Evrointegracija na evrodvoru

U Evropskoj uniji se munjevito produbljava unutrašnji sukob po pitanju izbeglica – koji nikud nije nestao, bez obzira na pokušaje Brisela da građane EU odvuče od tog problema posredstvom nametanja antiruske histerije oko Sirije, Ukrajine i Pribaltika. Četiri zemlje centralne i jugoistične Evrope – Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka – u isti mah su izjavile o namerama da zatvore sopstvene granice i samim tim blokiraju “balkansku maršrutu” po kojoj se izbeglice usmeravaju u Evropu. A politički lider u toj grupi država po prirodi stvari je postala Austrija, koju sa tim državama povezuju ne samo zajedničke istorijske sudbine, nego i konkretni regionalni interesi – u tom smislu finansijsko-ekonomske prirode.

“Sve dok zajednička evropska strategija ne bude razrađena, zaštita svojih granica od strane država koje se nalaze na “Balkanskoj maršruti” je zakonita” – tim rečima je izneo opšte mišljenje zemalja regiona ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak. Teško se sporiti sa šefom slovačkog spoljnopolitičkog resora. Sistem nacionalnih kvota za prijem i razmeštaj izbeglica koji su razradile i nametnule zemljama EU Nemačka i Evropska komisija – nije bio uspešan. I postoje dva ključna razloga za to. Prvi je – žurba prilikom razrade slične mere, iako se to direktno tiče interesa svih Evropljana. Drugi razlog je – očuvanje izvora popunjavanja armije izbeglica usled, u prvom redu sukoba u Siriji, a takođe i spekulativnih i krajnje opasnih dejstava Turske. Miroslav Lajčak je u ime četiri zemlje centralne i istočne Evrope podvukao da se po pitanju izbeglica kao i po drugim opšteevropskim pitanjima, ne može računati na Tursku. Što se tiče sistema kvota – protiv kojeg je Slovačka istupala od početka – to po njegovim rečima predstavlja “dopunski stimulans za migracije”.

Prošle godine mišljenje Bratislave nije uvaženo, pa ni ona sama nije iskoristila pravo veta tokom debate u Briselu. Međutim, i današnji demarš kojim su četiri zemlje koje ulaze u Višegradsku grupu zapretile da će zatvoriti svoje granice, takođe bi mogao ostati bez posledica. Međutim, pristalicama “jedinstvene Evrope” na čelu sa Nemačkom, nije lako zanemariti Austriju. Austrijska republika je jedan od stubova političke integracije i njene ekonomske moći. Zato je njeno obećanje da će zatvoriti granice pošto bude “izabrana” nacionalna kvota od 37 hiljada izbeglica, proizvelo bolan utisak na Berlin. Nemačko izdanje Der Spiegel čak je pisalo o “otvorenoj konfrontaciji” na koju su pošle Austrija, Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka.

A konkretno austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc je obećao da će, pošto njegova zemlja primi dogovorenih po sporazumu o kvotama 37 hiljada izbeglica, “balkanska maršruta” morati biti zatvorena. I to mora uraditi i Makedonija – od koje je ministar Kurc napravio arenu za svoje izjave, koje prete da završno zamrse ulog u igrama Berlina i Brisela. Pritom je on obećao da neće ostavljati makedonske vlasti same sa problemom i obećao je da će austrijska vlada uputiti pod komandu vlasti u Makedoniji policijske i vojne snage i pružiti im neophodnu pomoć u poslu zatvaranja granica. [1]

Međutim, kada kažemo “Balkanska maršruta” – mi imamo u vidu ne samo i ne toliko Makedoniju ili Srbiju – čije vlasti uopšte ne mogu izraditi nikakvu koheretnu poziciju po tom pitanju, očigledno, po navici očekujući nove instrukcije od Evropske komisije. Ključni element maršrute po prebacivanju izbeglica iz Turske u Evropu – jeste Grčka. A tu je “zavezan” još interesantniji i za Evropu opasniji čvor protivurečnosti, uzimajući u obzir sadašnje stanje grčko-turskih odnosa i blago rečeno, nepredvidivi karakter delovanja Ankare.

Poslednjih nekoliko dana u senci saopštenja iz Sirije i Turske, voljno ili nevoljno, ostala je inicijativa sa kojom je po pitanju izbeglica istupio svuda prisutni NATO. Severoatlanska alijansa je zaključila sporazum sa evropskom pograničnom agencijom Frontex o tome da natovski brodovi signalizuju uzbunu prilikom otkrivanja brodova sa migrantima u Egejskom moru. To bi po mišljenju Brisela dozvolilo da se obezbedi njihovo nesmetano i ubrzano iskrcavanje u Turskoj čak i u tom slučaju ako oni budu presretnuti u teritorijalnim vodama Grčke.

Tehničko pitanje, na koje, što bi rekli, “nema odgovora”: ko će komandovati natovskim vojnim brodovima-presretačima? Pravilno – Nemci. Na rečima pozicionirajući svoju zemlju kao najboljeg prijatelja izbeglica i stub demokratskih vrednosti Evropske unije i “otvorenog društva”, vlada Angele Merkel je istovremeno dala zeleno svetlo na praktično oružano presretanje tih istih izbeglica – pritom u grčkim teritorijalnim vodama. I radi se o desetinama hiljada ljudi. Prema podacima francuskog časopisa Libération, od početka godine na grčka ostrva u Egejskom moru već je iz Turske pristiglo otprilike 70 hiljada izbeglica.

Francusko izdanje pritom veoma delikatno cilja da se nalaženje snaga NATO u Egejskom moru “ne tiče samo učešća migranata”, posebno podsećajući na masovna kršenja grčkog vazdušnog prostora od strane turskih aviona – kojih je tokom 2015. godine bilo registrovano više od dve hiljade. [2]

Grčka strana se još mnogo žešće izražava. Prema rečima jednog od vodećih lokalnih političara Georgiosa Sefercisa, odluka NATO o patroliranju Egejskim  morem “može narušiti krhku geopolitičku ravnotežu. Pored rizika jačanja napetosti sa Rusijom oko sirijske krize, to će predstavljati surovo iskušenje za grčko-turske odnose, a posebno po pitanju podele teritorijalnih voda u Egejskom moru”. “Teoretski, brodovi NATO treba da identifikuju brodove sa migrantima i okrenu ih ka Turskoj. No, koju od zemalja upozoriti prvu, ako se brod nađe u zoni gde je realna morska granica u suštini manja od 6 milja, kao što to često biva? Odluka će pojačati pozicije Atine ili Ankare u spornim zonama” – veoma tačno rezonuje Sefercis.

Zaoštravanje nemačko-austrijskih protivurečnosti, rast nezadovoljstva zemalja Višegradske grupe, eskalacija napetosti u odnosima Grčke i Turske, težnja NATO da se primakne što bliže regionu operacija ruskih vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji – sve to je krajnje opasno sa aspekta te opšteveropske krize koja u Briselu i Vašingtonu uporno pokušava da se svede na humanitarni problem sa izbeglicama. A spisak sadašnjih i potencijalnih konfliktnih tačaka se time ne iscrpljuje. Evropska komisija je već zatražila od vlasti u Ukrajini da razmesti kod sebe 100 hiljada migranata iz zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka. Prema mišljenju Brisela, Kijev je dužan da na taj način prodemonstrira spremnost da ispunjava Sporazum o asocijaciji sa EU. A Srbija figurira u svojstvu jednog od najverovatnijih rejona za izgradnju stalnog regionalnog centra za razmeštanje izbeglica u jugo-istočnoj Evropi. Tih samih izbeglica koje iz jasnih razloga ne žele da prime kod sebe Austrijanci, Poljaci, Mađari, Česi ili Slovaci. Eto kakva je kod nas evrointegracija na evrodvoru!

___________________________________

[1] – http://ua-reporter.com/novosti/188897

[2] – http://www.liberation.fr/planete/2016/02/14/migrants-i-otan-en-gendarme-de-la-mer-egee_1433326

Izvor: Fond Strateške Kulture