Evropa, Srbija i grčki politički zemljotres

Rezultati izbora u Grčkoj su poznati. A prve reakcije su više nego jednoznačne. Tako jedne od najuglednijih dnevnih novina nemačkog govornog područja, švajcarski Noje cirher džajtung (NZZ), na naslovnoj strani ovako komentarišu: „Talas šoka zapljusnuo je Evropu“ („Schockwellen durch Europa“). Pobeda levog bloka u Grčkoj znači da je Atina krenula putem konfrontacije sa Evropskom unijom, a pre svega sa bogatim zemljama severne Evrope. Pobednik izbora Aleksis Cipras najavio je da će sa Briselom ponovo da razgovara o paketu mera štednje. Ovo je pre svega upućeno na adresu Berlina. Nemačka vlada se i do sada uvek odlučno protivila da se Grčkoj izađe ususret te da stroge mere štednje budu stavljene van zakona. Dve najveće nemačke stranke odmah su najavile da ne dolazi u obzir da se ponovo razgovara o grčkim dugovima. Slične poruke stižu i iz Evropske centalne banke, kao i od Trojke, a ona glasi kratko i nedvosmisleno: „Grčka mora da poštuje ugovore“.

Jedino manje političke stranke u Nemačkoj pokazuju razumevanja za novi kurs Atine. Tako šef Alternative za Nemačku (Alternative für Deutschland) Bernd Luke (Bernd Lucke) kaže da Siriza ima puno pravo da zahteva nove pregovore jer „novac Grci ionako neće moći da vrate. Ceo teret grčkih dugova pašće na kraju ipak na leđa nemačkih poreskih obveznika“. Luke savetuje Grcima da napusti evro i da se vrate drahmi. Takođe se ovom rezultatu raduje i Levičarska stranka (Die Linkspartei). Ona za finasijsku krizu u Grčkoj optužuje banke bogatih država EU i njihovu politiku neobuzdanog neoliberalizma.

Londonski Tajms kaže da je i britanska vlada zabrinuta zbog ovakvog izbornog rezultata u Grčkoj. Premijer Kamerun (David Cameron) je preko Tvitera napisao da će to „povećati ekonomsku nesigurnost u celoj Evropi“. Slične reakcije čule su se u Francuskoj i Finskoj.

BUĐENJE EVROPSKOG JUGA

Dok sever Evrope stoji jasno negativno prema ovakvom izbornom rezultatu u Grčkoj, dotle jug pokazuje više razumevanja. To se posebno odnosi na Španiju i Italiju.

Jedan od najznačajnijih nemačkih dnevnih listova Zidojče Cajtung pokazuje nešto više razumevanje za grčki izborni rezultat: „Grci su besni… Šef stranke Siriza dobio je glasove i zato jer je izbacio parole protiv Nemačke i kancelarke Merkel. Dosadašnji premijer i konzervativni političar Antonis Samaras pokušao je da zaplaši birače širenjem straha da će Grčka propasti ako bira Sirizu. No birači su ignorisali upozorenja Samarasa. Grci su prosto prestali da se boje, a umesto toga rastao je njihov bes. Grčki birači dali su šansu novim, neiskusnim, nepotrošenim političarima. Grci su podneli toliko žrtava, štedili, prihvatili manje plate i penzije, a rezultat je nikakav.“

Britanski Independent prosuđuje izbore hladne glave, činjenicama: „Nezaposlenost iznosi 25 odsto a procenat mladih bez posla je još veći i dostiže brojku od 50 odsto. Lekari upozoravaju da im u bolnicu redovno dolaze ljudi koji su neishranjeni. Novac koji se šalje Grčkoj odmah se vraća u Francusku i Nemačku, odnosno njihovim najvećim bankama, kako bi Atina platila kamate na dugove. Tako da Grčka od tog novca nema nikakve koristi. Siriza nema afere i mrlje iza sebe i nikom ništa ne duguje. Nova vlada će pokušati da ukine monopol na medije, koji je imala dosadašnja probriselska vlada. Nova vlada će predložiti promociju radničkih samoupravnih zadruga i nacionalizaciju banaka i uslužnog sektora. U pogledu spoljne politike, planira da zatvori strane vojne baze na teritoriju Grčke i da zemlja izađe iz NATO.“

Poznati nemački intelektualac i jedan od vodećih političara Alternative za Nemačku Aleksandar Gauland (Alexander Gauland) kaže da grčki scenario može da bude veoma poučan i za Nemačku. Grci su stvorili koaliciju između levičarske i desničarske stranke, što pokazuje da su Grci zreo narod, koji zna da se politički organizuje i da, kada su u igri vitalni interesi nacije, onda valja odbaciti ideološke razlike. Zato su Aleksisu Ciprasu čestitali ne samo levičari nego i desničari, kao na primer iz Francuske Mari le Pen.

DILEMA: GRČKA ILI NEMAČKA?

Nova vlada namerava da odbaci diktat Trojke, a da ne napusti evro. No to će ići teško: „Ako Cipras vrati poverenicima novac, onda je prevario svoje birače. Ako Cipras ostaje čvrst, onda će EU biti prisiljena da Grčku izbaci iz evrozone. Ovu dilemu možemo da opišemo sa nemačkog stajališta ovako: ili će Merkelova da prisili Ciprasa da dalje pregovara sa Trojkom iz Brisela, a to znači da će Grčka i dalje nastaviti da pati i krvari; ili će Merkelova da iziđe ususret Ciprasu i deo duga oprosti Grčkoj, a taj dug će onda da plate nemački poreski obveznici. Prva varijanta bila bi katastrofa za Grčku, a druga bi značila izdaja interesa nemačkih građana. Države EU sa juga Evrope vidimo da neće moći same da se oporave. Ili će Nemačka da plati njihove dugove. No to neće da prihvati nemačko stanovništvo. Ili će Nemačka morati da prisili te zemlje da provedu reforme. No upravo to Nemačka ne sme da radi. Reforme moraju da idu od samih grčkih birača, a ne kao direktiva iz Berlina. Nemačka se nalazi u dilemi, koju je već jasno video Bizmark: ‘Nemačka je prevelika da bi bila kao Italija. Istovremeno, Nemačka je premala da bi mogla da vlada Evropom’. I zato Nemačka mora da balansira između ove dve krajnosti i da izbegnemo da imamo neprijatelje. To je bila tajna mudre Bizmarkove politike. Jedino rešenje vidim u tome da se Grci vrate drahmi.“

Da se poslužimo Gaulandom, verujem da bi grčki scenario mogao biti veoma poučan ne samo az Nemačku nego i za Srbiju. Za poslednjih 15 godina Srbija je ispunila sve zahteve koji su dolazili iz Brisela i Vašingtona. A krajnji rezultat vidimo da je, blago rečeno, katastrofalan. Od Zorana Đinđića preko Borisa Tadića i sada Aleksandra Vučića, neprestano se maše obećanjima o ulasku Srbije u Evropsku uniju. A narod živi sve gore, sve bednije, a neki pomak ka boljem nije na vidiku sem u govorima Vučića i njegovih ministara. No njima, kako se čini, više niko ne veruje.

Valja da dođe neko, kao i u Grčkoj, svež, nepotrošen. Današnji političari u 90 odsto slučajeva predstavljaju neku vrstu sirovog materijala za reciklažu: bili su u JUL, SPO, fradikalima, DS, a danas su naprednjaci. To je neka vrsta putujućeg cirkusa, koje više ni deca ne mogu da uzmu ozbiljno.

Srbija je danas jedna od najsiromašnih zemalja Evrope. Oko 20 odsto stanovnika živi u krajnjoj bedi. Industrija je uništena i niko ne govori o njenom oživljavanju. Umesto da sami, na primer, proizvodimo sok od malina ili jabuka, uvozimo ga iz Slovenije i Hrvatske. Građevinarstvo, sem nešto u Beogradu, potpuno je zamrlo. Postali smo prosjaci Evrope, koji ne mogu da žive bez socijalne pomoći. Najsposobniji visokokvalifikovani mladi ljudi odlaze u Kanadu, Australiju, Južnu Afriku, ali i Rusiju i Kinu, da tamo prodaju svoje znanje, jer u Srbiji nisu nikome potrebni. U Beogradu, uz retke izuzetke, prolaze politički podobni, koji su članovi stranke na vlasti.

Umesto da se zaustavi dalja privatizacija, koja je dovela Srbiju u položaj prosjaka, raspordaje se i ono malo državnih preduzeća, koje niko drugi u svetu ne bi niakda prodao. Ne postoji nacionalna banka za razvoj privrede, ali su zato širom otvorena vrata za strane banke, koje nude gađanima novac uz zelenaške kamate. Za privatizaciju koja je opljačkala državu niko do sada nije odgovrao.

Stvara se lažna slika da će nam samo članstvo u EU donet blagostanje, a prećutkuje se cena. Pogledajmo Bugarsku. Kako je u EU, ta zemlja je izgubila preko dva miliona mladih ljudi.

MOŽE LI SRBIJA PUTEM GRČKE?

Kao što primer Grčke pokazuje, potreban nam je novi pristup, nove ideje, koje bi narodu povratile dostojanstvo i samopoudanje da smo i mi nekada znali da pravimo puteve, fabrike i mostove, a ne da stalno slušamo srpske političare, da se izvinjavamo zbog „genocida“, za koji i sami gazde iz Vašingona, Londona i Berlina znaju da ga nije bilo.

Grci su očevidno rešili da se oslone na sopstvene snage. Zašto to ne bi mogli da uradimo i mi u Srbiji? Sve zemlje neguju ljubav prema svojoj zemlji, samo se nama preko nevladinih organizacija i ostalih stranih agenata to zabranjuje. Kako u prošlosti, tako i danas, Srbi mogu da se motivišu na žrtve, ali ne tako da primamo pohvale od američkog ili britanskog ambasadora, već da se žtvujemo za dobrobit naše otadžbine, kako su to radili i naši preci u prošlosti.

Rusija 1945. nije pobedila Hitlera zato što je bila industrijski jača država od Nemačke, već zato što je imala veru u sebe. Tako je i kod nas. Oporavak Srbije može da započne ako povratimo veru u sebe, tek tada možemo da se izbavimo dužničkog ropstva, u koje su nas dovele sve srpske vlade od 2000. godine.

U ponedeljak uveče u Dnevniku RTS su ovo naši gledaoci mogli da čuju o situaciji u Ukrajini: „Separatističke proruske snage bombardovale su Mariupulj. U tom napadu poginlo je desetak građana. Ukrajina je za taj zločin optužila Rusiju.“ Pri tome su prikazali Porošenka, a nisu dali mogućnost i ruskoj strani da kaže svoju verziju o tom događaju.

A šta se zapravo dogodilo? Demoralisana Porošenkova armija, podržana od Vašingtona, gubi na svim linijama fronta, i to od ljudi koji brane svoja sela i gradove. Da bi medijska slika Zapada bila na strani neonacističkog režima u Kijevu, oni su, vrllo je moguće, inscenirali ovaj zločin nad sopstvenim narodom. Ili, da budem precizniji, i u Donjecku i u Mariupulju većina stanovnika su Rusi. Samo za poslednjih sedam dana ukrajinska artiljerija bombardovala je Donjeck i Lugansk, gde je poginulo deset puta ciše civila nego pre dva dana u Mariupulju. O tome ćuti i „naša“ RTS.

Ovakvo izveštavanje ostaće zabeležno kao sramno poglavlje u istoriji te televizije. Zar mi Srbi ne znamo kako se to radi. Amerikanci su, zajedno sa Izetbegovićem, organizovali pokolj sopstvenog stanovništva u Sarajevo, a to je onda poslužilo Vašingtonu da bombarduje srpske položaje u Republici Srpskoj. Slično se ponovilo i na Kosovu i Metohiji sa Račkom.

A „javni servis građana Srbije“ pretvorio se javni servis NATO-zločinaca, koji finasiraju uništavanje Ukrajine. Jedina uteha jeste da su pale maske i sada Vučić i njegovi mediji više ne mogu ni da glume da su „prijatelji Rusije, ali hoćemo u EU“. Govore protiv zemlje koja brani interese naše države odlučnije od same srpske vlade.

Kao ni Grci, ni Srbi se više neće dati zaplašiti pretnjama nevladinih organizacija da se ne vraća „u crne devedesete“. Ubeđen sam da će grčke izbori doneti i velike koristi našoj zemlji i da će građani da skinu demokratskim izborima ovaj nenarodni, antisrpski, kvislinški režim, koji se drži uz pomoć zakletih neprijatelja srpskog naroda: Engleza, Nemaca i Amerikanaca.

Izvor: Novi Standard

Komentari

Jedan komentar na Evropa, Srbija i grčki politički zemljotres