EU kreće u propagandni rat protiv Rusije

Čitajući ovaj tekst možete pomisliti da jadna EU do sada nije vodila propagandni rat protiv Rusije i da se na njega odlučuje kako bi se odbranila od ruske „propagandne agresivnosti“. Istina je, naravno, potpuna suprotna. EU već godinama vodi agresivnu propagandu protiv Rusije, pre svega protiv predsednika Putina, a usvajanje nove strategije o kojoj se govori u ovom tekstu pokušaj je EU administracije da pred svojim poreskim obveznicima prikrije neuspeh dosadašnjih aktivnosti i još malo zahvati iz budžeta.

CEOPOM – Istina

*   *   *

Evropska unija planira da se suprotstavi ruskoj propagandi pružanjem dodatne podrške nezavisnim medijima u „istočnom susedstvu“ i učvršćivanjem svesti o procesu „širenja dezinformacija od strane stranih subjekata“, navodi se u njihovom strateškom planu akcije.

Ovaj dokument, koji su sastavila diplomatska tela Evropske unije i Evropska služba inostranih poslova, takođe poziva na to da se izvrši veći pritisak na države kao što su Gruzija, Ukrajina i Moldavija kako bi se njihovo stanovništvo ubedilo da će reforme koje podržava EU promeniti njihove živote nabolje.

Dokument je pripremljen uoči samita Evropske unije koji se održao 25. i 26. juna u nastojanju da se pronađe adekvatna strategija za borbu protiv propagande koja je uveliko pogodila istočne države i članice EU i one koje to još uvek nisu.

Glavni instrument navedene strategije je evropska komunikacijska jedinica pod nazivom East StratCom Team, koja je osnovana u aprilu, ali će postati trajna tek od jeseni kad je podrže delegacije EU u šest „istočno-susedskih“ zemalja, uključujući Jermeniju, Belorusiju, Azerbejdžan, ali i samu Rusiju.

Plan akcije ima tri glavna cilja:

1. Efikasnu komunikaciju i promovisanje vrednosti i politike EU prema istočnom susedstvu;

2. Jačanje ukupnog medijskog okruženja, uključujući i podršku nezavisnim medijima, kao i povećanje javne svesti o procesu širenja dezinformacija od strane spoljnih aktera;

3. Poboljšanje sposobnosti EU da predvidi i odgovori na takve aktivnosti.

U dokumentu se navodi da bi sva komunikacija prema Istoku trebalo da se „pre svega usredotoči na prenošenje pozitivnije i efikasnije poruke o politici EU prema regionu“.

Brisel bi trebalo da širi poruku da reforme koje podržava Evropska unija „mogu tokom vremena da imaju pozitivan uticaj na svakodnevni život građana“, stoji u akcionom planu. Dokument naglašava da bi ova strategija trebalo da istakne prednosti, a ne birokratiju, usredsređujući se na pozitivne učinke programa i politike EU, umesto rasprava o administratvnim detaljima.

Ruska intervencija u Ukrajini je usledila pošto je predsednik Viktor Janukovič svrgnut sa vlasti posle meseci protesta građana koji su bili besni zbog njegove odluke da obustavi planove kojima je se bivše sovjetske republike trebalo da se dodatno približe EU i da umesto toga uspostavi trgovinski dogovor sa Moskvom. Rusija je u martu 2014. anektirala Krim i podržala separatiste u smrtonosnom sukobu sa vladinim snagama u istočnoj Ukrajini.

U dokumentu se takođe poziva 28 zemalja članica EU da aktivnije rade na promociji slobode medija u „istočnom susedstvu“, uglavnom u saradnji sa OEBS-om i Savetom Europe. Neki od predloga su „izgradnja kapaciteta“ i trening novinara i medija u regionu. Brisel će takođe „razmotriti kako najbolje može da podrži osposobljavanje novinara za izveštavanje u konfliktnim situacijama kako bi mogli što bolje da izveštavaju o pitanjima koja su od značaja za lokalno stanovništvo“.

Države članice EU su razgovarale o nekoliko načina suprotstavljanja ruskoj propagandi, uključujući i inicijativu koju su predložile Danska i Latvija da se osnuje TV kanal na ruskom jeziku.

U dokumentu se ne spominje stvaranje novih medija na ruskom jeziku, ali podseća se da „veliki broj država članica već povećava svoju podršku emitovanju na ruskom jeziku kako bi se pridobile nacionalne manjine. U međuvremenu će EU nastaviti svoju podršku nezavisnim medijima, uključujući i medije na ruskom jeziku, kako bi se obezbedilo da građani imaju pristup alternativnim izvorima informacija na njihovom lokalnom jeziku“.

Takođe se navodi da će „EU obezbediti da komunikacijski materijali i proizvodi budu dostupni na lokalnim jezicima, posebno na ruskom“.

Izvor: RSE/Novi Standard