izbora? Srbima je jasno da će biti ukinute institucije koje su do sada postojale i da oni tim izborima prelaze iz jedne države u drugu, ali njima smeta to što vlada to ne kaže, rekao je Samardžić. On je poručio da vlada ne treba Srbima da potura kukavičje jaje da oni glasanjem na izborima potvrde kosovsku nezavisnost. “A, vi nećete to da im kažete, jer se plašite da će vam pasti smokvin list i da će car biti go“, rekao je Samardžić i upitao da li će Srbija imati uvid u brojanje glasova i da li će biti neke kontrole u tome?

Skoro  nisam čuo bolji kompliment upućen DSS-u od  Dačićeve rečenice. Komplimente upućene DSS-u možete retko čuti. Obično su to uvrede, pokude, predrasude, orkestrirane kampanje itd. Nikada nisam tvrdio da je DSS savršena, ni blizu, ali ne zaslužuje satanizaciju i svojevrsni vid rasizma, čemu je izložena već pet godina u kontinuitetu. Izuzevši periode od leta 2000. do proleća 2003., od proleća 2004. do leta 2008., Demokratska stranka Srbije i njen vrh su izloženi najprizemnijim medijskim napadima. U tome složno učestvuju sve vlade, izuzev one dve koje je vodio sam Koštunica, sve važnije stranke, uz povremene časne izuzetke, većina medija, opet, uz povremene  časne izuzetke, sve zapadne ispostave i njihove nevladine organizacije, svi kvislinzi, bez izuzetaka. Od kada se bavim politikom, a ima tome već 23 godine, samo tokom dva gore navedena perioda nisam imao utisak da živim u negativnoj utopiji. Nekih sedam godina. Ostalih 16 mi se čine kao noćna mora. Kao ružan san iz koga ne mogu da se probudim. Tvrdim da je i narodu bilo najbolje u tih sedam godina. Tvrdim da to važi i za DSS. Šta iz toga možemo zaključiti? Možemo zaključiti da DSS deli sudbinu naroda – kad je narodu bilo loše, bilo je loše i DSS-u i obrnuto. U toj šesnaestogodišnjoj negativnoj utopiji su zajedno i narod i DSS. I ta paralelna stvarnost, ta negativna utopija je STVARNOST koja traje, koju svi živimo i kojoj se ne vidi kraja. Naravno, svi izuzev mnogobrojnih stranaka na vlasti, njihovih lidera i članova. To važi i za DS , LDP i URS. Svi oni žive u pozitivnoj utopiji. Sadašnji režim iživljava svoje najbolje godine, posle 2000., a bivši režim – DS- uživa u „plodovima“ svog beščašća ali  i  u vlasti nad Vojvodinom i još uvek u vlasti nad Beogradom. LDP, URS, kao i cela „Druga Srbija“ vazda uživaju na jaslama zapadnih  dotacija.

Baviti se politikom  bilo gde, nije moguće bez grešaka. Biti na vlasti, znači raditi i grešiti. U Srbiji biti na vlasti, a ne lagati narod, ne baviti se demagogijom, ne zloupotrebljavati vlast, znači raditi protiv samog sebe. I da se razumemo, to tako treba. Bolje to- raditi protiv sebe samog, nego raditi protiv naroda i sopstvene zemlje. U Srbiji, da bi opstali na vlasti, da bi bili popularni, znači da morate lagati narod, baviti se samo demagogijom, znači zloupotrebljavati vlast- znači raditi za sebe a protiv naroda i  države. To je Milošević (uglavnom) radio deset godina, to su Tadić i Dačić radili četiri godine i to sada Vučić, Dačić i Nikolić rade godinu i po. I svi oni su uzimali vlast i kad im je nuđena i kad nije, često su je otimali i krali na svaki način,  a sa vlasti su teško silazili. Nije ovo priča o savršenom DSS-u i o ostalima, grešnicima. Ne, ja ću samo tvrditi da je DSS manje grešna od ostalih, mnogo manje, pristrasno tvrdim. I ne brinem zbog mnoštva sagrešenja DSS-a koje bilo ko može navesti. Da li je istorija bilo koje porodice lišena sagrešenja? Da li je to biografija bilo kog pojedinca? Da li je istorija bilo koje stranke bezgrešna?

Prisetimo se malo nekih stvari, nekih činjenica. Prvu vlast, DSS je stekla  posle izbora decembra 1992. godine, u dve beogradske opštine- Starom gradu i Vračaru, kao deo DEPOS-a.  Već sredinom 1993. godine  DSS je izašla iz vlasti na Starom gradu, svojevoljno, zbog ataka SPO-a na državne- opštinske nekretnine.  Sledeće učešće u vlasti DSS je bio izbor Koštunice na mesto predsednika SRJ oktobra 2000. Koštunica jeu februaru 2003. mirno prihvatio prestanak svog mandata zbog formiranja Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pre toga, 2002. godine  Koštunica i DSS su mirno prihvatili odluku Vrhovnog suda kojom nije priznata Koštuničina pobeda na predsedničkim izborima 2002. U januaru 2001. formirana je vlada Srbije uz učešće DSS.  U avgustu te godine DSS je svojevoljno izašla iz Vlade.  U julu 2003. godine,  kršenjem koalicionog sporazuma  DOS-a u gradu Beogradu, smenjen je Dragan Jočić sa pozicije potpredsednika skupštine Grada a potom se DSS svojevoljno povukla iz gradske vlasti.  Posle izbora iz decembra 2003., DSS je formirala manjinsku vladu, na čelu sa Koštunicom, koja je trajala do januara 2007. kada su održani izbori zbog donošenja novog Ustava. Novu vladu je od maja 2007. takođe predvodio  Koštunica. U martu 2008. DSS i Koštunica su izazvali prevremene izbore, dakle, svojevoljno su sišli sa vlasti. I pored  dogovora o formiranju vlasti u Srbiji i Gradu Beogradu sa SRS i SPS, DSS  je mirno prihvatila kršenje tog dogovora od strane SPS i formiranje vlade DS- SPS. I konačno,  DSS je odbila da učestvuje u vlasti u gradu Beogradu, posle smene gradonačelnika u septembru 2013. godine  i zatražila je što hitnije održavanje gradskih i parlamentarnih izbora.  Pogledajmo sada kompliment Ivice Dačića u svetlu činjenica koje sam naveo. „Ko ne uzme vlast kada mu se nudi, proći će kao DSS“. Iz činjenica se vidi da je DSS uvek, za razliku od ostalih stranaka na vlast dolazila i sa vlasti odlazila- mirno. I vidi se da se za vlast nije grabila i kada je mogla, da vlast nije uzimala i kada joj je bila nuđena.

Da, tačno je rekao Dačić :„Ko ne uzme vlast kada mu se nudi, proći će kao DSS“.  Dačić , kao i Vučić, kao i svi oni, misli da je vlast sve na ovom svetu, da se zbog vlasti živi i da nema ničeg važnijeg  na svetu od vlasti. On misli i tako i radi,  da se vlast uzima uvek kad ti je nude, po bilo kojoj ceni, po ceni časti i obraza, da se vlast otima kad ne može drugačije. On misli da je učešće u vlasti, da je vladanje važnije od naroda i države. I ne misli to samo on, to misle i Vučić i Nikolić i Tadić i Đilas i Dinkić i Jovanović i Krkobabići i …Tačno je i ovo drugo-„proći će kao DSS“. Samo što Dačić misli da je DSS loše prošla. Tu se ne slažemo. Ja mislim da je DSS odlično prošla. Nije se odrekla naroda, države, Kosova i Metohije, Vojvodine, sebe, svog programa. Nismo izneverili ništa od toga. Nismo postali robovi SAD i EU, nismo postali izdajnici i kvislinzi, nismo se prodali za 30 srebrnjaka.

Sama od sebe se javlja pesma Zabranjenog pušenja, „Pamtim to kao da je bilo danas“ (Odrednica 2.):

„Mislio sam da za to imam nekog šlifa

I zaboravio riječi rahmetli babe Atifa

U rijetkim trenucima kad je ovaj bio trijezan:

Sine, veli,

Ko igra za raju i zanemaruje taktiku,

Završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku.

Fakat.“

A za Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića jedna druga pesma, oaj put grupe Bed Kopi, sasvim nova: „Esi mi dobar?“(Odrednica 3.). Mada, preporučujem im i legendarnu pesmu iste grupe,“Dinkiću care“ (Odrednica 4.). A ta pesma što se nas tiče može da se zove i „Vučiću care“ ili „Dačiću care“. Kako vam drago.

_________________________________

Odrednice:

1.http://www.blic.rs/Vesti/Politika/416733/Dacic-Danas-se-za-srpsko-Kosovo-ne-gine-vec-glasa

2.http://www.youtube.com/watch?v=wLybrGvisEs

http://www.youtube.com/watch?v=5OVY7MmSSYs

http://www.youtube.com/watch?v=BCkQr41OZBI

Izvor: D S S